Skip to main content

ПЕТНАДЕСЕТА ГЛАВА

PETNAESTO POGLAVLJE

Йога на Върховната Личност

Yoga Vrhovne Osobe

ТЕКСТ 1:
Върховната Божествена Личност каза: Известно е, че има безсмъртно баняново дърво, което расте с корените нагоре и с клоните надолу, а листата му са ведическите химни. Който познава това дърво, познава и Ведите.
STIH 1:
Svevišnja Božanska Osoba reče: Kaže se da postoji neuništivo stablo banjana čiji je korijen okrenut prema gore, a grane prema dolje, i čiji su listovi vedske himne. Onaj tko poznaje to drvo poznavatelj je Veda.
ТЕКСТ 2:
Клоните на това дърво се разпростират надолу и нагоре, подхранвани от трите гун̣и на материалната природа. Вейките са обектите на сетивата. Някои корени се спускат надолу и са свързани с плодоносните дейности в човешкото общество.
STIH 2:
Grane ovoga stabla šire se prema dolje i prema gore, a hrane ih tri guṇe materijalne prirode. Grančice su predmeti osjetila. Ovo stablo ima i korijenje koje se širi prema dolje, vezano za plodonosna djela ljudskoga društva.
ТЕКСТОВЕ 3 – 4:
Истинската форма на това дърво не може да бъде възприета в този свят. Никой не може да разбере къде започва, къде свършва и къде е основата му. Но човек трябва решително да отсече здраво вкоренилото се дърво с оръжието на непривързаността. После трябва да открие това място, от което веднъж достигнал го, никога няма да се завърне, и там да се отдаде на Бога, Върховната Личност, от когото всичко води началото си и всичко се разпространява от незапомнени времена.
STIHOVI 3-4:
Pravi oblik toga stabla ne može se opaziti u ovom svijetu. Nitko ne može shvatiti gdje mu je kraj, gdje početak, a gdje temelj. To snažno ukorijenjeno drvo mora se odlučno presjeći odvojenošću. Nakon toga, osoba mora potražiti mjesto iz kojeg se, jednom otišavši, nikada više neće vratiti. Ondje se mora predati Svevišnjoj Božanskoj Osobi od koje je sve počelo i od koje se sve širi od davnina.
ТЕКСТ 5:
Тези, които са освободени от гордост, илюзия и измамно общуване; които разбират вечното; които са приключили с материалната похот; които са освободени от двойственостите на щастие и нещастие, и без да са объркани, знаят как да се отдадат на Върховната Личност, достигат това вечно царство.
STIH 5:
Oslobođeni lažna ugleda, iluzije i grešna druženja, oni koji su spoznali vječno postojanje odbacivši materijalnu požudu, oslobođeni dvostranosti sreće i nesreće, koji nisu zbunjeni i koji znaju proces predavanja Vrhovnoj Osobi, dostižu to vječno carstvo.
ТЕКСТ 6:
Тази моя върховна обител не се осветява от слънце или луна, нито от огън или електричество. Тези, които я достигнат, никога не се връщат в материалния свят.
STIH 6:
Moje vrhovno prebivalište ne osvjetljavaju sunce, mjesec, vatra ili elektricitet. Oni koji ga dostignu nikada se ne vraćaju u materijalni svijet.
ТЕКСТ 7:
Живите същества в този обусловен свят са мои вечни, откъснати частици. Поради обусловения живот те водят упорита борба с шестте сетива, включващи ума.
STIH 7:
Živa su bića u ovom uvjetovanom svijetu Moji vječni odvojeni djelići. Zbog uvjetovana života teško se bore sa šest osjetila, u koja se ubraja i um.
ТЕКСТ 8:
В материалния свят живото същество пренася своите представи за живота от тяло в тяло, както въздухът носи различни аромати. То получава определен вид тяло и отново го напуска, за да получи друго.
STIH 8:
Živo biće u materijalnom svijetu prenosi svoja različita životna shvaćanja iz jednoga tijela u drugo, kao što zrak prenosi mirise. Tako prihvaća jednu vrstu tijela i ponovno je napušta kako bi prihvatilo drugu.
ТЕКСТ 9:
Живото същество, приемайки ново грубо тяло, получава определен вид уши, очи, език, нос и сетиво за допир, групирани около ума. Така то се наслаждава на достъпните за него сетивни обекти.
STIH 9:
Prihvaćajući drugo grubo tijelo živo biće dobiva određenu vrstu očiju, jezika, nosa i osjetila dodira, čije je središte um. Tako uživa u određenoj vrsti predmeta osjetila.
ТЕКСТ 10:
Глупаците не разбират как едно същество може да напусне тялото си, нито на какъв вид тяло се наслаждава то, омагьосано от гун̣ите на материалната природа. Но личността с отворени от знанието очи, може да види всичко това.
STIH 10:
Budalaste osobe ne mogu shvatiti kako živo biće može napustiti tijelo, niti mogu shvatiti u kakvom tijelu uživa pod utjecajem guṇa prirode. No oni koji vide očima znanja mogu sve to vidjeti.
ТЕКСТ 11:
Трансценденталистите, установени в себепознанието, ясно виждат всичко това. Но хората с недоразвити умове, които не се занимават със себепознание, не могат да видят какво става, въпреки опитите си.
STIH 11:
Transcendentalisti koji se trude, utemeljeni u samospoznaji, mogu sve to jasno vidjeti, ali osobe nerazvijene svjesnosti, koje nisu dostigle samospoznaju, ne mogu vidjeti što se zbiva, unatoč svom nastojanju.
ТЕКСТ 12:
Сиянието на Слънцето, разсейващо мрака в целия свят, се излъчва от мен. И блясъкът на Луната, и блясъкът на огъня идват също от мен.
STIH 12:
Svjetlost sunca, koja raspršuje tamu cijeloga svijeta, potječe od Mene. Svjetlost mjeseca i vatre također potječu od Mene.
ТЕКСТ 13:
Аз влизам във всяка една планета и чрез моята енергия всички те поддържат орбитата си. Аз ставам Луната и така доставям жизнен сок на всички зеленчуци.
STIH 13:
Ulazim u sve planete i Svojom ih energijom održavam. Postajem Mjesec i tako svim biljkama dajem sok života.
ТЕКСТ 14:
Аз съм храносмилателният огън в телата на живите същества; Аз се свързвам с излизащия и влизащия жизнен въздух, за да смеля четирите вида храна.
STIH 14:
Ja sam probavna vatra u tijelima svih živih bića i zajedno s izlazećim i ulazećim životnim zrakom probavljam četiri vrste hrane.
ТЕКСТ 15:
Аз съм в сърцето на всекиго и от мен идват паметта, знанието и забравата. Ведите съществуват, за да бъда опознат Аз. В действителност Аз съм съставителят на Веда̄нта и този, който знае Ведите.
STIH 15:
Nalazim se u svačijem srcu i dajem sjećanje, znanje i zaborav. Ja sam cilj proučavanja svih Veda. Tvorac sam Vedānte i poznavatelj Veda.
ТЕКСТ 16:
Има две категории същества: едните грешат, а другите са непогрешими. В материалния свят всяко живо същество греши, а в духовния свят всяко същество е непогрешимо.
STIH 16:
Postoje dvije vrste bića, pogrešiva i nepogrešiva. U materijalnom je svijetu svako živo biće pogrešivo, a u duhovnom svijetu svako se živo biće naziva nepogrešivim.
ТЕКСТ 17:
Освен тях съществува и най-великата личност, Върховната Душа, вечният Бог, който е влязъл в трите свята и ги поддържа.
STIH 17:
Viša od te dvije vrste bića je najviša osoba, Vrhovna Duša, sam neuništivi Gospodin, koji je ušao u tri svijeta i održava ih.
ТЕКСТ 18:
Тъй като съм трансцендентален – над грешащите и непогрешимите – и тъй като съм най-великият, Аз съм възхваляван в света и във Ведите като Върховната Личност.
STIH 18:
Transcendentalan sam prema pogrešivim i nepogrešivim živim bićima i najveći. Zato Me svijet i Vede veličaju kao Vrhovnu Osobu.
ТЕКСТ 19:
Този, който, освободен от съмнения, ме познава като Бог, Върховната Личност, знае всичко. Затова той ми се отдава напълно в предано служене, о, сине на Бхарата.
STIH 19:
Onaj tko zna da sam Svevišnja Božanska Osoba i u to ne sumnja, zna sve. Zato Me predano služi svom svojom energijom, o sine Bharate.
ТЕКСТ 20:
О, безгрешни, това е най-поверителната част от ведическите писания и Аз ти я разкрих. Този, който я разбере, става мъдър и усилията му ще го доведат до съвършенство.
STIH 20:
O bezgrešni, sada sam ti razotkrio najpovjerljiviji dio vedskih spisa. Onaj tko ga shvati postat će mudar i u svom nastojanju dostići savršenstvo.