Skip to main content

9

Глава 9

Sniziti temperaturu iluzije

Отслабване на треската, предизвикана от илюзията

janmaiśvarya-śruta-śrībhir
edhamāna-madaḥ pumān
naivārhaty abhidhātuṁ vai
tvām akiñcana-gocaram
джанмаишваря-шрута-шрӣбхир
 едхама̄на-мадах̣ пума̄н
наива̄рхатй абхидха̄тум̇ ваи
тва̄м акинчана-гочарам

Gospodine moj, Tvom Gospodstvu mogu lako prići samo oni koje je materijalni život potpuno iscrpio. Onaj tko kroči putem materijalnog napretka nastojeći poboljšati svoj položaj uglednim podrijetlom, velikim obiljem, visokom naobrazbom i tjelesnom ljepotom, ne može Ti prići s iskrenim osjećajima.

О, Господи, лесно могат да те достигнат само тези, които са изоставили всичко материално. Този, който е поел пътя на (материалния) прогрес и се опитва да напредва благодарение на знатния си произход, голямо богатство, високо образование и физическа красота, не може да се обърне към Теб искрено.

Śrīmad-Bhāgavatam 1.8.26

Шрӣмад Бха̄гаватам 1.8.26

Biti materijalno napredan znači roditi se u aristokratskoj obitelji i posjedovati veliko bogatstvo, naobrazbu i tjelesnu ljepotu. Svi materijalisti luduju za tim obiljima i to se naziva napretkom materijalističke civilizacije. Međutim, onaj tko stekne ta obilja postaje ohol, opijen takvim privremenim posjedima. Oholi materijalisti ne mogu izgovoriti Gospodinovo sveto ime i osloviti Ga s ljubavlju: „O, Govinda, o Krsna!“ U śāstrama je rečeno da se grešnik samo jednim izgovaranjem Gospodinova svetog imena oslobađa više grijeha nego što ih je u stanju počiniti. Takva je moć izgovaranja Gospodinova svetog imena. U ovoj izjavi nema ni najmanjeg pretjerivanja. Gospodinovo sveto ime doista ima tako veliku moć. No, kvaliteta izgovaranja ovisi o osjećajima. Bespomoćna osoba može izgovoriti Gospodinovo sveto ime s dubokim osjećajima, dok onaj tko je pun materijalnih obilja ne može biti tako iskren. Oholi materijalisti može povremeno izgovarati Gospodinovo sveto ime, ali ga ne može čisto izgovoriti. Stoga su četiri načela materijalnog napretka, (1) visoko podrijetlo, (2) veliko bogatstvo, (3) visoka naobrazba i (4) tjelesna ljepota, zapreke na putu duhovnog napretka. Materijalni prekrivač čiste duhovne duše izvanjsko je obilježje kao što je groznica izvanjsko obilježje bolesti tijela. Uobičajeni je postupak liječenja snižavanje temperature, a ne povisivanje temperature pogrešnim tretmanom. Katkada možemo vidjeti da duhovno napredne osobe materijalno osiromaše. To uopće nije obeshrabrujuće, već je dobar znak, kao što je pad temperature dobar znak. U životu se trebamo voditi načelom smanjivanja stupnja materijalne opijenosti koja vodi u sve veću iluziju o cilju života. Osobe opčinjene grubom iluzijom potpuno su nedostojne ulaska u Božje carstvo.

Да успееш в материално отношение означава да се родиш в аристократично семейство, да притежаваш голямо богатство, образование и красота. Материалистите са луди да притежават всички тези материални съвършенства и наричат това напредък на материалната цивилизация. Но резултатът е, че достигайки материалните блага, човек става изкуствено надут, опиянен от тези временни притежания. Следователно, такива материално възгордели се личности са неспособни да произнасят святото име на Бога, обръщайки се към него с необходимото настроение: „О, Говинда, о, Кришна!“ В ша̄стрите се казва, че веднъж произнесъл Святото име на Бога, грешникът може да се освободи от количество грехове, които не е в състояние да извърши. И в това няма ни най-малко преувеличение. Свято име на Бога действително има тази сила. Но също така има значение и качеството на произнасянето. А то зависи от вложеното отношение. Един безпомощен човек може да изрече святото име на Бога с повече чувство от човек, който е напълно удовлетворен в материално отношение и затова не може да бъде толкова искрен. Един надут човек може от време на време да повтаря святото име на Бога, но той не е в състояние качествено да го произнася. Затова четирите признака на материален напредък, а именно – (1) знатен произход, (2) богатство, (3) високо образование и (4) красота – са, така да се каже, пречка по пътя на духовното израстване. Материалната обвивка на чистата душа е външен признак на болестта на тялото. Главната задача е да се намали треската, а не да се засили. Понякога се случва духовно напредналите хора да станат материално бедни. Това не трябва да ни обезсърчава. От друга страна, обедняването е добър знак – както спадането на температурата. Основен принцип в живота трябва да бъде да се намали степента на материалното опиянение, което ни поставя в илюзия за целта на живота. Личности, дълбоко потънали в илюзия, не са способни да влязат в царството на Бога.

Dakako, u jednom smislu materijalna su obilja Božja milost. Rođenje u obitelji visokog plemstva ili u državi kao što je Amerika, veliko bogatstvo, naobrazba te obdarenost ljepotom darovi su koje sa sobom nose pobožna djela. Siromah ne privlači ljudima pažnju, već bogataš. Obrazovan čovjek privući će pažnju, ali budala neće. Prema tome, takva su obilja sa svjetovnog stajališta vrlo korisna, ali čovjek koji ih posjeduje postaje njima opijen: „O, ja sam bogataš. Naobražen sam. Imam novaca.“

В известен смисъл материалните притежания се явяват милост на Бога. Да се родиш в издигнато, аристократично семейство или в страна като Америка, да си много богат, да притежаваш знание и високо образование, както и да си надарен с красота са награда за благочестиви дейности. Богатият, както и образованият привличат вниманието на другите, докато беднякът и глупакът не могат. Затова тези достояния са от голяма полза в материално отношение. Но ако човек е облагодетелстван по този начин, той се опиянява: „О, аз съм богат човек. Аз съм образован човек. Имам пари.“

Čovjek opijen vinom može pomisliti da leti nebom ili da je otišao u raj. Pijanstvo ima takav učinak, ali on ne zna da su svi ti snovi ograničeni vremenom i da će zato okončati. Nije svjestan da se snovi neće otegnuti u nedogled, stoga kažemo da je u iluziji. Slično tomu, čovjek je opijen kad misli: „Vrlo sam bogat, obrazovan i lijep. Rodio sam se u plemićkoj obitelji koja pripada velikoj naciji.“ Sve je to točno, ali koliko će te prednosti potrajati? Pretpostavimo da je neki Amerikanac ujedno bogat, lijep i naobražen. Može na sve to biti ponosan, ali koliko će ta opijenost potrajati? Čim tijelu dođe kraj, sve će se okončati poput snova onoga tko je pijančevao.

Пияният човек може да си мисли, че лети в небето или че се намира в рая. Това е в резултат от употребата на алкохол. Но пияният не знае, че всички тези видения са ограничени във времето и ще имат край. Поради тази причина се казва, че той е в илюзия. По същия начин човек се опиянява като мисли: „Аз съм много богат, аз съм много образован и красив, роден съм в аристократично семейство, във велика страна.“ Това е добре, но колко дълго ще продължи? Да предположим, че един американец е богат, красив и напреднал в знанието. Човек може да се гордее с всичко това, но колко дълго това опиянение ще продължи? Веднага след като настъпи краят на тялото, всичко ще приключи, както приключват виденията на човек, който е пиян.

Takvi snovi pripadaju razinama uma, ega i tijela, ali mi nismo ovo tijelo. Grubo i suptilno tijelo nisu isto što i moje stvarno jastvo. Grubo je tijelo načinjeno od zemlje, vode, vatre, zraka i etera, a suptilno od uma, inteligencije i lažnoga ega. Međutim, živo je biće iznad tih osam elemenata koji su u Bhagavad-gīti opisani kao Božja niža energija.

Тези видения са на умствена платформа, на платформата на егото и на тялото. Но аз не съм това тяло. Грубото и финото тяло се различават от моето истинско Аз. Грубото тяло е направено от земя, вода, огън, въздух и етер, а финото тяло е направено от ум, интелигентност и фалшиво его. Но живото същество е трансцендентално към тези осем елемента, които са описани в Бхагавад-гӣта̄ като нисша енергия на Бога.

Kao što opijeni čovjek ne zna u kakvu je stanju tako ni napredni mislilac ne zna da je pod utjecajem niže energije. Obilje dovodi ljude u stanje opijenosti. Mi smo već opijeni, a suvremena civilizacija želi povećati našu opijenost. Zapravo, trebali bismo se otrijezniti, ali materijalistička civilizacija želi da se sve više opijamo i na kraju završimo u paklu.

Дори да е много напреднал, човек не знае, че е под влияние на нисшата енергия, както пияният не знае в какво състояние се намира. Разкошът, следователно, поставя човек в състояние на опиянение. Ние вече сме в нетрезво състояние и съвременната цивилизация е насочена към усилване на нашето пиянство. В интерес на истината, ние трябва да се освободим от това опиянение, но съвременната цивилизация има за цел да го увеличава, така че за нас опасността е да ставаме все по-опиянени и да отидем в ада.

Kuntīdevī kaže da se oni koji su opijeni ne mogu iskrenim srcem obratiti Gospodinu. Lišeni duhovnih osjećaja, ne mogu srdačno reći: „Jaya rādhā-mādhava, sva slava Rādhi i Kṛṣṇi!“ Ne mogu se s osjećajem obratiti Gospodinu jer im nedostaje znanje. „Ah, Bog je za siromašne jer nemaju dovoljno hrane“, misle oni. „Neka odu u crkvu i mole se: ’O, Bože, daj nam kruh naš svagdašnji.’ Budući da imam dovoljno kruha, zašto bih išao u crkvu?“ To su njihovi zaključci.

Кунтӣдевӣ казва, че тези, които са в опиянено състояние не могат да се обърнат към Бога с необходимото чувство. Те не могат с подходящо настроение да кажат: „Джая ра̄дха̄-ма̄дхава! Вечна слава на Радха и Кришна!“ Те са загубили своите духовни чувства. Те не могат правилно да се обърнат към Бога, защото не разполагат с познание. Те мислят: „О, Богът е за бедния човек. Бедните нямат достатъчно храна. Оставете ги да отидат на църква и да се молят: Боже, дай ни хляба наш насъщен! Аз имам достатъчно хляб. Защо трябва да ходя на църква?“ Това е тяхното мнение.

Zato danas, u vremenu gospodarskog napretka, nikoga ne zanima odlazak u crkvu ili hram. „Kakve su to besmislice?“ misle ljudi. „Zašto bih išao u crkvu i molio za kruh? Razvit ćemo svoje gospodarstvo pa ćemo imati dovoljno kruha.“ Takav je način razmišljanja osobito uzeo maha u komunističkim zemljama. Komunisti su po selima napravili promidžbu tako da su od ljudi tražili neka odu u crkvu i mole za kruh. Nedužni su se ljudi stoga molili kao i obično: „O, Bože, daj nam kruh naš svagdašnji.“ Kad su izašli iz crkve, komunisti su ih upitali: „Jeste li dobili kruh?“

В наши дни, поради това, че ние сме във време на икономически просперитет, никой не се интересува от църкви и храмове. Каква е тази глупост? – мислят хората. – Защо трябва да ходя на църква, за да се моля за хляб? Ние напредваме икономически и следователно ще имаме достатъчно хляб. В комунистическите страни този начин на мислене е особено разпространен. Комунистите правят пропаганда в селата и молят хората да ходят на църква и да се молят за хляб. Така че най-невинните се молят, както обикновено: „Боже, дай ни хляба наш насъщен.“ Когато хората излизат от църквата, комунистите питат: „Получихте ли хляб?“

„Ne, gospodine, nismo“, odgovorili su.

„Не, господине.“ – отговорят те.

„U redu“, rekli su na to komunisti. „Zamolite nas.“

„Добре, – казват комунистите – попитайте нас.“

Ljudi su onda rekli: „O, drugovi komunisti, dajte nam kruha.“

Тогава хората казват: „О, другари комунисти, дайте ни хляб.“

Drugovi komunisti dovezli su sa sobom pun kamion kruha i govorili: „Uzmite koliko želite. Tko je sad bolji: komunisti ili vaš Bog?“

Другарите комунисти, разбира се, са донесли цял камион с хляб и казват: „Вземете колкото искате. Сега кажете, кой е по-добър – комунистите или вашият Бог?“

Budući da ljudi nisu osobito razboriti, odgovarali su: „O, vi ste bolji.“ Nemaju inteligenciju da pitaju: „Otkud ste vi, nitkovi jedni, dobili taj kruh? Jeste li ga proizveli u svojim tvornicama? Mogu li vaše tvornice proizvesti žitarice?“ Oni su śūdre, kratke su pameti, pa ne postavljaju takva pitanja. Međutim, brāhmaṇa, vrlo razborit čovjek, odmah će upitati: „Nitkovi jedni, a otkud vama kruh? Ne možete ga stvoriti. Samo ste uzeli žito koje vam je dao Bog i preobrazili ste ga, ali to ne znači da je ono postalo vaše.“

Тъй като хората не са много интелигентни, те отговарят: „О, вие сте по-добри.“ Те нямат интелигентност, за да попитат: „Вие, негодници, откъдето сте взели този хляб? Произвели сте го в завода? Може ли вашата фабрика да произвежда зърно?“ Тъй като те са шӯдри (хора, които имат много малко интелигентност), те не задават тези въпроси. А бра̄хман̣а, обаче, този, който е високоинтелигентен, веднага ще се попита: „Вие, негодници, откъде са ви донесли този хляб? Вие не може да произвеждате хляб. Просто сте взели жито, дадено от Бога и сте го направили на хляб, но това не означава, че то се е превърнало във ваша собственост.“

Puka preobrazba jedne stvari u drugu ne čini konačan proizvod nečijim vlasništvom. Na primjer, ako drvodjelji dam drvo, alatke i plaću, a on pomoću toga izradi prekrasan ormar, čiji je taj ormar: drvodjeljin ili moj, osobe koja je pribavila sirovine? Drvodjelja ne može reći: „Preobrazio sam ovo drvo u krasan ormar, stoga je ormar moj.“ Slično tomu, ateistima kao što su komunisti treba reći: „Tko pribavlja sastojke za tvoj kruh, nitkovi? Sve to dolazi od Kṛṣṇe. Kṛṣṇa kaže u Bhagavad-gīti: ’Elementi ove materijalne kreacije pripadaju Meni.’ Nisi ti stvorio more, zemlju, nebo, vatru niti zrak. Nisu to tvoje tvorevine. Možeš pomiješati i preobraziti ove materijalne stvari ili uzeti glinu iz zemlje i vodu iz mora, pomiješati ih i ispeći u vatri kako bi napravio cigle. Njih zatim možeš naslagati jednu na drugu, izgraditi neboder i proglasiti ga svojim. Otkud ti sastojci za neboder, nitkove jedan? Ukrao si Božje vlasništvo, a sad tvrdiš da tebi pripada.“ To je znanje.

Просто трансформирайки едно нещо в друго не прави окончателния продукт наша собственост. Например, ако дам на дърводелец дървесина, някои инструменти и заплата и той направи много красив шкаф, на кого ще принадлежи шкафът – на дърводелеца или на мен, лицето, което е предоставило суровините? Дърводелецът не може да каже: „Понеже аз преобразувах това дърво в такъв хубав шкаф, той е мой.“ По същия начин трябва да кажем на атеистите комунисти: „Кой е предоставил суровините на хляба ви, негодници? Всичко това идва от Кришна!“ В Бхагавад-гӣта̄ Кришна казва: „Елементите на това материално творение са мое притежание.“ Вие не сте създали морето, земята, небето, огъня или въздуха. Това не са ваши творения. Вие можете само да смесвате и да преобразувате тези материални неща. Вие може да вземете пръст от земята и вода от морето, да ги смесите и да ги поставите в огъня, за да направите тухли. След това може да натрупате всички тези тухли, за да направите небостъргач. И накрая твърдите, че небостъргачът е ваш. Но от къде взехте съставките за небостъргача вие, негодници? Може ли да откраднете от собствеността на Бога, а после да твърдите, че това е вашо притежание? Затова е необходимо знание.

Nažalost, opijeni ljudi ne mogu to shvatiti, već misle: „Ovu smo američku zemlju oteli Indijancima, zato sada pripada nama.“ Oni ne znaju da su lopovi. Bhagavad-gītā jasno tvrdi da je lopov onaj tko prisvoji Božje vlasništvo i proglasi ga svojim (stena eva saḥ).

За съжаление, тези, които са в нетрезво състояние не могат да разберат това. Те си мислят: „Ние взехме тази земя на Америка от червенокожите индианци и сега тя е наша собственост.“ Те не знаят, че са крадци. В Бхагавад-гӣта̄ ясно се казва, че човек, който отнема имуществото на Бога и твърди, че това е негово, е крадец (стена ева сах̣).

Kṛṣṇini bhakte stoga imaju posebnu vrstu komunizma. Prema komunizmu u svjesnosti Kṛṣṇe, sve pripada Bogu. Kao što ruski i kineski komunisti smatraju da sve pripada državi, mi smatramo da sve pripada Bogu. To je tek nadopuna iste filozofije i čovjeku je potrebno tek nešto malo inteligencije kako bi je shvatio. Zašto bi itko mislio da njegova država pripada nekom malom broju ljudi? Zapravo, sve je Božje vlasništvo i svako se živo biće ima pravo koristiti njime jer je svako živo biće dijete Boga, vrhovnoga oca. U Bhagavad-gīti (14.4) Gospodin Kṛṣṇa kaže: sarva-yoniṣu kaunteya... ahaṁ bīja-pradaḥ pitā, „Ja sam otac koji je začeo sva živa bića. U kakvim god oblicima da žive, ona su Moji sinovi.“

Преданите на Кришна имат своя собствена форма на комунизъм. Според комунизма на Кришна съзнание всичко принадлежи на Бога. Точно както руските и китайските комунисти мислят, че всичко принадлежи на държавата, ние мислим, че всичко принадлежи на Бога. Това е продължение на една и съща философия, и да разбере това, човек се нуждае от малко интелигентност. Защо човек трябва да мисли, че неговото състояние принадлежи само на малък брой хора? В действителност всичко това е собственост на Бога и всяко живо лице има право да използва този имот, защото всеки е дете на Бога, който е върховният баща. В Бхагавад-гӣта̄ (14.4) Бог Кришна казва: сарва-йониш̣у каунтея… ахам̇ бӣджа-прадах̣ пита̄: „Аз съм бащата на всички живи същества. В каквато и форма да живеят, всички те са мои синове.“

Mi, živa bića, svi smo sinovi jednoga Boga, ali to smo zaboravili pa ratujemo među sobom. U sretnoj obitelji, svi sinovi znaju: „Otac nam svima donosi hranu. Mi smo braća, zašto bismo se svađali ili tukli?“ Slično tomu, ako postanemo svjesni Boga, Kṛṣṇe, doći će kraj sukobima u svijetu. „Ja sam Amerikanac“, „Ja sam Indijac“, „Ja sam Rus“, „Ja sam Kinez“ – okončat će se sva ta besmislena određenja. Pokret za svjesnost Kṛṣṇe toliko snažno pročišćava da će politički i nacionalni sukobi prestati čim ljudi postanu svjesni Kṛṣṇe jer će doći k svojoj pravoj svijesti i shvatiti da sve pripada Bogu. Sva djeca u obitelji imaju pravo na pogodnosti koje pruža otac. Slično tomu, ako je svatko sastavni djelić Boga, ako je svatko Božje dijete, onda se svatko ima pravo koristiti očevim vlasništvom. To pravo nemaju samo ljudska bića, već naprotiv, prema Bhagavad-gīti, isto pravo imaju sva živa bića, bez obzira na to jesu li u tijelu ljudskog bića, životinje, stabla, ptice, zvijeri, kukca ili čega drugog. To je svjesnost Kṛṣṇe.

Ние, живите същества – всички сме синове на Бога, но сме забравили това и затова се бием помежду си. В едно щастливо семейство децата знаят: „Баща ни осигурява храна за всички нас. Ние сме братя, така че защо да се бием?“ По същия начин, ако ние станем осъзнати за Бог, в Кришна съзнание, борбата в света ще достигне своя край. Аз съм американец, Аз съм индиец, Аз съм руснак, Аз съм китаец – всички тези безсмислени обозначения ще изчезнат. Движението за Кришна съзнание е толкова пречистващо, че веднага след като хората станат Кришна осъзнати, техните политически и национални противоречия веднага ще бъдат разрешени, защото те ще бъдат в реалното си съзнание и ще разберат, че всичко принадлежи на Бога. Всички деца в едно семейство имат право да ползват имота на баща си. По същия начин, ако всеки е неделима част от Бога, ако всеки е дете на Бога, всеки има право да се ползва от имуществото на бащата. Това право не принадлежи само на човешките същества. Според Бхагавад-гӣта̄ това право принадлежи на всички живи същества, независимо от това дали са в тела на хора, животни, дървета, птици, насекоми или каквото и да е. Това е Кришна съзнание.

U svjesnosti Kṛṣṇe ne mislimo: „Moj je brat dobar, ja sam dobar, ali svi su ostali loši.“ Odbacujemo takav oblik slijepe, uskogrudne svjesnosti. Dapače, u svjesnosti Kṛṣṇe jednako gledamo na sva živa bića. U vezi s tim, u Bhagavad-gīti (5.18) rečeno je:

В Кришна съзнание ние не мислим: „Брат ми е добър, аз съм добър, но всички други са лоши.“ Това е ограничен вид съзнание, което ние отхвърляме. В Кришна съзнание ние гледаме еднакво на всички живи същества. Както е посочено в Бхагавад-гӣта̄ (5.18):

vidyā-vinaya-sampanne
brāhmaṇe gavi hastini
śuni caiva śvapāke ca
paṇḍitāḥ sama-darśinaḥ
видя̄-виная-сампанне
бра̄хман̣е гави хастини
шуни чаива шва-па̄ке ча
пан̣д̣ита̄х̣ сама-даршинах̣

”Ponizan mudrac zahvaljujući pravom znanju jednako vidi učena i plemenita brāhmaṇu, kravu, slona, psa i čovjeka koji jede pse (koji je ne pripada nijednoj kasti).”

„Скромният мъдрец със силата на истинското знание вижда по еднакъв начин учения и възпитан бра̄хман̣а, кравата, слона, кучето и кучеядеца (извън кастовия).“

Paṇḍita, učen čovjek, vidi sva živa bića na jednakoj razini. Budući da je vaiṣṇava učen, on je i samilostan (lokānāṁ hita-kārinau), te djeluje za istinsku dobrobit čovječanstva. Vaiṣṇava smatra i uistinu shvaća da su sva živa bića dijelovi i čestice Boga, da su na neki način, došavši u dodir s ovim materijalnim svijetom, pala i da su prihvatila različita tijela u skladu sa svojom karmom.

Човек, който е пан̣д̣ита, който е грамотен, вижда всички живи същества на еднакво ниво. Поради това, че един вайшнава или предан е обучен, той е състрадателен (лока̄на̄м̇ хита-ка̄рин̣ау) и може да работи за доброто на човечеството. Един вайшнава чувства и действително вижда, че всички живи същества са неделима част от Бога и че по един или друг начин те са попаднали в контакт с този материален свят и са приели различни видове тела в съответствие със своята карма.

Učeni ljudi (paṇḍitāḥ) neće obespraviti nikoga. Oni ne kažu: “Ovu životinju treba poslati u klaonicu da bi je ljudi mogli pojesti.” Ne. Zašto bismo klali životinje? Jedna stavka naše filozofije jest da nema jedenja mesa. Naravno, ljudi to možda neće prihvatiti. Reći će: “Kakve su to gluposti? Meso je naša hrana. Zašto ga ne bismo jeli?” Ne žele čuti činjenice jer su edhamāna-madaḥ pumān, pijani nitkovi. Recimo da neki siromah bespomoćno leži na ulici. Mogu li ga ubiti? Zar će mi vlasti oprostiti? Mogu li reći: “Ubio sam samo siromaha. On nije potreban društvu. Zašto bi takvi ljudi živjeli?” Zar će na to vlasti reći: “Dobro si učinio”? Neće. Siromah je također građanin države, zato vlasti neće dozvoliti da ga se ubije. Zašto ne bismo proširili ovu filozofiju? Stabla, ptice i zvijeri također su Božja djeca. Ako ih netko ubije, kriv je jednako kao da je ubio siromaha na ulici. U Božjim očima, pa i u očima učena čovjeka, nema razlike između siromašnih i bogatih, crnih i bijelih. Svako je živo biće djelić i čestica Boga, a budući da vaiṣṇava to vidi, samo je on istinski dobronamjernik svih živih bića.

Тези, които са се обучили (пан̣д̣ита̄х̣) не дискриминират. Те не казват: „Това е животно, затова трябва да бъде изпратено в кланицата, така че човек да може да го яде.“ Не. Защо трябва да се колят животните? Личност, която действително е в Кришна съзнание, е милостива към всички. Затова един от принципите на нашата философия е „Не на месоядството“. Разбира се, хората не могат да приемат това. Те казват: „О, каква е тази глупост? Месото е нашата храна. Защо да не можем да го ядем?“ Тъй като те са интоксикирани негодници (едхама̄на-мадах̣), те няма да чуят реалните факти. Но само помислете: ако един беден човек лежи безпомощно на улицата, мога ли да го убия? Ще ме оправдае ли държавата? Мога да кажа: „Аз убих само един беден човек. Няма нужда от него в обществото. Защо трябва такъв човек да живее?“ Но ще ме извини ли държавата? Ще кажат ли властите: „Ти свърши много добра работа?“ Не. Бедният човек също е гражданин на държавата, а държавата не може да позволи да бъде убит. А сега, защо да не разширим тази философия? Дърветата, птиците и зверовете са също Божии синове. Ако ги убива, човек е толкова виновен, колкото този, който убива бедняка на улицата. В Божиите очи или дори в очите на един учен човек не съществува разделение между бедни и богати, черни и бели. Не. Всяко живо същество е неделима част от Бога. И тъй като един вайшнава вижда това, той единствен е истински благодетел на всички живи същества.

Vaiṣṇava pokušava uzdići sva živa bića na razinu svjesnosti Kṛṣṇe. On ne misli: “Ovo je Indijac, a ono Amerikanac.” Jednom me je netko upitao: “Zašto ste došli u Ameriku?” Zašto ne bih došao? Ja sam Božji sluga, ovo je Njegovo kraljevstvo, zašto ne bih došao? Umjetno je ograničavati kretanje bhakta, a onaj tko to čini djeluje grešno. Kao što policajac može ući u nečiju kuću ne čineći prijestup, tako bhakta ima pravo otići bilo kamo jer sve pripada Bogu. Na taj način trebamo vidjeti stvari kakve jesu. To je svjesnost Kṛṣṇe.

Един вайшнава се опитва да издигне всички живи същества на платформата на Кришна съзнание. Вайшнава не вижда „Ето един индиец, а този там е американец.“ Някой веднъж ме попита: „Защо си дошъл в Америка?“ А защо да не дойда? Аз съм слуга на Бога, а това е Божие царство, така че защо да не дойда? Да се възпрепятства движението на преданите е изкуствено и човек, който го прави, извършва грях. Точно както един полицай може да влезе в къща без разрешение, слугата има право да ходи навсякъде, защото всичко принадлежи на Бога. Ние трябва да видим нещата такива, каквито са. Това е Кришна съзнание.

Kuntīdevī kaže da oni koji povećavaju svoju opijenost ne mogu postati svjesni Kṛṣṇe. Potpuno opijen čovjek govorit će gluposti premda mu je rečeno: “Dragi brate, pričaš gluposti! Pogledaj, ovo su tvoji otac i majka.” No, on ne želi shvatiti, neće shvatiti, jer je pijan. Slično tomu, kada bhakta pokuša objasniti nitkovu opijenu materijom: “Ovdje je Bog”, ovaj to neće shvatiti. Stoga nas Kuntīdevī upućuje da je tvām akiñcana-gocaram, sloboda od opijenosti uzrokovane rođenjem u uglednoj obitelji, obiljem, naobraženošću i ljepotom, zapravo dobra osobina.

В този стих Кунтӣдеви казва, че тези, които поддържат своето опиянение, не могат да станат Кришна осъзнати. В нетрезво състояние човек може да говори глупости и някой да му каже: „Скъпи братко, говориш глупости. Просто виж. Тук е баща ти, тук е майка ти.“ Но тъй като той е в нетрезво състояние, той няма да разбере, нито дори ще го интересува да разбере. По същия начин, ако един предан се опитва да каже на материално нетрезв негодник: „Това е Богът.“, негодникът няма да може да го разбере. Затова Кунтӣдеви казва: тва̄м акинчана гочарам, което показва, че да бъдеш свободен от опиянение, причинено от раждане в издигнато семейство, богатство, образование и красотата е добра квалификация.

Kada netko postane svjestan Kṛṣṇe, iste se materijalne blagodati mogu iskoristiti za služenje Kṛṣṇi. Na primjer, Amerikanci koji su se pridružili pokretu za svjesnost Kṛṣṇe bili su opijeni materijom prije nego što su postali bhakte, ali su se sada otrijeznili. Njihova su materijalna postignuća postala duhovna jer se mogu iskoristiti za promicanje službe za Kṛṣṇu. Kad američki bhakte odu u Indiju, Indijci se čude kako to da su Amerikanci toliko poludjeli za Bogom. Mnogi Indijci žele oponašati svjetovan način života na zapadu, ali kad vide Amerikance kako plešu u svjesnosti Kṛṣṇe, shvaćaju da bi zapravo trebali slijediti njihov primjer.

Независимо от това, когато човек става Кришна осъзнат, същите тези материални качества могат да бъдат използвани в служба на Кришна. Например американците, които се присъединиха към движението за Кришна съзнание, бяха доста дрогирани преди да станат предани, но сега, когато опиянението е изчезнало, техните материални качества са станали духовни качества, които могат да бъдат полезни в по-нататъшното служене на Кришна. Например, когато тези американски предани отиват в Индия, индийците са изненадани да видят, че американците са полудели по Бога. Много индийци се стремят да имитират материалистичния живот на Запад, но когато видят танцуващите, осъзнати за Кришна американци, те осъзнават, че това всъщност е достойно да бъде следвано.

Sve se može iskoristiti za služenje Kṛṣṇi. Ostanete li opijeni i ne iskoristite li materijalne blagodati za služenje Kṛṣṇi, od njih nema velike koristi. Njihova se vrijednost jako povećava ako ih koristite u službi za Kṛṣṇu. Na primjer, nula nema nikakvu vrijednost, ali čim stavite jedinicu ispred nje, nula odmah postaje deset. S dvije nule postaje stotina, a s tri, tisuća. Slično tomu, opijeni smo materijalnim blagodatima koje zapravo nisu bolje od nule, no dodamo li im Kṛṣṇu, tada se vrijednost svih tih desetaka, stotina, tisuća i milijuna nula znatno povećava. Pokret za svjesnost Kṛṣṇe pruža lijepu priliku zapadnjacima koji imaju izobilje nula svjetovnoga postojanja. Ako im samo dodaju Kṛṣṇu, njihovi će životi postati iznimno dragocjeni.

Всичко може да се използва в служба на Кришна. Ако човек остане интоксикиран и не използва своите материални качества в служене на Кришна, те нямат своята цена. Но ако някой може да ги използва в служене на Кришна, те стават изключителни ценни. Ще дам един пример: нулата няма никаква стойност, но веднага щом поставим единица пред нея, тя веднага става десет. Ако има две нули, става сто, а три – хиляда. По същия начин ние сме опиянени от материалните качества, които действително не са повече от нула, но веднага след като добавим Кришна, тези десетки, стотици, хиляди, милиони нули стават изключително ценни. Следователно, движението за Кришна съзнание предлага чудесна възможност за хората от Запада. Те имат изобилие от нули в материалния живот, но ако просто добавят Кришна, животът им ще стане изключително ценен.