Skip to main content

ТЕКСТ 27

STIH 27

Текст

Tekst

брахман̣о хи пратиш̣т̣ха̄хам
амр̣тася̄вяяся ча
ша̄шватася ча дхармася
сукхасяика̄нтикася ча
brahmaṇo hi pratiṣṭhāham
amṛtasyāvyayasya ca
śāśvatasya ca dharmasya
sukhasyaikāntikasya ca

Дума по дума

Synonyms

брахман̣ах̣ – на безличностното брахмаджьоти; хи – несъмнено; пратиш̣т̣ха̄ – основата; ахам – Аз съм; амр̣тася – на безсмъртния; авяяся – на нетленния; ча – също; ша̄шватася – на вечния; ча – и; дхармася – на органичното състояние; сукхася – на щастие; аика̄нтикася – върховно; ча – също.

brahmaṇaḥ – neosobnog brahmajyotijahi – zacijelo; pratiṣṭhā – počivalište; aham – Ja sam; amṛtasya – besmrtnog; avyayasya – neuništivog; ca – također; śāśvatasya – vječnog; ca – i; dharmasya – prirodni položaj; sukhasya – sreće; aikāntikasya – krajnje; ca – također.

Превод

Translation

Аз съм основата на безличностния Брахман – безсмъртния, нетленния, вечния, изначалното състояние на върховно щастие.

Ja sam temelj neosobnog Brahmana, besmrtnog, neuništivog i vječnog, koji je prirodni položaj krajnje sreće.

Пояснение

Purport

Природата на Брахман е безсмъртие, нетленност, вечност и блаженство. Брахман е началото на трансценденталното осъзнаване. Втората, междинна степен, е осъзнаването на Парама̄тма̄, Свръхдушата, а Върховната Божествена Личност е висшето осъзнаване на Абсолютната Истина. Следователно и Парама̄тма̄, и безличностният Брахман се намират във Върховната Личност. В седма глава беше обяснено, че материалната природа е проявление на нисшата енергия на Върховния. Бог опложда нисшата материална природа с частици от висшата природа и това представлява духовно докосване. Когато живото същество, обусловено от материалната природа, се заеме с духовно знание, то се издига над материалното съществуване и постепенно достига до Брахман представата за Върховния. Достигането на тази Брахман представа за живота е първият етап от себепознанието. На този етап осъзналата Брахман личност е трансцендентална спрямо материалното съществуване, но все още не е съвършена в разбирането на Брахман. Ако желае, тя може да остане на тази Брахман позиция и постепенно да се издигне до осъзнаване на Парама̄тма̄, а след това и до осъзнаване на Върховната Божествена Личност. Във Ведите има много подобни примери. Четиримата Кума̄ри поддържали безличностната Брахман представа за истината, но след това се издигнали до нивото на предано служене. Всеки, който не може да се издигне над безличностното схващане за Брахман, рискува да пропадне. В Шрӣмад Бха̄гаватам се казва, че макар някой да е на нивото на безличностния Брахман, без да напредва по-нататък и без да познава Върховната Личност, неговата интелигентност не е напълно чиста. Затова дори да е достигнал Брахман, съществува възможност да пропадне, ако не се заеме с предано служене на Бога. Във ведическата литература също така се казва: расо ваи сах̣, расам̇ хй ева̄ям̇ лабдхва̄нандӣ бхавати – „Ако разбере Божествената Личност, източника на удоволствието, Кр̣ш̣н̣а, човек се изпълва с трансцендентално блаженство“ (Таиттирӣя Упаниш̣ад, 2.7). Върховният Бог притежава шест съвършенства и когато преданият се приближи към него, се осъществява обмяна на тези шест съвършенства. Слугата на царя се наслаждава почти наравно със самия цар. Така и вечното щастие, нетленното щастие и вечният живот съпътстват преданото служене. Реализирането на Брахман, вечността, безсмъртието, е част от преданото служене. То вече принадлежи на личността, заета с предано служене.

SMISAO: Priroda je Brahmana besmrtnost, neuništivost, vječnost i sreća. Brahman je početak transcendentalne spoznaje, Paramātmā je drugi, srednji stadij, a Svevišnja Božanska Osoba je krajnja spoznaja Apsolutne Istine. Stoga su i Paramātmā i neosobni Brahman prisutni u Vrhovnoj Osobi. U sedmom je poglavlju bilo objašnjeno da je materijalna energija očitovanje niže energije Svevišnjeg Gospodina. Gospodin obremenjuje nižu, materijalnu prirodu djelićima više prirode i to je duhovni dodir u materijalnoj prirodi. Kad živo biće uvjetovano materijalnom prirodom počne njegovati duhovno znanje, postupno se uzdiže s položaja materijalnog postojanja do razumijevanja Svevišnjeg kao Brahmana. Spoznaja Brahmana predstavlja prvi stadij samospoznaje. U tom stadiju osoba koja je spoznala Brahman transcendira materijalnu razinu, ali ne dostiže potpuno savršenstvo u spoznaji Brahmana. Ako želi, može ostati na razini Brahmana i postupno se uzdići do spoznaje Paramātme i, na kraju, do spoznaje Svevišnje Božanske Osobe. U vedskoj je književnosti opisano mnogo takvih primjera. Četvorica su Kumāra u početku bili utemeljeni u spoznaji istine kao neosobnog Brahmana, ali su se potom postupno uzdigli na razinu predanog služenja. Onaj tko ne može nadići neosobnu spoznaju Brahmana izlaže se opasnosti pada. U Śrīmad-Bhāgavatamu rečeno je da osoba koja je dostigla razinu neosobnog Brahmana, ali ne napreduje dalje i nema znanje o Vrhovnoj Osobi, nema savršeno čistu inteligenciju. Premda je dostigla razinu Brahmana može pasti, ako ne služi Gospodina s predanošću. U vedskim je spisima rečeno – raso vai saḥ, rasaṁ hy evāyaṁ labdhvānandī bhavati: „Kad osoba shvati Božansku Osobu, riznicu zadovoljstva, Kṛṣṇu, osjeća pravo transcendentalno blaženstvo." (Taittirīya Upaniṣada 2.7.1) Svevišnji Gospodin u potpunosti posjeduje šest obilja i kad Mu bhakta priđe, dolazi do razmjene tih obilja. Sluga kralja uživa na gotovo istoj razini kao kralj. Tako predano služenje prate vječna, neuništiva sreća i vječan život. Prema tome, predano služenje obuhvaća spoznaju Brahmana, vječnosti ili neuništivosti. Osoba koja predano služi već je dostigla tu spoznaju.

Въпреки че по природа е Брахман, живото същество има желание да господства над материалния свят и поради това пропада. В своята органично присъща позиция то се намира над трите гун̣и, но съприкосновението му с материалната природа го оплита в различните ѝ качества – добро, страст и невежество. От това оплитане се появява и желанието му да господства над материалната природа. С предано служене в пълно Кр̣ш̣н̣а съзнание живото същество незабавно заема трансцендентална позиция и незаконното му желание за господство изчезва. А методът на преданото служене, който започва със слушане, повтаряне на святите имена и помнене – предписаните девет начина за служене – трябва да се изпълнява в общуване с предани. Постепенно в резултат на общуването под влияние на духовния учител материалното желание за господство ще бъде отстранено и човек ще укрепне в трансценденталното любовно служене на Бога. Този метод е описан от двайсет и втория до последния стих на тази глава. Преданото служене е нещо много просто: трябва неотклонно да се служи на Бога; да се яде храна, предложена на Бога; да се вдъхва аромата на цветята, поднесени в лотосовите му нозе; да се посещават местата, където Той е проявил трансценденталните си забавления; да се чете за различните деяния на Бога и за взаимната обмяна на любов с неговите предани, постоянно да се повтаря трансценденталната вибрация Харе Кр̣ш̣н̣а, Харе Кр̣ш̣н̣а, Кр̣ш̣н̣а Кр̣ш̣н̣а, Харе Харе / Харе Ра̄ма, Харе Ра̄ма, Ра̄ма Ра̄ма, Харе Харе; да се спазват дните за пост, които ознаменуват появата и напускането на Бога и неговите предани. Следвайки този метод, човек напълно се откъсва от всички материални дейности. Този, който успее по такъв начин да се установи в брахмаджьоти или в различните аспекти на Брахман реализацията, става качествено еднакъв с Върховната Божествена Личност.

Premda je živo biće po prirodi Brahman, želi gospodariti materijalnim svijetom, pa zbog toga pada. U svom prirodnom položaju živo je biće transcendentalno prema tri guṇe materijalne prirode, ali družeći se s materijalnom prirodom zapleće se u različite guṇe materijalne prirode – vrlinu, strast i neznanje. Zbog druženja s tim guṇama želi vladati materijalnim svijetom. Zahvaljujući predanom služenju u punoj svjesnosti Kṛṣṇe, odmah dostiže transcendentalnu razinu i tako ostavlja svoju nezakonitu želju za vladanjem nad materijalnom prirodom. Stoga se proces predanog služenja, koji se sastoji od slušanja, pjevanja, sjećanja i ostalih propisanih oblika predanog služenja, treba slijediti u društvu bhakta. Postupno, zahvaljujući takvu druženju i utjecaju duhovnog učitelja, materijalna će želja za vladanjem nestati, a osoba će se čvrsto utemeljiti u transcendentalnom služenju Gospodina s ljubavlju. Taj je proces propisan u posljednjih šest stihova ovoga poglavlja. Predano je služenje Gospodina vrlo jednostavno: trebamo uvijek služiti Gospodina, jesti ostatke hrane ponuđene Božanstvu, mirisati cvijeće ponuđeno Gospodinovim lotosolikim stopalima, posjećivati mjesta na kojima je Gospodin provodio Svoje transcendentalne zabave, čitati o Gospodinovim djelatnostima, o Njegovoj razmjeni ljubavi s bhaktama, uvijek pjevati transcendentalnu vibraciju Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare / Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma Rāma, Hare Hare i postiti na dane pojave i odlaska Gospodina i Njegovih bhakta. Slijeđenjem takvog procesa sva će vezanost za materijalne djelatnosti nestati. Onaj tko se može tako utemeljiti u brahmajyotiju ili drugim shvaćanjima Brahmana, kvalitativno je jednak Svevišnjoj Božanskoj Osobi.

Така завършват поясненията на Бхактиведанта върху четиринадесета глава на Шрӣмад Бхагавад-гӣта̄, озаглавена Трите гун̣и на материалната природа.

Tako se završavaju Bhaktivedantina tumačenja četrnaestoga poglavlja Śrīmad Bhagavad-gīte pod naslovom „Tri guṇe materijalne prirode".