Skip to main content

STIH 48

TEXT 48

Tekst

Текст

saha-jaṁ karma kaunteya
sa-doṣam api na tyajet
sarvārambhā hi doṣeṇa
dhūmenāgnir ivāvṛtāḥ
саха-джам̇ карма каунтейа
са-дошам апі на тйаджет
сарва̄рамбга̄ хі дошен̣а
дгӯмена̄ґнір іва̄вр̣та̄х̣

Synonyms

Послівний переклад

saha-jam – nastaje istodobno; karma – s djelovanjem; kaunteya – o Kuntīn sine; sa-doṣam – s nedostatkom; api – iako; na – nikad; tyajet – treba ostaviti; sarva-ārambhāḥ – sve pokušaje; hi – zacijelo; doṣeṇa – s nedostatkom; dhūmena – s dimom; agniḥ – vatra; iva – kao; āvṛtāḥ – prekrivena.

саха-джам — народжене одночасно; карма — робота; каунтейа — син Кунтı̄; са-дошам—з недоліками; апі—хоча; на—ніколи; тйаджет — слід відмовитись; сарва-а̄рамбга̄х̣ — будь-яка ризикована справа; хі—неодмінно; дошена—недоліками; дгӯмена—димом; аґніх̣—вогонь; іва—як; а̄вр̣та̄х̣—покритий.

Translation

Переклад

Svaki je napor prekriven nekom vrstom nedostatka, kao što je vatra prekrivena dimom. Čovjek, stoga, ne bi trebao ostaviti djelatnost rođenu iz njegove prirode, o Kuntīn sine, čak i ako je puna nedostataka.

Як дим покриває вогонь, так і промахи супроводжують усяке зусилля. Отже, людині не слід відмовлятись від діяльності, яку зумовлює її природа, о син Кунтı̄, навіть якщо ця діяльність і сповнена вад.

Purport

Коментар

SMISAO: U uvjetovanom životu sve su djelatnosti okaljane guṇama materijalne prirode. Čak i ako je netko brāhmaṇa, mora izvoditi žrtvovanja u kojima se ubijaju životinje. Kṣatriya se, bez obzira na svoju pobožnost, mora boriti protiv neprijatelja. Ne može to izbjeći. Trgovac, bez obzira na svoju pobožnost, mora ponekad prikriti zaradu kako bi održao trgovinu ili mora katkada poslovati na crnoj burzi. Te su stvari potrebne; ne mogu se izbjeći. Śūdra, čak i ako služi lošeg gospodara, mora izvršiti naredbu gospodara, čak i kad je riječ o nečemu što se ne bi smjelo činiti. Unatoč tim nedostacima, čovjek treba nastaviti obavljati propisane dužnosti, jer su rođene iz njegove vlastite prirode.

В обумовленому житті будь-яку діяльність опоганюють ґун̣и матеріальної природи. Навіть бра̄хман̣а мусить здійснювати жертвопринесення, що пов’язані з убивством тварин. Так само і кшатрійа, яким би праведним він не був, повинен битися з ворогами. Це неминуче для нього. Так само, навіть благочестивий комерсант змушений інколи приховувати свої прибутки або, щоб не вийти з бізнесу, час від часу вдаватись до операцій на чорному ринкові. Все це необхідне й неминуче. Так само й ш́ӯдра, що служить поганому господареві, повинен виконувати його накази, навіть якщо цього не варто робити. Незважаючи на такі недоліки, людина повинна неустанно виконувати визначені для неї обов’язки, тому що їх зумовлює її власна природа.

Ovdje je naveden veoma lijep primjer. Iako je vatra čista, stvara dim, ali ne postaje zbog toga nečista. Čak i ako u vatri postoji dim, vatra se smatra najčistijim elementom. Ako netko želi ostaviti djelatnosti kṣatriye i prihvatiti zanimanje brāhmaṇe, nije siguran da u zanimanju brāhmaṇe ne postoje neugodne dužnosti. Stoga možemo zaključiti da u materijalnom svijetu nitko ne može biti potpuno oslobođen nečistoća materijalne prirode. S tim u vezi, primjer vatre i dima veoma je prikladan. Kad zimi sklonimo kamen s vatre, ponekad dim uznemirava oči i druge dijelove tijela, ali ipak moramo koristiti vatru, unatoč uznemiravajućim okolnostima. Stoga ne bismo trebali ostaviti naše prirodno zanimanje zbog uznemiravajućih elemenata, već trebamo odlučno služiti Svevišnjega Gospodina, obavljajući svoju dužnost u svjesnosti Kṛṣṇe. To je razina savršenstva. Kad se bavimo određenim zanimanjem za zadovoljstvo Svevišnjega Gospodina svi nedostaci toga zanimanja bivaju pročišćeni. Kad se rezultati rada pročiste i povežu s predanim služenjem, osoba može savršeno vidjeti u sebi jastvo i to je samospoznaja.

Тут наведено чудовий приклад. Хоча вогонь чистий, він оточений димом. Отже, дим не робить вогонь нечистим. Навіть покритий димом, вогонь залишається найчистішим з усіх елементів. Якщо хтось спробує відмовитись від діяльності кшатрійі і взяти на себе обов’язки бра̄хман̣и, то йому не слід гадати, що в діяльності бра̄хман̣и геть відсутні неприємні обов’язки. Доводиться зробити висновок, що в матеріальному світі ніхто не може повністю звільнитись від скверни матеріальної природи. В зв’язку з цим приклад вогню й диму є дуже вдалим. Взимку, коли людина з певною метою виймає з вогню камінь, то дим, бува, подразнює очі й інші члени, однак, без вогню не обійтись. Аналогічно, не слід відмовлятись від притаманних людині обов’язків через якісь неприємності, які завдають турбот. Навпаки, треба з усією рішучістю служити Верховному Господеві, виконуючи свої фахові обов’язки в свідомості Кр̣шн̣и. В цьому полягає ознака досконалості. Якщо певна професійна діяльність виконується во ім’я вдоволення Верховного Господа, всі вади, що властиві цій діяльності, усуваються. Коли плоди праці буде очищено через віддане служіння, людина досягне досконалості й побачить в собі свою сутність, а це і є самоусвідомленням.