Skip to main content

ТЕКСТ 14

Sloka 14

Текст

Verš

етач чхушрӯш̣ата̄м̇ видван
сӯта но 'рхаси бха̄ш̣итум
катха̄ хари-катходарка̄х̣
сата̄м̇ сюх̣ садаси дхрувам
etac chuśrūṣatāṁ vidvan
sūta no ’rhasi bhāṣitum
kathā hari-kathodarkāḥ
satāṁ syuḥ sadasi dhruvam

Дума по дума

Synonyma

етат – това; шушрӯш̣ата̄м – тези, които силно желаят да слушат; видван – о, учени; сӯта – Сӯта Госва̄мӣ; нах̣ – на нас; архаси – направи това; бха̄ш̣итум – обясни; катха̄х̣ – разкази; хари-катха̄-ударка̄х̣ – което води до разкази за Бога; сата̄м – от предани; сюх̣ – нека бъдат; садаси – сред; дхрувам – несъмнено.

etat — toto; śuśrūṣatām — těm, kteří mají velkou touhu naslouchat; vidvan — ó učený; sūta — Sūto Gosvāmī; naḥ — nám; arhasi — mohl bys; bhāṣitum — vysvětlit; kathāḥ — vyprávění; hari-kathā-udarkāḥ — vyúsťující ve vyprávění o Pánovi; satām — oddaných; syuḥ — nechť je; sadasi — ve shromáždění; dhruvam — jistě.

Превод

Překlad

О, мъдри Сӯта Госва̄мӣ! Всички горим от желание да те слушаме, затова те молим, продължавай да разказваш. Още повече че случките, които водят до разговори за Бог Хари, непременно трябва да се разискват сред преданите.

Ó učený Sūto Gosvāmī, prosím, vyprávěj dále, neboť ti velice toužíme naslouchat! Kromě toho každé vyprávění, které vrcholí v rozhovorech o Pánu Harim, se má jistě přednést na shromáždění oddaných.

Пояснение

Význam

Както вече цитирахме от Бхакти-раса̄мр̣та синдху на Рӯпа Госва̄мӣ, дори материалните неща се смятат за трансцендентални, ако се използват в служене на Бог Шрӣ Кр̣ш̣н̣а. Например епосите (историческите хроники) Ра̄ма̄ян̣а и Маха̄бха̄рата, които са особено подходящи за по-ограничените хора (жени, шӯдри и недостойни потомци на висшите касти), също се приемат за ведически писания, защото в тях са описани дейностите на Бога. Маха̄бха̄рата се смята за петия раздел на Ведите след първите четири: Са̄ма, Яджур, Р̣г и Атхарва. Невежите хора твърдят, че Маха̄бха̄рата не е част от Ведите, но великите мъдреци и авторитети я признават за пети раздел на Ведите. Бхагавад-гӣта̄ е част от Маха̄бха̄рата и съдържа наставленията на Бога за невежите. Други пък ограничени хора заявяват, че Бхагавад-гӣта̄ не е за семейни. Но те забравят, че Бхагавад-гӣта̄ е изречена пред Арджуна, който бил гр̣хастха (семеен), от Бога, който също бил приел ролята на гр̣хастха. Следователно въпреки че Бхагавад-гӣта̄ съдържа висшата философия на ведическата мъдрост, тя е предназначена за начинаещите в духовната наука, докато Шрӣмад Бха̄гаватам е за хората, които вече са завършили това обучение и искат да напредват по-нататък в трансценденталната наука. Следователно книги като Пура̄н̣ите и Маха̄бха̄рата, в които се описват забавленията на Бога, са трансцендентални и трябва да бъдат разисквани подробно в обкръжението на велики предани. Бедата е в това, че когато са тълкувани от професионалисти, тези произведения изглеждат като обикновени епоси и летописи, тъй като изобилстват от исторически факти и събития. Затова се казва, че те трябва да се разискват сред предани. Ако не са обяснени от предан, те не могат да доставят удоволствие на възвишените хора.

Jak jsme již citovali z Bhakti-rasāmṛta-sindhu Rūpy Gosvāmīho, i světské věci lze přijmout jako transcendentální, jsou-li zapojeny do služby Pánu Śrī Kṛṣṇovi. Například eposy Rāmāyaṇa a Mahābhārata, které jsou zvláště doporučeny pro méně inteligentní třídy lidí (ženy, śūdry a nehodné potomky vyšších kast), se také počítají k védské literatuře, neboť souvisí s činnostmi Pána. Mahābhārata je pokládána za pátou Vedu, která následuje po prvních čtyřech Vedách, zvaných Sāma, Yajur, Ṛg a Atharva. Méně inteligentní lidé nepočítají Mahābhāratu k Vedám, ale velcí mudrci a autority ji pokládají za pátou Vedu. Bhagavad-gītā je jednou částí Mahābhāraty a obsahuje mnoho Pánových pokynů pro méně inteligentní třídu lidí. Někteří méně inteligentní lidé tvrdí, že Bhagavad-gītā není určena pro hospodáře, ale tito hlupáci zapomínají, že jejím posluchačem byl Arjuna, který byl sám gṛhasthou neboli hospodářem, a že Pán ji vyslovil rovněž v roli gṛhasthy. I když tedy Bhagavad-gītā obsahuje vysokou védskou filozofii, je určena pro začátečníky v oboru transcendentální vědy, a Śrīmad-Bhāgavatam je určen pro vyšší studium této vědy. Všechna písma jako je Mahābhārata, Purāṇy a další podobná díla, která popisují zábavy Pána, jsou transcendentální a mají být s plnou vírou probírána ve společnosti velkých oddaných.

*Дори само преди петдесет години индийското общество беше така организирано, че хората не четяха книги, които не са свързани с дейностите на Бога, не играеха пиеси, които не са свързани с Бога, и не устройваха празници и церемонии, които не са свързани с Бога. Те не посещаваха места, които не са святи и пречистени от забавленията на Бога. Затова дори обикновеният селянин говореше за Ра̄ма̄ян̣а и Маха̄бха̄рата, за Гӣта̄ и Бха̄гаватам още от най-ранното си детство. Но под влиянието на епохата на Кали цивилизацията слезе до равнището на кучетата и свинете. Хората с тежък труд изкарват за парче хляб и нямат никаква представа от трансценденталното знание.

И така, заключението, до което стигаме, е че Богът не е безличностен. Той е Върховната Личност и се занимава с най-различни дейности. Той е предводител на всички живи същества и идва по своя воля, с помощта на своята лична енергия, за да повика обратно падналите души. Така Той изпълнява ролята на обществен, политически и религиозен водач. Превъплъщенията на Бога водят в крайна сметка до разговори за него и тези начални разговори са също трансцендентални. Такъв е начинът за одухотворяване на светските дейности в човешкото общество. Хората обичат да изучават историята и да четат най-различни светски произведения: разкази, романи, драми, списания, вестници. Добре е тази склонност към четене да се използва в трансцендентално служене на Бога – тогава хората ще се обърнат към темите, на които се наслаждават преданите. Пропагандата, че Богът е безличностен, че не извършва никакви дейности и е като безмълвен камък без име и форма, е подтикнала хората да станат безбожни, безверни демони. Колкото повече те се отдалечават от трансценденталните дейности на Бога, толкова повече се пристрастяват към светските дейности, които разчистват пътя им към ада, вместо да ги отведат вкъщи, обратно при Бога.*
Шрӣмад Бха̄гаватам започва с историята на Па̄н̣д̣авите (с описанието на техните политически и обществени дейности), но въпреки това се казва, че Шрӣмад Бха̄гаватам е Парамахам̇са сам̇хита̄, т.е. ведическото писание, което е предназначено за най-издигнатите трансценденталисти и което описва парам̇ гя̄нам, най-висшето трансцендентално знание. Всички чисти предани на Бога са парамахам̇си, те са като лебедите, които знаят как да извлекат млякото, разтворено във вода.

V podání profesionálů totiž tato písma vyznějí jako obyčejné příběhy či eposy, neboť obsahují mnoho historických údajů a postav. Proto se v tomto verši říká, že taková písma mají být probírána ve shromáždění oddaných. Dokud je nepřednášejí oddaní, nemohou je lidé vyšších tříd skutečně vychutnat. Vše jasně dokazuje, že Pán není ve Svém konečném rysu neosobní. Je Nejvyšší Osobou a má Své různé činnosti. Je vůdcem všech živých bytostí a sestupuje z vlastní vůle prostřednictvím Své osobní energie, aby přivolal zpět k Sobě pokleslé duše. Za tím účelem jedná jako společenský, politický či náboženský vůdce. Jelikož popisy Jeho činností v těchto úlohách nakonec vrcholí v rozhovorech o Pánovi, všechny takové předběžné náměty jsou rovněž transcendentální. To je způsob, jak zduchovnit život v lidské společnosti. Lidé s oblibou studují dějiny a čtou mnoho světské literatury — povídky, romány, divadelní hry, časopisy, noviny atd. To vše se může zapojit do transcendentální služby Pánu a taková díla pak budou vychutnávat všichni oddaní. Šíření názoru, že Pán je neosobní, že nevykonává žádné činnosti a že je němý jako kámen bez jakéhokoliv jména a podoby, povzbuzuje lidi k tomu, aby se z nich stávali bezbožní démoni bez víry. Čím více se lidé vzdalují od transcendentálních činností Pána, tím více upoutávají svoji pozornost na materialistické činnosti, které nejenže jim nepomáhají k návratu domů, zpátky k Bohu, ale otevírají jim navíc cestu do pekla.* Śrīmad-Bhāgavatam začíná vyprávěním o osudu Pāṇḍuovců (s nezbytným politickým a společenským pozadím) a přesto se o něm říká, že je to Pāramahaṁsa-saṁhitā neboli védské písmo určené pro nejvyšší transcendentalisty, které popisuje paraṁ jñānam, nejvyšší transcendentální poznání. Všichni čistí oddaní Pána jsou paramahaṁsové — jsou jako labutě, které umějí vysát mléko ze směsi mléka a vody.

*Ještě před padesáti lety vypadal v Indii společenský život tak, že Indové nečetli žádnou literaturu, která nesouvisela s činnostmi Pána, nehráli žádné divadelní hry a nepořádali žádné trhy nebo oslavy, které se nepojily s Pánem, a nenavštěvovali žádná místa, která nejsou posvěcená Jeho zábavami. Proto i obyčejný vesničan již od samotného dětství hovořil o Rāmāyṇě a Mahābhāratě, Gītě a Bhāgavatamu. Vlivem věku Kali však lidé poklesli k civilizaci psů a prasat, těžce pracují pro svůj chléb a zcela zapomněli na transcendentální poznání.