Skip to main content

12

Глава 12

Zbunjujuće zabave

Неразбираеми трансцендентални забавления

na veda kaścid bhagavaṁś cikīrṣitaṁ
tavehamānasya nṛṇāṁ viḍambanam
na yasya kaścid dayito ’sti karhicid
dveṣyaś ca yasmin viṣamā matir nṛṇām
на веда кашнид бхагавамш чикӣршитам̇
тавехама̄нася нр̣н̣а̄м̇ вид̣амбанам
на яся кашчид дайито 'сти кархичид
двеш̣яш ча ясмин виш̣ама̄ матир нр̣н̣а̄м

O, Gospodine, nitko ne može shvatiti Tvoje transcendentalne zabave koje izgledaju kao ljudske i stoga navode na pogrešne zaključke. Nikomu nisi posebno naklonjen niti komu zavidiš. Ljudi samo misle da si pristran.

О, Господи, никой не може да разбере Твоите трансцендентални забавления, които приличат на развлеченията на хората и затова могат да подведат всеки. Ти не проявяваш предпочитания към никого, нито някой е обект на завист за Теб. На хората само им се струва, че Ти си пристрастен.

Śrīmad-Bhāgavatam 1.8.29

Шрӣмад Бха̄гаватам 1.8.29

Gospodin je jednako milostiv prema svim palim dušama. Nikomu nije neprijatelj. Poimanje Božanske Osobe kao ljudskoga bića samo navodi na pogrešne zaključke. Njegove zabave samo izgledaju kao zabave ljudskoga bića, ali su transcendentalne, bez imalo materijalne okaljanosti. Gospodin je poznat po Svojoj pristranosti čistim bhaktama, no nikad nije doista pristran, kao što Sunce nikad nije pristrano ni prema komu. Zahvaljujući Sunčevim zrakama, katkada i kamenje postaje dragocjeno, ali slijepac ne vidi Sunce ni kad je obilato izložen njegovim zracima. Tama i svjetlost dva su oprečna pojma, ali to ne znači da Sunce pristrano širi svoje zrake. One su dostupne svima, ali ih nisu svi sposobni primiti. Nerazumni ljudi misle da je posvećeno služenje laskanje Gospodinu kako bi se dobila posebna milost. Činjenica je da čisti bhakte koji transcendentalno i s ljubavlju služe Gospodina nisu trgovačka zajednica. Trgovačka kuća služi kupce u zamjenu za protuvrijednost. Čisti bhakte ne služe Gospodina s takvim pobudama i zato dobivaju svu Gospodinovu milost. Nesretni ljudi, siromasi, radoznalci ili filozofi uspostavljaju privremenu vezu s Gospodinom kako bi ostvarili izvjestan cilj, a kada ga ostvare, raskidaju odnos s Njim. Ako je onaj tko pati pobožan, molit će Gospodina da okonča njegove patnje, ali čim se to dogodi, potpuno će zanemariti vezu s Gospodinom. Gospodinova mu je milost dostupna, ali on se opire da je primi. Čisti i motivirani bhakta razlikuju se po tome. Smatra se da su oni koji se potpuno protive služenju Gospodinu u dubokoj tami. Oni koji traže Njegovu pomoć samo u slučaju prijeke potrebe djelomično dobivaju Njegovu milost, dok oni koji su potpuno zaokupljani služenjem Gospodinu dobivaju svu Njegovu milost. Takve razlike u primanju Gospodinove milosti ovise o primatelju, a ne o pristranosti svemilostivoga Gospodina.

Милостта на Бог е еднаква за всички падналите души. Той не е враждебно настроен към никого. Представата, че Божествената личност е човешко същество заблуждава. Забавленията на Бога само изглеждат като развлеченията на хората, но в действителност те са трансцендентални и нямат дори и най-малка следа от материални замърсявания. Разбира се, добре е известно, че Богът е особено благосклонен към чистите си предани, но Той всъщност е напълно безпристрастен, така както слънцето огрява еднакво всички. Приемайки слънчевите лъчи, понякога дори камъните стават скъпоценни, но слепецът никога не може да види слънцето, въпреки че достатъчно слънчеви лъчи падат върху него. Тъмнината и светлината са две противоположни явления, но това не означава, че слънцето разпределя лъчите си с пристрастие. Слънчевите лъчи са достъпни за всеки, но всеки има различна способност да ги възприеме. Глупавите хора мислят, че преданото служене ласкае Бога, затова чрез него човек може да завоюва особената милост на Бога. Но чистите предани, които отдават на Бога трансцендентално любовно служене не са търговци. Търговската къща прави услуги само срещу заплащане. Чистите предани не служат на Бога по този начин, затова Той ги дарява с цялата си милост. Страдащите, нуждаещите се, любознателните и философите установяват с Бога временна връзка, за да постигнат определена своя цел. Когато осъществят целта си, те прекъсват отношенията си с Бога. Ако един страдащ човек е поне малко благочестив, той се моли на Бога за спасение. Но когато положението му се облекчи, в повечето случаи той спира да се интересува от връзката си с Бога. Милостта на Бога е достъпна за него, но той не иска да я приеме. В това се състои разликата между чистите предани и тези, в чието предано служене има примеси. Смята се, че хората, които напълно отхвърлят служенето на Бога, се намират в пълна тъмнина. Хората, които молят Бога за помощ само когато са в нужда, приемат милостта му частично, а тези, които напълно са се отдали на служенето на Бога, получават цялата му милост. Дали ще приеме милостта на Бога или не, това зависи от живото същество, а не от пристрастието на винаги милостивият Бог.

Kada Gospodin pomoću Svoje svemilostive energije siđe u materijalni svijet, igra se kao ljudsko biće, pa se čini da je pristran prema Svojim bhaktama, ali to nije istina. Iako je naizgled pristran, Njegova je milost namijenjena svima podjednako. Svi ratnici koji su poginuli na bojnom polju Kurukṣetri u Gospodinovoj nazočnosti dostigli su oslobođenje premda nisu bili dostojni toga. Smrt u Njegovu prisustvu pročišćava umirućega od posljedica svih grijeha. Takav pojedinac stječe mjesto u transcendentalnom prebivalištu. Ako se na neki način izložimo Sunčevim zrakama, sigurno ćemo steći potrebnu dobrobit i od topline i od ultraljubičastog zračenja. Možemo stoga zaključiti da Gospodin nikada nije pristran. Ljudi griješe kada Ga smatraju pristranim.

Когато Бог идва в този материален свят с помощта на Всемилостивите си енергии, Той играе ролята на човешко същество и поради това изглежда, че е пристрастен единствено към преданите си. Но това не е така. Въпреки привидното пристрастие, Той раздава милостта си еднакво на всеки. Всички, които са загинали на бойното поле Курукшетра в присъствието на Бога са получили освобождение без дори да са развили необходимите за това качества. Смъртта в присъствието на Бога пречиства напускащата душа от последиците на всичките ѝ грехове и умиращият получава място някъде в трансценденталната обител. Ако човек се изложи на слънчевите лъчи независимо по какъв начин ще изпита благотворното въздействие на топлината и на ултравиолетовото им излъчване. Можем да направим заключение, че Богът никога не е пристрастен. Обикновените хора грешат, когато мислят, че Той е пристрастен.

Gospodin kaže u Bhagavad-gīti ( 4.8):

В Бхагавад-гӣта̄ (4.8) Богът казва:

paritrāṇāya sādhūnāṁ
vināśāya ca duṣkṛtām
dharma-saṁsthāpanārthāya
sambhavāmi yuge yuge
паритра̄н̣а̄я са̄дхӯна̄м̇
вина̄ша̄я ча душ̣кр̣та̄м

дхарма-сам̇стха̄пана̄ртха̄я
самбхава̄ми юге юге

„Da bih izbavio pobožne, uništio nitkove i ponovno uspostavio načela religije, silazim tisućljeće za tisućljećem.“

„Във всяка епоха Аз лично идвам, за да спася благочестивите и да унищожа безбожниците, а също и да възстановя религиозните принципи.“

Kad se Bog inkarnira, ima dvije nakane: uništiti demone i izbaviti sādhue, vjerne bhakte. Riječ sādhūnām, koja označava svetce, odnosi se na bhakte. Nema nikakve veze sa svjetovnim poštenjem ili nepoštenjem, ćudoređem ili nedostatkom istoga, nema ništa s materijalnim djelatnostima. Katkada mislimo da se riječ sādhu odnosi na onoga tko je u svjetovnom smislu dobar i ćudoredan, ali zapravo se odnosi na onoga tko je na transcendentalnoj razini. Prema tome, sādhu je bhakta; onaj tko posvećeno služi transcendentalan je prema materijalnim guṇama (sa guṇān samatītyaitān).

Когато Бог се въплъщава, Той има две мисии – да победи демоните и да освободи са̄дху, искрените предани. Думата са̄дхӯна̄м, което означава свети хора, се отнася за преданите. Това няма нищо общо със светската честност или нечестност, морал или безнравственост, това няма нищо общо с материалните дейности. Понякога смятаме, че думата са̄дху се отнася за лице, което е материално добро или морално, но всъщност думата са̄дху се отнася за човек, който е на трансцендентална платформа. Са̄дху, следователно, е предан, защото човек, който се занимава с предано служене е трансцендентален към материалните качества (са гун̣а̄н саматӣтяита̄н).

Gospodin dolazi kako bi izbavio bhakte (paritrāṇāya sādhūnām), ali u Bhagavad-gīti (14.26) jasno kaže da bhakta transcendira materijalne guṇe (sa guṇān samatītyaitān). Bhakta je na transcendentalnom položaju jer njime više ne vladaju guṇe materijalne prirode, vrlina, strast i neznanje. Može se postaviti pitanje zašto izbavljati sādhua kad je on već izbavljen, dakle, na transcendentalnoj je razini. Gospodin dolazi izbaviti bhaktu, ali on je već izbavljen. Zato se u ovoj strofi koristi riječ viḍambanam, „zbunjujuće“, jer se to doima proturječnim.

И така, Бог идва, за да освободи преданите (паритра̄н̣а̄я са̄дхӯна̄м), но в Бхагавад-гӣта̄ (14.26) ясно е посочено, че преданият е отвъд материалните качества (са гун̣а̄н саматӣтяита̄н). Той е в трансцендентална позиция, защото вече не е под контрола на трите гуни на материалната природа – добро, страст и невежество. Но ако един са̄дху вече е освободена душа, намиращ се на трансцендентална платформа, тогава защо трябва да бъде освобождаван? Такъв въпрос може да възникне. Богът идва, за да освободи предания, но преданият вече е освободен. Затова в този стих се използва думата видамбанам, което означава объркващо.

Tu proturječnost objašnjavamo time što sādhu, bhakta, ne traži izbavljenje, no budući da žarko želi vidjeti Svevišnjega Gospodina licem u lice, Kṛṣṇa dolazi kako bi ispunio njegovu povjerljivu želju, a ne zato da ga izbavi iz okova materije, iz kojih je već izbavljen. Kao što bhakta želi ispuniti svaku Gospodinovu želju, Gospodin još više želi zadovoljiti bhaktu. To je razmjena ljubavi. Čak i u običnim odnosima želimo zadovoljiti onoga koga volimo, a on nam želi uzvratiti. Ako razmjena ljubavnih osjećaja postoji u materijalnom svijetu, koliko je tek uzvišenija u duhovnom svijetu. U jednom stihu Gospodin kaže: „Sādhu je u Mom srcu, a Ja sam u njegovu srcu.“ Sādhu uvijek misli na Kṛṣṇu, a Kṛṣṇa uvijek misli na sādhua, Svoga bhaktu.

Отговорът на това противоречие е, че са̄дху, преданият, не се нуждае от освобождение, но тъй като той с нетърпение очаква да види Върховния Бог лице в лице, Кришна не идва, за да го избави от мрежата на материалното съществуване, от която той вече се е освободил, а за да удовлетвори вътрешното му желание. Точно както преданият иска да удовлетвори Бога във всяко едно отношение, Богът още повече иска да удовлетвори предания. Това е обмяна на любовни отношения. Дори и в нашите обикновени отношения, ако обичаме някого, искаме да удовлетворим него или нея, и съответно – той или тя също иска да отвърне. Така че, ако съществува взаимност на любовни отношения в този материален свят, това означава, че такава взаимност, но в повишена степен, съществува и в духовния свят. Има един стих, в който Бог казва: „са̄дху е сърцето ми и аз също съм в сърцето на са̄дху.“ Са̄дху винаги мисли за Кришна и Кришна винаги мисли за са̄дху, Своя предан.

Gospodinova pojava u materijalnom svijetu i odlazak iz njega nazivaju se cikīrṣitam, zabavama. Kṛṣṇin je dolazak Njegova zabava. Dakako, pritom uvijek obavi i druge zadatke, zaštiti sādhua i ubije onoga tko je protiv njega, ali obje su djelatnosti Njegove zabave.

Появата и напускането на Бога в този материален свят се нарича чикӣрш̣итам, забавление. Това, че Кришна идва в материалния свят, е негово забавление. Разбира се, Богът идва, за да изпълни някаква работа – да защити са̄дху и да убие тези, които се противопоставят на са̄дху – но и двете са забавления.

Gospodin ne zavidi drugima. Ubijanje demona samo je jedan od načina na koji iskazuje Svoju ljubav. Katkad iz ljubavi kaznimo svoju djecu tako što ih snažno udarimo. Slično tomu, kad Kṛṣṇa ubije demona, ne čini to na razini svjetovne ljubomore ili zavisti, već iz privrženosti. Zato se u śāstrama, vedskim spisima, napominje da čak i demoni koje Gospodin ubije odmah dostižu spasenje. Primjerice, Pūtanā je bila vještica koja je željela ubiti Kṛṣṇu. Dok je Kṛṣṇa provodio zabave kao dječak, ona je otrovom premazala bradavice svojih grudi i otišla Njegovoj kući da Ga podoji. „Kad Kṛṣṇa počne sisati,“ mislila je, „odmah će umrijeti.“ Međutim, to nije moguće. Tko može ubiti Kṛṣṇu? Umjesto toga, sama je stradala jer joj je sišući njezine grudi Kṛṣṇa isisao život. Kakav je bio ishod? Kṛṣṇa je gledao samo ono dobro. „Ova je demonica došla da Me ubije,“ mislio je, „ali Ja sam pio njezino mlijeko, stoga je smatram Svojom majkom.“ Tako je Pūtanā dostigla položaj Kṛṣṇine majke u duhovnom svijetu. To je objašnjeno u Śrīmad-Bhāgavatamu, gdje Uddhava kaže Viduri da je Kṛṣṇa, Bog, tako ljubazan da je prihvatio za majku čak i vješticu koja Ga je željela otrovati. „Budući da je Kṛṣṇa tako dobrostiv Bog,“ rekao je, „koga bih drugoga obožavao doli Njega?“

Бог не е завистлив. Убийството на демоните също е проява на неговата обич. Понякога може да наказваме децата си, но това е от любов. По същия начин когато Кришна убива демон, това убийство не е на платформата на материала ревност или завист, а от позицията на обич. Ето защо в ша̄стрите, ведическите писания се споменава, че дори демоните, убити от Бога, постигнат незабавно освобождение. Путана, например, била вещица, обхваната от бяс, която искала да убие Кришна. Веднъж тя намазала зърното на гърдата си с отрова и отишла в дома на Кришна, за да му предложи млякото си. „Когато Кришна засуче гърдата ми – мислила си тя – веднага ще умре.“ Но това никога не би могло да се случи. Кой може да убие Кришна? Вместо това тя самата била убита. Когато Кришна засмукал зърното ѝ, също така напълно изсмукал и живота ѝ. Но какъв бил резултатът? Кришна приел всичко откъм добрата страна. „Тази демонична жена дойде, за да ме убие, – помислил си Той – но по един или друг начин Аз съм сукал от гърдите ѝ мляко, така че тя е моя майка.“ Така Путана постигнала позицията на майка на Кришна в духовния свят. Това се обяснява в Шрӣмад Бха̄гаватам, където Уддхава казва на Видура, че Кришна е толкова добър, Бог е толкова добър, че дори и вещицата, която искаше да го убие с отрова си, е била приета от него като майка. Кришна е толкова милостив Бог, – казал той – така че, кого другиго аз мога да обожавам, ако не Кришна?

Kuntīdevī kaže: na yasya kaścid dayitaḥ. Riječ dayita znači „omiljen“. Kṛṣṇa nikomu nije osobito naklonjen. Dveṣyaś ca: niti Mu je tko neprijatelj. Od prijatelja očekujemo neku dobrobit ili korist, a od neprijatelja štetu. Međutim, Kṛṣṇa je tako savršen da Ga nitko ne može povrijediti niti Mu što dati. Tko Mu onda može biti prijatelj ili neprijatelj? Na yasya kaścid dayito ’sti: ne treba Mu ničija naklonost. On je potpun. Ako sam siromašan, očekivat ću neku uslugu od prijatelja jer sam nesavršen. Zato što nisam potpun, već sam na toliko načina manjkav, uvijek mi nešto treba, želim steći prijatelje i, osim toga, mrzim neprijatelje. No Kṛṣṇa je Svevišnji, nitko Mu ne može nauditi niti Mu što dati.

Кунтӣдеви казва: на яся кашчид дайитах̣. Думата дайита означава предпочитание. Кришна не отдава предпочитание на никого. Двешяш ча – и никой не е негов враг. Ние очакваме някакво благо или помощ от приятеля и зло от врага, но Кришна е толкова съвършен, че никой не може да му навреди, нито някой може да му даде нещо. Така че кой може да му бъде приятел или враг? На яся кашчид дайито 'сти: Той не се нуждае от никого. Той е напълно завършен. Аз може да съм много беден и затова да търся някаква полза от приятел, но това е така, защото съм несъвършен. Понеже не съм пълно цяло и по различни начини ми липсват толкова много неща, аз съм винаги нуждаещ се. Затова искам да имам някакъв приятел, и по същия начин – враг, когото да мразя. Но тъй като Кришна е Върховният, никой не може да навреди на Кришна, нито някой може да даде на Кришна каквото и да е.

Zašto, onda, obožavamo Kṛṣṇu u hramu nudeći Mu razne udobnosti, odjeću, ukrase i ukusnu hranu? Valja nam shvatiti da Kṛṣṇi naše ponude lijepe odjeće, cvijeća ili hrane ne trebaju, ali kad Mu ih nudimo, sami imamo dobrobit od toga. Kṛṣṇa takve ponude prihvaća zbog Svoje naklonosti. Ako se ukrasimo, i naš će odraz u zrcalu biti ukrašen. Mi smo Kṛṣṇini odrazi, stoga kad ukrašavamo Kṛṣṇu, ukrašavamo sebe. U Bibliji se kaže da je čovjek stvoren na sliku i priliku Božju, a to znači da smo odraz Božjega lika. Mi ne izmišljamo niti zamišljamo Božji lik na temelju našega. Oni koji se drže māyāvāda filozofije antropomorfizma kažu: „Apsolutna je Istina neosobna, ali zamišljamo da je osoba zato što smo mi osobe.“ To je pogrešno, a istina je upravo suprotna tomu. Imamo dvije ruke, dvije noge i glavu jer Bog ima ista obilježja. Posjedujemo osobne oblike jer smo odrazi Boga. Osim toga, trebamo filozofski shvatiti da kad izvorna osoba od nečega ima koristi, imaju je i odrazi. Ukrasimo li Kṛṣṇu, i mi ćemo biti ukrašeni. Zadovoljimo li Kṛṣṇu, sami ćemo biti zadovoljni. Ponudimo li Kṛṣṇi ukusnu hranu, i mi ćemo je jesti. Oni koji žive izvan hramova za svjesnost Kṛṣṇe ne mogu ni zamisliti ukusnu hranu koju nudimo Kṛṣṇi, a zato što Mu je nudimo, i sami je imamo priliku jesti. Stoga trebamo pokušati zadovoljiti Kṛṣṇu u svakom pogledu pa ćemo i sami biti zadovoljni.

Защо тогава обожаваме Кришна в Храма и му предлагаме толкова много удобства, обличаме го, украсяваме го и му даваме вкусна храна? Ние трябва да се опитаме да разберем, че Кришна не се нуждае от красивите дрехи, украшенията или храна, но ако ние предлагаме тези неща на Кришна, ще имаме полза от това. Ето защо Той приема нашите предлагания. Ако човек се украси, съответно и неговото отражение в огледалото ще се появи украсено. По същия начин, тъй като ние сме отражение на Кришна, ако ние украсяваме Кришна, ние също ще бъдем украсени. В Библията се казва, че човек е създаден по образ и подобие на Бога и това означава, че ние сме отражение на Божия образ. Не е така, че ние сме измислили или си представяме някаква форма на Бога според нашата собствена. Тези, които се придържат към философията Маявада на антропоморфизма ще кажат: Абсолютната Истина е безличностна, но тъй като ние сме хора, ние си представяме, че Абсолютната Истина също е човек. Това е грешка, в действителност точно обратното е вярно. Ние имаме две ръце, два крака и една глава, защото самият Бог изглежда така. Всеки от нас има лична форма, защото ние сме отражение на Бога. Освен това ние трябва философски да разберем, че ако изначалната личност е облагодетелствана, отражението ѝ също ще има полза. Така че, ако украсяваме Кришна, ние също ще бъдем красиви. Ако удовлетворяваме Кришна, ние също ще бъдем удовлетворени. Ако предлагаме вкусна храна на Кришна, ние ще ядем същата храна. Тези, които живеят извън Храмовете на Кришна съзнание никога не може да си представят такава апетитна храна, каквато е храната, предлагана на Кришна, а това, което се предлага на Кришна, ние също имаме възможност да го ядем. Така че ние трябва да се опитаме да удовлетворим Кришна по всякакъв начин и тогава ние също ще бъдем удовлетворени във всяко отношение.

Kṛṣṇi ne treba naše služenje, ali ga ljubazno prihvaća. Kad Kṛṣṇa traži da Mu se predamo (sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja), to ne znači da Mu trebaju sluge i da će imati neku korist od našega predavanja. Samom Svojom željom Kṛṣṇa može stvoriti milijune sluga. Znači, ne radi se o tome. Ako se predamo Kṛṣṇi, bit ćemo spašeni jer Kṛṣṇa kaže: ahaṁ tvāṁ sarva-pāpebhyo mokṣayiṣyāmi, „Oslobodit ću te svih posljedica grijeha.“ U materijalnom svijetu patimo bez ikakva okrilja. Mnogi se čak povlače po ulicama, bez cilja u životu. Kad rano ujutro šetamo plažom, vidimo puno mladih ljudi koji ondje spavaju ili lutaju, bez ikakva cilja, zbunjeni, ne znajući što da rade. Stanemo li pod Kṛṣṇino okrilje, znat ćemo: „O, sada sam našao utočište.“ Tada će zbunjenost i beznadežnost nestati. Svakodnevno primam brojna pisma u kojima mi ljudi pišu da su u svjesnosti Kṛṣṇe otkrili novu nadu. Stoga nije istina da je Kṛṣṇa sišao ovamo samo da prikupi sluge. Naprotiv, sišao je radi naše dobrobiti.

Кришна не се нуждае от нашето служене, но той милостиво го приема. Когато Кришна иска от нас да му се отдадем (сарва-дхарма̄н паритяджя̄ ма̄м екам̇ шаран̣ам̇ враджа), това не означава, че на Кришна му липсват слуги и че ако ние се отдадем, той ще има полза. Той ще спечели. Само пожелавайки, Кришна може да създаде милиони слуги. Така че това не е най-важното. Но ако ние се отдадем на Кришна, ще се спасим. Кришна казва: Ахам̇ тва̄м̇ сарва-па̄пебхьо мокш̣айш̣я̄ми. Аз ще те освободя от всички греховни реакции. Тук, в този материален свят ние страдаме, защото нямаме никакъв подслон. Ние можем да видим много хора, скитащи се по улиците, без цел в живота. Когато се разхождаме по плажа в ранните сутрешни часове, ние виждаме много млади хора, спящи или скитащи се там, безцелни, объркани, без да знаят какво да правят. Но ако приемем подслон при Кришна, тогава ще знаем: „О, сега аз намерих подслон.“ Тогава няма да има повече объркване, няма да има безнадеждност. Всеки ден получавам толкова много писма от хора, изразяващи как те са намерили надежда в Кришна съзнание. Затова, не е вярно, че Кришна е дошъл тук просто за да си набави слуги. Напротив, Той идва заради нашето благо.

Nažalost, umjesto da služimo Kṛṣṇu, služimo mnoge druge stvari. Sluge smo svojih osjetila i njihovih djelatnosti: požude, srdžbe, pohlepe i iluzije. Ustvari, cijeli ih svijet služi. No, zaokupimo li svoja osjetila služenjem Kṛṣṇi, više nećemo biti njihovi sluge, već njihovi gospodari. Kad smognemo snage da osjetilima ne dopustimo služiti ičemu i ikomu osim Kṛṣṇi, bit ćemo spašeni.

За съжаление обаче, вместо да станем слуги на Кришна, ставаме слуги на толкова много други неща. Ние сме слуги на нашите сетива и сетивни дейности – похот, гняв, алчност и илюзия. Всъщност, целият свят се движи по този начин. Но ако ние ангажираме сетивата си в служба на Кришна, ние вече няма да бъдем слуги на сетивата, а техни господари. Когато имаме сили да забраним на нашите сетива да бъдат ангажирани в дейности, различни от служенето на Кришна, тогава ще бъдем спасени.

Ovdje Kuntīdevī kaže: „Tvoja pojava u materijalnom svijetu navodi na pogrešne zaključke, zbunjuje.“ Mislimo li: „Kṛṣṇa ima neku namjeru, neki cilj i zato se pojavio“, nismo u pravu. On se pojavljuje radi zabave. Primjerice, katkad upravitelj ode u razgledavanje zatvora. Zatvorski mu nadzornik šalje izvještaje pa ne mora osobno ići, ali ipak ponekad ode, misleći: „Idem vidjeti kako im je ondje.“ To se može nazvati zabavom jer on odlazi svojom slobodnom voljom, a ne pod prisilom kaznenoga zakona. No, budalasti zatvorenik može pomisliti: „O, i upravitelj je u zatvoru. Znači, mi smo isti, i ja sam upravitelj.“ Nitkovi tako misle. „Ako je Kṛṣṇa sišao kao avatāra“, kažu, „onda sam i ja avatāra.“ U ovoj je strofi rečeno: na veda kaścid bhagavaṁś cikīrṣitam. „Nitko ne zna svrhu Tvoje pojave i odlaska.“ Tavehamānasya nṛṇāṁ viḍambanam: Gospodinove zabave zbunjuju. Nitko ne razumije njihovu pravu svrhu.

Тук Кунтӣдеви казва: „Твоето появяване в този материален свят е неразбираемо и объркващо.“ Ние мислим: „Кришна има някаква мисия, някаква цел, и затова Той се е появил.“ Не, неговата поява е забавление. Ето един пример: Понякога държавен служител отива на проверка в затвора. Той редовно получава доклади от надзирателя на затвора, така че няма работа там, но все пак понякога отива, мислейки: „Нека да видим какво правят там.“ Това може да се нарече забавление, защото той отива със свободната си воля. Не е така, че той е станал обект на законите на затвора. Но все пак някой глупав затворник може да си помисли: „О, управляващият също е в затвора. Така че ние сме равни. Аз също съм управител.“ Негодниците мислят по този начин. „Тъй като Кришна е дошъл като авата̄ра – казват те, – аз също съм авата̄рът. Затова тук се казва: на веда кашчид бхагавам̇ш чикӣрш̣итам – „Никой не знае целта на твоето появяване и напускане.“ Тавехамана̄ся нр̣н̣а̄м̇ вид̣амбанам – забавленията на Бога са объркващи. Никой не може да разбере истинската им цел.

Prava svrha Gospodinovih zabava jest iskazivanje slobodne volje. On misli: „Poći ću i vidjeti.“ On ne mora dolaziti da ubije demone jer u materijalnoj prirodi ima brojne posrednike koji to mogu učiniti. Na primjer, pomoću snažnoga vjetra u trenutku može ubiti tisuće demona. Ne mora doći ni da zaštiti bhakte jer sve može izvesti samo Svojom voljom. On silazi kako bi uživao u ugodnim zabavama: „Poći ću i vidjeti.“

Истинската цел на забавления на Бога е неговата свободна воля. Той си мисли: „Нека отида и да видя.“ Не е необходимо Богът лично да идва, за да убие демоните. Той има толкова много агенти в материалния свят, които могат да ги убият. Например, само за миг Богът може да убие хиляди демони само със силен вятър. Нито пък трябва да дойде, за да осигури защита на преданите, защото Той може да направи всичко това просто чрез своята воля. Всъщност Той идва, за да се наслади на забавленията си. „Нека отида и да видя.“

Kṛṣṇa katkada želi uživati u borbi iz razonode. Borbeni duh postoji i u Kṛṣṇi; odakle bi ga, inače, bilo u nama? Budući da smo Njegovi sastavni djelići, sve su Njegove odlike u sićušnoj mjeri prisutne u nama. Stvoreni smo po uzoru na Kṛṣṇu. Odakle nam borbeni duh? On postoji u Kṛṣṇi. Kao što kralj ponekad uposli hrvača da se bori s njim, tako i Kṛṣṇa uposli živo biće da se bori s Njim. Hrvač je plaćen za to da se bori s kraljem. On nije kraljev neprijatelj, već mu dogovorenom borbom pruža zadovoljstvo. No, tko će se boriti s Kṛṣṇom kad On to poželi? Zacijelo nitko običan. Kad kralj želi vježbati u dogovorenoj borbi, uzet će vrlo vješta hrvača. Slično tomu, Kṛṣṇa se ne bori s običnim ljudima, već s velikim bhaktom. Budući da se Kṛṣṇa želi boriti, neki od Njegovih bhakta silaze u materijalni svijet, postaju Njegovi neprijatelji i bore se s Njim. Na primjer, Gospodin je sišao kako bi ubio Hiraṇyakaśipua i Hiraṇyākṣu. Trebamo li ih smatrati običnim živim bićima? Ne. Oni su bili veliki bhakte, Jaya i Vijaya, koji su došli u ovaj svijet jer se Kṛṣṇa želio boriti. Na Vaikuṇṭhi, u duhovnom svijetu, svi služe Kṛṣṇu, stoga Mu se ne ukazuje prilika za borbu. S kim će se ondje boriti? On stoga šalje bhaktu prerušena u neprijatelja i dolazi u materijalni svijet da se s njim bori. Istodobno nas uči da se ne isplati postati Njegovim neprijateljem, već da je bolje postati Njegovim prijateljem. Zato Kuntīdevī kaže: na veda kaścid bhagavaṁś cikīrṣitam. „Nitko ne zna svrhu Tvoje pojave i odlaska.“ Tavehamānasya nṛṇāṁ viḍambanam: „U ovom si svijetu poput obična ljudskog bića i to zbunjuje.“

Понякога дори Кришна иска да се наслади на удоволствието от боя. Войнственият дух също е присъщ на Кришна, в противен случай, откъде хората са го придобили? Тъй като ние сме неразделна част от Кришна, всички качества на Кришна са намират, но в минимално количество и у нас. Ние сме мостра на Кришна. Откъде, в противен случай, ще сме взели желанието да се борим? То присъства у Кришна. Ето защо, както царят понякога ангажира борци, за да се бият с него, също така и Кришна ангажира живи същества, за да се бие с тях. На бореца плащат, за да се бие с царя. Той не е враг, по-скоро той доставя удоволствие на царя като се бори с него. Но когато Кришна иска да се бие, кой ще се бие с него? Не някоя обикновена личност. Ако царят иска да тренира борба, той ще ангажира някой много квалифициран борец. По същия начин Кришна не се бие с някой обикновен, а по-скоро с някои от най-великите си предани. Защото Кришна иска да се бие, някои от придружителите му идва в този материален свят, за да стане негов враг и да се бие с него. Например Бог дойде, за да убие Хиран̣якашипу и Хиран̣я̄кш̣а. Трябва ли да мислим, че това са обикновени живи същества? Не, те са най-великите предани Джая и Виджая, които са дошли в този свят, защото Кришна е пожелал да се бие. Във Вайкунтха, духовния свят, не съществува възможност за борба, защото всеки се занимава със служене на Кришна. С кого да се бие? Затова Той изпраща свой предан, който приема ролята на враг и идва тук, в този материален свят, за да се бие с него. В същото време Бог ни учи, че няма много полза от това човек да стане негов враг и че е по-добре да стане негов приятел. Затова Кунтӣдеви казва: на веда кашчид бхагавам̇ш чикӣрш̣итам – Никой не знае целта на твоето появяване и напускане. Тавехама̄нася нр̣н̣а̄м̇ вид̣амбанам – В този свят Ти изглеждаш като обикновено човешко същество и това заблуждава всички.

Budući da Kṛṣṇa katkad nalikuje na obična čovjeka, ljudi ne vjeruju uvijek u Njegove djelatnosti niti ih razumiju. Čude se: „Kako Bog može biti obična osoba poput nas?“ No, iako se Kṛṣṇa katkad ponaša kao obična osoba, nije nimalo običan, i kad god je potrebno, očituje sve moći Boga. Kad je demon Bhaumāsura oteo šesnaest tisuća djevojaka, one su se molile Kṛṣṇi, pa je Kṛṣṇa ušao u demonovu palaču, ubio ga i izbavio djevojke. Prema strogom vedskom sustavu, ako neudana djevojka napusti dom na jednu jedinu noć, nitko je neće oženiti. Zato su, kad im je Kṛṣṇa rekao: „Sad se možete sigurno vratiti kućama“, ovako odvratile: „Gospodine, kakva nas sudbina čeka ako se vratimo kućama naših očeva? Nitko nas neće oženiti jer nas je onaj čovjek oteo.“

Понякога Кришна изглежда като обикновен човек, затова хората не вярват или не могат да разберат дейностите му. Те се чудят: „Как може Богът да бъде обикновен човек като нас?“ Но въпреки че Кришна понякога се представя за обикновен човек, в действителност Той не е, а когато е необходимо, показва силата на Бога. Когато шестнадесет хиляди момичета са били отвлечени от демона Бхаумасура, те се молили на Кришна и Той отишъл в двореца на демона, убил го и освободил момичета. Но според строгата Ведическа система, ако неомъжено момиче напусне дома си дори и за една нощ, никой няма да се ожени за нея. Ето защо когато Кришна казал на момичетата: „Сега можете спокойно да се вървете в домовете на бащите си“, те отговорили: „Господине, ако се върнем в домовете на бащите си, каква ще бъде нашата съдба? Никой няма да се ожени за нас, защото бяхме похитени.“

„Što onda želite?“ upitao je Kṛṣṇa. „Želimo da nam Ti budeš muž“, rekle su djevojke. Kṛṣṇa je tako ljubazan da je odmah pristao i prihvatio ih.

„Тогава какво искате?“ – попитал Кришна. Момичетата отговорили: „Ние искаме Ти да станеш наш съпруг.“ И Кришна е толкова милостив, че веднага казал „Да“ и ги приел.

Kad je Kṛṣṇa doveo šesnaest tisuća djevojaka kući, u Svoju prijestolnicu, one nisu morale čekati šesnaest tisuća noći da se nađu s Njim. Kṛṣṇa se ekspandirao u šesnaest tisuća oblika, sagradio šesnaest tisuća palača i živio sa svakom suprugom.

След това Кришна завел момичетата у дома, в своята столица. И не е така, че всяка една от шестнадесет хилядите съпруги е трябвало да чака шестнадесет хиляди нощи, за да се срещне с Кришна. Кришна Самият се разширил в шестнадесет хиляди форми, изградил шестнадесет хиляди дворци и живял с всяка съпруга в отделен дворец.

Iako je to opisano u Śrīmad-Bhāgavatamu, nitkovi to ne razumiju, već kude Kṛṣṇu. „Bio je jako požudan,“ kažu, „oženio je šesnaest tisuća žena.“ Čak da i jest požudan, beskrajno je požudan. Bog je neograničen. Zašto samo šesnaest tisuća? Mogao ih je oženiti šesnaest milijuna, no ipak ne bi dostigao granice Svoga savršenstva. To je Kṛṣṇa. Ne možemo Ga optužiti da je požudan ili puten. Kṛṣṇini su bhakte mnogobrojni i Kṛṣṇa im svima ukazuje naklonost. Neki Ga mole da im bude muž, prijatelj, sin ili prijatelj u igri. Tako diljem svemira postoje milijuni, trilijuni bhakta i Kṛṣṇa ih sve želi zadovoljiti. Ne treba Mu njihova pomoć. Oni Ga žele služiti na određeni način, pa im Gospodin uzvraća. Navedenih šesnaest tisuća bhaktina željelo je Kṛṣṇu za muža i On je pristao.

Въпреки че това е описано в Шрӣмад Бха̄гаватам, негодниците не могат да го разберат. Вместо това те критикуват Кришна. „Той е бил много похотлив. – казват те – Той се е оженил за шестнадесет хиляди жени.“ Но дори Той да е похотлив, Той е безгранично похотлив. Бог е безграничен. Защо шестнадесет хиляди? Той може да се ожени за шестнадесет милиона и все пак това да не е границата на неговото съвършенство. Това е Кришна. Не можем да обвиняваме Кришна, че е похотлив или чувствен. Не. Има толкова много предани на Кришна и Той проявява внимание към всеки от тях. Някой иска Кришна да стане негов съпруг, друг – приятел, син или другар в игрите. Има милиони и милиарди предани от цялата Вселената и Кришна трябва да ги удовлетвори. Той не се нуждае от никаква помощ от тези предани, но тъй като те искат да му служат по определен начин, Бог им отвръща с взаимност. Тези шестнадесет хиляди предани са искали Кришна за съпруг и затова Той изпълнил желанието им.

Kṛṣṇa se ponekad ponašao poput obična čovjeka, ali se kao Bog ekspandirao u šesnaest tisuća oblika. Jednom je veliki mudrac Nārada posjetio Kṛṣṇu i Njegove supruge. „Kṛṣṇa je oženio šesnaest tisuća žena“, mislio je. „Idem vidjeti kako se prema njima ophodi.“ Zatekao Ga je kako u svakoj od šesnaest tisuća palača obitava na drugi način. U jednoj je palači razgovarao sa Svojom ženom, u drugoj se igrao sa Svojom djecom, a u trećoj je dogovarao vjenčanje Svojih sinova i kćeri. Tako je u svakoj od šesnaest tisuća palača uživao u drugoj zabavi. Slično tomu, Kṛṣṇa se u djetinjstvu igrao kao obično dijete, ali kad je Njegova majka Yaśodā zatražila da otvori usta kako bi vidjela je li jeo zemlju, u njima joj je pokazao sve svemire. To je Kṛṣṇa. Premda se ponaša poput obična ljudskog bića, kad je potrebno, pokazuje Svoju Božju narav. Postoji još jedan primjer. Kṛṣṇa je bio vozač Arjuninih bojnih kola, ali je odmah, čim je Arjuna poželio vidjeti Njegov kozmički oblik, pokazao taj oblik s milijunima glava, nogu, ruku i oružja. To je Kṛṣṇa.

Така Кришна понякога действа като обикновен човек, но като Бог Той се разширява в шестнадесет хиляди форми. Веднъж великият мъдрец Нарада отишъл да посети Кришна и жените му. Кришна има шестнадесет хиляди съпруги – помислил си той. – Нека да видим как Той се държи с тях. И Нарада видял, че Кришна живее едновременно във всеки един от шестнадесетте хиляди дворци. В един дворец Той беседвал с жена си, в друг – играел с децата си, в трети организирал женитбата на синовете и дъщерите си и така се занимавал с разнообразни дейности във всички шестнадесет хиляди дворци. По същия начин, в детството си Кришна играел точно като обикновено дете, но когато майка Яшода поискала да си отвори устата, за да провери дали е ял пръст, в устата си Той ѝ показал всички вселени. Това е Кришна. Въпреки че играел ролята на обикновен човек, когато се е налагало е показвал своята Божествена природа. Да дадем още един пример. Кришна е действал като колесничар на Арджуна, но когато Арджуна пожелал да види вселенската му форма, Кришна веднага показал тази космическа форма с хиляди и милиони глави, краката, ръцете и оръжия. Това е Кришна.

Kṛṣṇa je potpuno neovisan te nema ni prijatelja ni neprijatelja, ali se igra za dobrobit i jednih i drugih. Rezultat je takva djelovanja isti. To je Kṛṣṇina apsolutna priroda.

Кришна е напълно независим и Той няма приятели или врагове, но действа за благото и на приятелите и на враговете си. И когато Той действа за благото на всички, резултатът е един и същ. Това е абсолютната природа на Кришна.