Skip to main content

22

Глава 22

Kṛṣṇan läsnäolon kauneus

Красота, породена от присъствието на Кришна

neyaṁ śobhiṣyate tatra
yathedānīṁ gadādhara
tvat-padair aṅkitā bhāti
sva-lakṣaṇa-vilakṣitaiḥ
неяṁ шобхиш̣яте татра
ятхедāнӣм̇ гада̄дхара
тват-падаир анкита̄ бха̄ти
сва-лакш̣ан̣а-вилакш̣итаих̣

Oi Gadādhara (Kṛṣṇa), Sinun jalanjälkesi koristavat nyt kuningaskuntaamme ja saavat sen näyttämään kauniilta, mutta kun Sinä lähdet, se ei enää ole kaunis.

О, Гададхара (Кришна), сега царство ни е белязано със следите от стъпките Ти и затова е красиво, но когато Ти ни напуснеш, то вече няма да е същото.

Śrīmad-Bhāgavatam 1.8.39

Шрӣмад Бха̄гаватам 1.8.39

Herran jalanjäljet tunnistetaan tietyistä erityismerkeistä, jotka erottavat Hänet kaikista muista olennoista. Hänen jalkapohjissaan ovat mm. seuraavat merkit: lippu, salama, elefantinajokeppi, päivänvarjo, lootuskukka ja kiekko. Nämä merkit jättävät jäljen pölyiseen maahan siellä missä Herra vaeltaa. Hastināpuran maa tuli täyteen näitä hyväenteisiä merkkejä Herran kuljeskellessa siellä Pāṇḍavien seurassa. Niiden ansiosta Pāṇḍavien koko kuningaskunta kukoisti. Kuntīdevī kuvaili tätä Herralle tunnusomaista piirrettä ja pelkäsi Herran lähdön merkitsevän huonoa onnea kaikille.

Има някои специфични знаци по нозете на Бога, които го отличават от всички други живи същества. На стъпалата му са изобразени знаме, мълния, пръчка за подкарване на слонове, чадър, лотос, диск и т.н. Те се отпечатват в меката прах, когато Богът стъпва по земята. Земята на Хастинапура била белязана с тези знаци, когато Бог Шри Кришна бил с Пандавите и благодарение на стъпките на Кришна царството процъфтявало. Кунтӣдеви споменала тези отличителни знаци и се бояла, че щастието ще ги напусне, ако Богът си замине.

Cāṇakya-śloka koostuu moralisti Cāṇakya Paṇḍitan ohjeista. Tämä säe on siitä:

В ча̄н̣акя-шлока, инструкциите на великия моралист Чанакя Пандита има един много хубав стих:

pṛthivī-bhūṣaṇaṁ rājā
nārīṇāṁ bhūṣaṇaṁ patiḥ
śarvarī-bhūṣaṇaṁ candro
vidyā sarvasya bhūṣaṇam
пр̣тхивӣ-бхӯш̣ан̣ам̇ ра̄джа̄
на̄рӣн̣а̄м̇ бхӯш̣ан̣ам̇ патих̣
шарварӣ-бхӯш̣ан̣ам̇ чандро
видя̄ сарвася бхӯш̣ан̣ам

Läheisessä suhteessa kaikki näyttää kauniilta. Esimerkiksi taivas on kaunis suhteessa kuuhun. Taivas on aina olemassa, mutta täydenkuunyönä, kun kuu ja tähdet loistavat, taivas näyttää erityisen kauniilta. Kansakunta näyttää kukoistavalta, kun sen hallinto on hyvä ja maata johtaa hyvä presidentti tai kuningas. Silloin kaikki ovat onnellisia ja kaikki on hyvin. Tytöt ovat aina kauniita, mutta tyttö näyttää erityisen kauniilta silloin, kun hänellä on aviomies. Vidyā sarvasta bhūṣanam. Jos ihminen, vaikka kuinka ruma, on hyvin oppinut, tuo oppineisuus on hänen kauneutensa. Vastaavasti kaikki on kaunista, kunhan Kṛṣṇa on läsnä.

Всичко изглежда красиво, когато е в присъствие на нещо, с което има тясна връзка. Небето, например, става красиво в присъствие на Луната. В пълнолунна нощ, когато звездите блестят ярко, небето изглежда много красиво. По същия начин държавата процъфтява, ако има добро управление, добър цар или президент. Тогава всички са щастливи и всичко върви добре. Също така, въпреки че момичетата са естествено красиви, едно момиче изглежда особено красиво, когато има съпруг. Видя сарвася бхӯш̣ан̣ам – образованият човек, дори и грозен, е красив със своето знание. По същия начин, всичко изглежда прекрасно в присъствието на Кришна.

Siksi Kuntī ajattelee, että kun Kṛṣṇa pysyy heidän luonaan, kaikki heidän kuningaskunnassaan ja pääkaupungissaan Hastināpurassa, on kaunista. Mutta kun Kṛṣṇa lähtee, kuningaskunta ei ole enää kaunis. Kuningatar sanoo: ”Kṛṣṇa, kun Sinä kävelet valtakunnassamme lootusjalkasi jäljet kaunistavat kaiken. Vettä ja hedelmiä on riittämiin ja kaikki näyttää kauniilta, mutta jos Sinä lähdet, mikään ei ole enää kaunista.”

Затова Кунтӣдеви си мисли: „Докато Кришна е с нас, всичко в нашето царство и столицата Хастинапура е красиво. Но когато Кришна си отиде, няма да е така.“ Тя казва: „Кришна, Ти сега се разхождаш в нашето царство и отпечатъците от стъпките ти дават красота на всичко. Имаме достатъчно вода и плодове и всичко изглежда прекрасно, но когато ни оставиш, няма да е така.“

Tämä ei pitänyt paikkaansa vain silloin kun Kṛṣṇa oli paikalla ja Kuntī puhui Hänelle, vaan se on aina totta. Huolimatta edistyneisyydestään kulttuurimme ei voi koskaan olla kaunis, ellemme aseta Kṛṣṇaa ja Kṛṣṇa-tietoisuutta keskeiseen asemaan. Kṛṣṇa-tietoisuus -liikkeeseen liittyneet olivat kauniita ennemmin, mutta nyt kun heistä on tullut Kṛṣṇa-tietoisia, he ovat entistäkin kauniimpia. Lehdet kirjoittavat usein artikkeleissaan, että bhaktat ovat ”kirkaskasvoisia”. Heidän maanmiehensä ja -naisensa ihmettelevät kuinka kauniita näistä pojista ja tytöistä on tullut. Nykypäivän Amerikassa monet nuoremman sukupolven jäsenet ovat surullisia ja synkkäilmeisiä. Miksi? Koska he ovat jääneet paitsi sitä, mikä on tärkeintä – elämän päämäärää. Kṛṣṇa-bhaktat näyttävät kuitenkin hyvin kauniilta, sillä Kṛṣṇa on läsnä.

Това се отнася не само за времето, когато Кришна е бил на земята и Кунтӣдеви му е отдавала молитви. Не, истината винаги е една и съща. Въпреки напредъка на нашата цивилизация, ако не можем да поставим Кришна и Кришна съзнание в центъра на всичко, нашата цивилизация никога няма да бъде прекрасна. Тези, които са се присъединили към движението за Кришна съзнание са били прекрасни младежи и преди, но сега, когато са в Кришна съзнание, те изглеждат особено привлекателни. Ето защо вестниците често описват преданите като хора със сияещи лица. Техните сънародници отбелязват: „Колко щастливи и красиви са станали тези момчета и момичета!“ В момента в Америка, много хора от младото поколение са объркани и безнадеждни и затова техните лица са мрачни и потъмнели. Защо? Защото са изгубили смисъла в живота и нямат никаква цел. Но преданите на Кришна изглеждат много красиви заради присъствието на Кришна.

Viisi tuhatta vuotta sitten Pāṇḍavien aikana vallinnut totuus on edelleenkin sama. Kun Kṛṣṇa on keskipisteessä, kaikki on hyvin kaunista ja Kṛṣṇa voi olla keskipisteessä koska tahansa. Kṛṣṇa on aina läsnä, meidän on vain kutsuttava hänet luoksemme. ”Kṛṣṇa hyvä, tule ja astu keskipisteeseen.” Siinä kaikki. Mainitsen saman esimerkin kuin aiemminkin. Nollalla ei ole arvoa, mutta jos asetamme sen eteen numeron yksi, nollasta tulee kymmenen. Ei siis tarvitse jättää työtään, mikä se sitten onkin. Me emme vaadi: ”Lopeta kaikki aineellinen.” Teidän on vain lisättävä kaikkeen Kṛṣṇa.

Това е било факт не само по времето на Пандавите, преди пет хиляди години. Това е факт и сега. Когато Кришна е в центъра, всичко става красиво. А Кришна може да се превърне в центъра по всяко време. Кришна винаги е готов, ние само трябва да го поканим: „Господи мой, моля те ела и стани най-важното нещо в живота ми!“ Това е всичко. Ще дам същия пример, който дадох преди – нулата няма никаква стойност, но ако поставим единица пред нея, става десетка. Така че човек не е необходимо да спре това, което прави. Ние никога не казваме: „Изостави всичко материално.“ Човек просто трябва да добави Кришна.

Tietenkin on jätettävä sellainen, mikä on Kṛṣṇa-tietoisuuden vastaista. Vaikka emme lopeta aineellisia velvollisuuksiamme, se ei tarkoita, ettemmekö lopettaisi lihansyöntiä. Lihansyönti on lopetettava, koska se ei edistä Kṛṣṇa-tietoisuuden kehittymistä. Ei ole mahdollista edistyä Kṛṣṇa-tietoisuudessa ja samaan aikaan tehdä syntejä. Kṛṣṇa sanoo: aham tvām sarva-pāpebhyo mokṣayiṣyāmi. ”Antaudu Minulle, ja minä pelastan sinut vapauttamalla sinut kaikista syntien aiheuttamista vaikutuksista.”

Разбира се, ние трябва да се откажем от всичко, което пречи на Кришна съзнание. Ние не изоставяме материалните си задължения, но това не означава, че не трябва да спрем и яденето на месо. Ние трябва да го спрем, защото това е в противоречие с напредъка в Кришна съзнание. Човек не може да се ангажира в греховни дейности и в същото време да напредва в духовния път. Но Кришна казва: ахам тва̄м̇ сарвапа̄пебхьо мокш̣айиш̣я̄ми – „Просто ми се отдай и Аз ще те спася от всички греховни реакции.“

Jokainen meistä tekee elämä elämän jälkeen tieten tai tietämättään syntejä. Saatan tieten tahtoen tappaa eläimen, mikä varmasti on synti, mutta vaikka tekisin sen tietämättäni, se on silti synti. Tiellä kävellessämme tapamme muurahaisia ja muissakin askareissa – keittäessämme, ottaessamme vettä, jauhaessamme mausteita huhmareessa – tapamme monia eläviä olentoja. Ellemme pysy tietoisina Kṛṣṇasta, joudumme vastuuseen kaikista tietämättä tehdyistä synneistä.

Всеки един от нас, живот след живот, съзнателно или несъзнателно, извършва греховни дейности. Аз може съзнателно да убия животно и със сигурност съм грешен, но дори и да го правя несъзнателно, това също е греховно. Докато вървим по улицата, ние несъзнателно убиваме толкова много мравки и в хода на други наши обикновени дейности – докато готвим, докато пълним вода, докато използваме хаванче, за да смелим подправки – ние убиваме толкова много живи същества. Освен ако не оставаме в Кришна съзнание, ние носим отговорност и ще бъдем наказани за всички тези несъзнателно извършени греховни действия.

Jos lapsi koskettaa tulta, tarkoittaako se, että tuli ei polta häntä, koska hän on lapsi? Ei. Luonnon lait ovat ankarat, niin ankarat, että ne eivät tunne armoa. Tavallisetkaan lait eivät armahda tietämätöntä. Jos vetoamme oikeudessa siihen, ettemme tienneet tekoamme lainvastaiseksi, se ei auta. Tietämättömyys ei armahda luonnon lakien rikkojaa. Jos me haluamme olla todella vapaita syntisen elämän seurauksista, meidän on oltava tietoisia Kṛṣṇasta, sillä Kṛṣṇa vapauttaa meidät kaikista syntisten tekojen seuraamuksista. Siksi suositellaan: kīrtanīyaḥ sadā hariḥ – ihmisen on laulettava aina Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare / Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma Rāma, Hare Hare, jotta Kṛṣṇa pelastaa hänet.

Ако едно дете несъзнателно докосне огън, това означава ли, че огънят ще прости на детето и няма да го изгори? Не. Законът на природата е толкова строг, толкова неумолим, че не става и въпрос за прошка. Дори в обикновените, създадените от хората закони, незнанието не е извинение. Ако ние се обърнем към съдията и кажем: „Аз не знаех, че това действие е престъпление“ – това твърдение не означава, че ние трябва да бъдем оправдани. По същия начин, невежеството не е извинение за нарушаването на природните закони. Ето защо, ако ние действително искаме да бъдем свободни от реакциите на греховния живот, ние трябва да бъдем в Кришна съзнание, защото тогава Кришна ще ни освободи от всички греховни реакции. Затова се препоръчва: киртаниях сада харих – човек трябва винаги да възпява Харе Кришна, Харе Кришна, Кришна Кришна, Харе Харе / Харе Рама, Харе Рама, Рама Рама, Харе Харе, и така Кришна ще ни спаси.

Kṛṣṇa on aina säilytettävä mielessä, sillä Kṛṣṇa on kuin aurinko. Tämä on Back to Godhead -lehden motto:

Ние винаги трябва да държим Кришна в ума си, защото Кришна е като слънцето. Това е мотото на нашето списание Обратно при Бога:

kṛṣṇa—sūrya-sama; māyā haya andhakāra
yāhāṅ kṛṣṇa, tāhāṅ nāhi māyāra adhikāra
кр̣ш̣н̣а-сӯря сама; ма̄я̄ хая андхака̄ра
я̄ха̄н̣ кр̣ш̣н̣а, та̄ха̄н̣ на̄хи ма̄я̄ра адхика̄ра

(Cc. Madhya 22.31)

 (Чайтаня Чарита̄мр̣ита, Мадхя 22.31)

Kṛṣṇa on aivan kuin loistava aurinko ja māyā, tietämättömyys, on kuin pimeys. Kun aurinko paistaa pimeys katoaa. Jos pysymme aina Kṛṣṇa-tietoisuudessa, tietämättömyyden pimeys ei voi vaikuttaa meihin vaan kävelemme aina vapaina Kṛṣṇan kirkkaassa auringonpaisteessa. Niinpä Kuntīdevī rukoilee, että Kṛṣṇa jäisi hänen ja Pāṇḍavien luokse.

Кришна е точно като яркото слънце, а Ма̄я̄, невежеството, е като тъмнината. Когато има слънце, не може да има мрак. Така че, ако ние винаги пазим своето Кришна съзнание, не можем да бъдем повлияни от мрака на невежеството, ние винаги ще вървим спокойно в живота си, осветен от ярката слънчева светлина на Кришна. Затова Кунтӣдеви моли Кришна да продължи да бъде с нея и Пандавите.

Kṛṣṇa ei jättänyt Pāṇḍavia, kuten Hän ei lähtenyt koskaan Vṛndāvanastakaan. Śaṣtroissa eli Veda-kirjallisuudessa sanotaan: vṛṇdāvanaṁ parityajya no padam ekaṁ gacchati. Kṛṣṇa ei astu koskaan askeltakaan Vṛndāvanasta. Hän on kiintynyt Vṛndāvanaan. Kuinka sitten Kṛṣṇan nähtiin lähtevän Vṛndāvanasta Mathuraan ja edelleen Hastināpuraan, eikä Hän palannut moniin vuosiin? Kṛṣṇa ei itse asiassa milloinkaan lähtenyt pois, sillä vṛndāvanalaiset ajattelivat jatkuvasti Kṛṣṇaa ja itkivät, kun Hän oli lähtenyt. Yaśoda, Nanda Mahārāja, Rādhārāṇī ja gopīt, lehmät, vasikat ja paimenpojat ajattelivat vain Kṛṣṇaa ja itkivät. Sillä tavalla he tunsivat Kṛṣṇan olevan läsnä, sillä Kṛṣṇan läsnäolo voidaan tuntea voimakkaammin silloin, kun ollaan Hänestä erossa. Śūnyayitam jagat sarvaṁ govinda- viraheṇa me. Caitanya Mahāprabhu ajatteli, että kaikki on tyhjää ilman Govindaa, ilman Kṛṣṇaa. Kaikki on tyhjää mutta tietoisuus Kṛṣṇasta on olemassa.

Факт е, обаче, че Кришна никога не изоставя Пандавите, точно както никога не напуска Вриндавана. В ша̄стра, ведическата литература, се казва: вр̣нда̄ванам̇ паритяджя но падам екам̇ гаччхати – Кришна никога не прави дори и една стъпка извън Вриндавана. Той е много привързан към Вриндавана. Как тогава, както ние сами виждаме, Кришна оставя Вриндавана и отива в Матхура, а след това – далеч в Хастинапура и не се връща в продължение на много години? Всъщност, Кришна никъде не е заминавал, защото, след като Той е тръгнал, всички жители на Вриндавана не спирали да мислят за него и да плачат. Единственото нещо, което правели майка Яшода, Нанда Махараджа, Радхарани и всички гопӣ, кравите, теленцата и пастирчета е да си мислят за Кришна и да плачат. По този начин те чувствали, че Той присъства, тъй като присъствието на Кришна може да се почувства по-силно в раздяла с него. Това е учението на Чайтаня Махапрабху – да обичаш Кришна в раздяла. Шӯня̄йитам̇ джагат сарвам̇ Говинда-вирахен̣а ме. Чайтаня Махапрабху е казал: „Всичко е пусто без Говинда, без Кришна.“ Всичко е било пусто, но е имало Кришна съзнание.

Kun näemme kaiken kuin sitä ei olisi, mutta olemme tietoisia Kṛṣṇasta, olemme saavuttaneet korkeimman täydellistymän. Siksi gopīt ovat niin yleviä. He olivat saavuttaneet tämän täydellistymän, eivätkä voineet unohtaa Kṛṣṇaa hetkeksikään. Kun Kṛṣṇa meni metsään paimentamaan lehmiä ja vasikoita, gopīen mieli oli häiriintynyt. Gopīt surevat mielessään sitä, että Kṛṣṇa kävelee paljain jaloin ja polulla on piikkejä ja kiviä, jotka pistävät Hänen pehmeitä lootusjalkojaan. Gopeista Kṛṣṇan lootusjalat ovat niin pehmeät, että heidän rintansa ovat niihin verrattuina kivikovat, kun Hän asettaa niille jalkansa. He itkevät ajatellessaan näitä ajatuksia. Gopīt halusivat nähdä Kṛṣṇan palaavan illalla kotiin ja he seisoivat polun vierellä katselemassa, kun Kṛṣṇa palasi metsästä lehmineen ja vasikoineen. Tätä on Kṛṣṇa-tietoisuus.

Когато всичко изглежда нищожно и има само съзнание за Кришна, ние трябва да сме достигнали най-висшето съвършенство. Затова гопӣте са толкова възвишени. Тъй като са достигнали това съвършенство, те не биха могли да забравят Кришна дори за миг. Когато Кришна отишъл в гората със своите крави и теленца, умът на гопӣте, които останали в къщите си, станал неспокоен: „О, Кришна ходи бос – мислили си те. – Има толкова много камъни и тръни по пътя и те ще наранят лотосовите нозе на Кришна, които са толкова меки, че дори нашите гърди изглеждат твърди, когато Кришна поставя лотосовите си нозе върху тях.“ И те плачели, погълнати от тези мисли. Гопӣте били толкова угрижени, че вечер стояли на пътя, за да видят как Кришна се връща у дома със своите теленца и крави. Това е Кришна съзнание.

Kṛṣṇa ei voi jättää bhaktaansa, kun tämä syventyy ajattelemaan Häntä mielessään. Kuntīdevī on tässä hyvin peloissaan ja ajattelee Kṛṣṇan lähtevän, mutta Kṛṣṇan lähtemisen tosiasiallinen vaikutus on se, että Hän on yhä voimakkaammin läsnä palvojansa mielessä. Caitanya Mahāprabhu opetti omalla esimerkillään Kṛṣṇan palvelemista erossa ollen, vipralambha-sevā. Kyyneleet tulvivat Hänen silmistään, sillä Hän tunsi kaiken olevan tyhjää kaivatessaan Kṛṣṇaa.

Кришна не може да напусне предания, който изцяло се е потопил в мисли за него. Кунтӣдеви е много разтревожена, мислейки, че Кришна ще си отиде, но в действителност резултатът от физическото отсъствие на Кришна е, че неговото присъствие в съзнанието на предания се засилва все повече и повече. Затова Чайтаня Махапрабху със собствения си живот ни учи на випраламбха-сева̄, служене на Кришна в раздяла. Сълзи се стичали от очите му като пороен дъжд, защото Той чувствал, че всичко е пусто без присъствието на Кришна.

Kṛṣṇan kohtaamisessa on kaksi vaihetta. Kṛṣṇan tapaaminen, puhuminen Hänen kanssaan ja Hänen syleilemisensä ovat sambhoga. Mutta on toinenkin tapa seurusteluun Kṛṣṇan kanssa – Hänestä erillään – mitä kutsutaan vipralambhaksi. Palvoja hyötyy seurustelusta kummallakin tavalla.

Има два начина на общуване с Кришна. Когато Кришна лично се намира до предания, лично се среща с него, лично разговаря с него и го прегръща, това се нарича самбхога. Но има и друг начин на общуване с Кришна – в раздяла с него. Това се нарича випраламбха. Преданият може да има полза от общуването с Кришна и по двата начина.

Koska olemme tällä hetkellä aineellisessa maailmassa, emme näe Kṛṣṇaa suoraan. Voimme nähdä Hänet silti epäsuorasti. Jos näemme Tyynen valtameren, voimme muistaa Kṛṣṇan heti, jos olemme henkisesti kehittyneitä. Tätä kutsutaan mietiskelyksi. Tyynen valtameren valtaisat vesimassat, sen mainingit lyövät rantaan vain muutamien kymmenien metrien päässä minusta. Luotan kuitenkin siihen, että olen turvassa rannalla onpa valtameri kuinka raivoisa ja sen aallot kuinka hurjia tahansa. Miksi ajattelen niin? Kṛṣṇa määrää: ”Tyyni valtameri, olet raju ja valtaisa, mutta tämän rajan ylitse et voi tulla.” Näin ihminen voi heti muistaa Kṛṣṇan eli Jumalan, jonka voimaa Tyynen valtamerenkin on toteltava. Tällä tavalla Kṛṣṇaa voi ajatella ja se on Kṛṣṇa-tietoisuutta.

Защото сега сме в материалния свят, ние не виждаме Кришна директно. Независимо от това, ние можем да го видим косвено. Например, ако човек е напреднал в духовния живот, той може да си спомни Кришна веднага щом види Тихия океан. Това се нарича медитация. Човек може да си мисли: „Тихият океан е огромна маса вода с много големи вълни, но въпреки че аз стоя само на няколко метра от него, аз напълно вярвам, че съм в безопасност. Въпреки че този океан е толкова могъщ и въпреки че вълните му са страховити, аз съм сигурен, че той няма да излезе извън своите граници.“ Как се случва това? По волята на Кришна. Кришна повелява: „Скъпи мой океане, може да си много голям и могъщ, но нямаш право да излизаш извън тази линия.“ По този начин човек може веднага да си спомни Кришна, Богът, който е толкова могъщ, че дори и Тихия океан спазва неговата заповед. По този начин може да се мисли за Кришна. И това е Кришна съзнание.

Kṛṣṇan voi muistaa myös nähdessään auringonnousun, sillä Hän sanoo Bhagavad-gītāssa (7.8): prabhāsmi śaśi-sūryayoḥ. ”Minä olen auringon paiste ja kuun loiste.” Jos ihminen osaa nähdä Kṛṣṇan, hän voi nähdä auringonvalossa Kṛṣṇan olemassaolon. Tiedemiehet eivät ole luoneet aurinkoa. He voivat puhua sanakääntein, mutta tieto siitä millainen aurinko on, on heidän käsityksensä ulottumattomissa. Vedānta-sūtrassa (1.1.3) sanotaan: śāstra-yonitvāt. ”Śāstroista voidaan saada kaikki tieto.” Vedoja tutkimalla saadaan tietää millainen aurinko on. Brahma- saṁhitāssa säkeessä (5.5.2) kuvaillaan aurinkoa:

По същия начин, когато човек види изгрева, той може веднага да си спомни Кришна, защото Кришна казва в Бхагавад-гӣта̄ (7.8): прабха̄сми шаши-сӯряйох̣ – „Аз съм в сиянието на слънцето и луната.“ Ако човек се е научил как да вижда Кришна, може да го види и в слънчевата светлина. Нашите учени не са създали слънцето и въпреки че те могат да жонглират с думите, извън тяхната способност е да разберат какво всъщност е слънцето. Но Веда̄нта сӯтра (1.1.3) казва: ша̄стра-йонитва̄т – човек може да научи всичко чрез ша̄стра, ведическата литература. Например, ако човек изучава ведическата литература, може да разбере какво представлява слънцето, защото слънцето е описано в Брахма Сам̇хита̄ (5.52):

yac-cakṣur eṣa savitā sakala-grahāṇāṁ
rājā samasta-sura-mūrtir aśeṣa-tejāḥ
yasyājñayā bhramati sambhṛta-kāla-cakro
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi
яч-чакш̣ур еш̣а савита̄ сакала-граха̄н̣а̄м̇
ра̄джа̄ самаста-сура-мӯртир ашуш̣а-теджа̄х̣
яся̄гяя̄ бхрамати самбхр̣та-ка̄ла-чакро
Говиндам а̄ди-пуруш̣ам̇ там̇ ахам бхаджа̄ми

Tässä säkeessä auringon sanotaan olevan kaikkien planeettojen silmä ja kun sitä ajattelee tarkemmin, voi ymmärtää sen tosiseikan, että yöllä, ennen auringonnousua, emme voi nähdä mitään. Auringon sanotaan olevan myös Herran silmä. Aurinko on Hänen toinen silmänsä ja kuu toinen. Upaniṣadeissa sanotaankin, että vain koska Kṛṣṇa näkee, mekin voimme nähdä. Aurinkoa kuvataan myös sanoilla aśesa tejāḥ, ”äärimmäisen kuuma”. Mikä auringon tehtävä on? Yasyāñayā bhramati sambhṛta-kāla-cakraḥ. Auringolla on kiertorata. Jumala on määrännyt aurinkoa: ”Sinä kierrät tällä radalla, etkä missään muualla.” Tiedemiehet sanovat, että jos aurinko siirtyisi radallaan, se aiheuttaisi avaruuden kuumenemisen, ja jos aurinko siirtyisi hieman vastakkaiseen suuntaan, koko avaruus jäätyisi. Korkeimman määräyksestä aurinko ei siirry senttiäkään siitä, missä sen pitää olla. Se nousee aina tarkalleen oikeaan aikaan. Miksi? On oltava järjestys ja tottelevaisuus. Brahma-saṁhitāssa sanotaan: yasyājñayā bhramati sambhṛta-kāla-cakro govindam ādi- puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi. ”Minä palvon tuota iänikuista henkilöä, jonka määräyksestä aurinko liikkuu radallaan. Hän käskee aurinkoa, valtamerta ja kuuta. Kaikki tapahtuu Hänen käskystään.”

Този стих описва слънцето като окото на всички планети и ако човек медитира върху това, може да разбере, че това е факт. Затова през нощта, преди да изгрее слънцето, ние нищо не виждаме. Слънцето е описано, също така като окото на Бога. Слънцето е едното око, а Луната е другото. Затова в Упаниш̣адите се казва, че само когато Кришна вижда, можем да виждаме и ние. Слънцето е описано и като ашеш̣а-теджа̄х̣, безкрайно горещо. И каква е неговата функция? Яся̄гяя̄ бхрамати самбхр̣та-ка̄ла-чакрах̣. Слънцето има своя орбита. Бог е наредил на слънцето: „Ти просто пътувай в рамките на тази орбита и никъде другаде.“ Учените казват, че ако слънцето се движи малко повече в едната страна, цялата вселена ще бъде в пламъци, а ако то се премести на другата страна, цялата вселена ще се заледи. Но по волята на Върховния слънцето не се движи дори и с една десетохилядна от сантиметъра в страни от орбитата, която трябва да следва. То винаги изгрява в точното време. Защо? Защото във всичко трябва да има някаква дисциплина, някакъв ред. Затова в Брахма Сам̇хита̄ се казва: яся̄гяя̄ бхрамати самбхр̣та-ка̄ла-чакро говиндам а̄ди-пуруш̣ам̇ там ахам̇ бхаджа̄ми – „Обожавам изначалната личност, по чиято воля слънцето се движи в орбитата си. Той е този, който определя дори посоката на слънцето, океана и луната. Всичко се случва по негова заповед.“

Mikä tekee Jumalan ymmärtämisen vaikeaksi? Siinä ei ole mitään vaikeutta. Jos ihminen on vähääkään tervejärkinen, jos hänen aivonsa eivät ole ulosteesta, hän voi nähdä Jumalan joka askeleellaan. Herra sanoo:

Така че, къде е трудността в разбирането на Бога? Няма никаква трудност. Ако човек е здравомислещ, ако мозъкът му не е направен от изпражнения, човек може да види Върховния на всяка крачка. Бог казва:

raso ’ham apsu kaunteya
prabhāsmi śaśi-sūryayoḥ
praṇavaḥ sarva-vedeṣu
śabdaḥ khe pauruṣaṁ nṛṣu
расо 'хам апсу каунтея
прабха̄сми шаши-сӯряйох̣
пран̣авах̣ сарва-ведеш̣у
шабдах̣ кхе пауруш̣ам̇ нр̣ш̣у

”Oi Kuntīn poika (Arjuna), Minä olen veden maku, auringon ja kuun valo, Veda-mantrojen oṁ-tavu. Minä olen ääni eetterissä ja ihmisen kyky.” (Bhagavad-gītā 7.8) Miksi ihmiset sanovat, etteivät he ole nähneet Jumalaa? Miksi he eivät näe Jumalaa niin kuin Herra ohjaa heitä näkemään? Miksi he keksivät omat keinonsa? Ihminen ei voi nähdä Jumalaa omilla keinoillaan. Se ei ole mahdollista. Jos sitä yrittää, jää aina sokeaksi. Niin sanotut filosofit ja tiedemiehet yrittävät kaiken aikaa nähdä Jumalan omalla tavallaan, eikä se ole mahdollista. Jumala on nähtävä Jumalan tavalla. Silloin Hänet voidaan nähdä. Jos haluan tavata Yhdysvaltain presidentin, voinko tehdä sen omalla tavallani? Jos se ei ole mahdollista, kuinka sitten Jumalan kohtaaminen olisi mahdollista minun omalla tavallani? Millaista roistomaisuutta! En saa nähdä tavallista korkeassa asemassa olevaa ihmistäkään omalla tavallani; ensin on sovittava sihteerin kanssa tapaamisesta ja tehtävä sopivat järjestelyt. Jumala on tavallisia ihmisiä paljon mahtavampi ja kuitenkin lurjukset ovat sitä mieltä, että Jumalan voi nähdä kukin omalla tavallaan. ”Kaikki ne tiet, jotka keksitte, ovat oikeita”, he väittävät. Se on rikollista. Maailma on täynnä roistoja ja lurjuksia ja siksi käsite Jumala-tietoisuudesta, Kṛṣṇa-tietoisuudesta, on tullut hyvin epämääräiseksi. Jos ihminen haluaa nähdä Jumalan ja haluaa Hänen olevan läsnä, kuten Kuntīdevī pyytää Häntä jäämään luokseen, ihminen voi pitää Jumalan aina sydämessään.

„О, сине на Кунтӣ (Арджуна), аз съм вкусът на водата, светлината на Слънцето и Луната, сричката ом̇ във ведическите мантри; Аз съм звукът в етер и талантът у човека.“ (Бхагавад-гӣта̄ 7.8) Защо тогава хората казват: „Не съм виждал Бога“? Защо те не виждат Бога така като Бог ги насочва да го видят? Защо те създават свои ​​собствени начини? Човек не може да види Бога по собствен начин. Това не е възможно. Ако някой се опитва да прави това, той ще си остане сляп завинаги. В настоящия момент, така наречените философи и учени се опитват да видят Бога по свой ​​собствен начин, но това не е възможно. Човек трябва да види Бога по начина, който самият Бог дава. Само така може да го види. Ако искам да видя президента на Съединените щати, мога ли да го видя по своя начин? Ако отговорът е не, тогава как можем да очакваме че ще видим Бога по собствения си начин? Това не е ли негодничество? По свой собствен начин не мога да видя дори един обикновен човек, заемащ важна длъжност. Трябва да уговоря среща със секретаря му и да направя други необходими аранжименти. Но въпреки че Бог е много по-важен от обикновените хора, негодниците продължават да твърдят, че човек може да види Бога по собствения си начин. Има толкова много начини, колкото можеш да измислиш – казват те, – и всички те са добри. Това е негодничество. Светът е пълен с негодници и глупаци и затова съзнанието за Бога, Кришна съзнание, за хората се е превърнало в неясна идея. Но ако някой иска да види Бога, ако иска Той винаги да присъства, така както Кунтӣдеви иска това, човек може да запази Бога винаги в сърцето си.

Meidän on vain käytettävä mieltämme ja aistejamme Kṛṣṇa- tietoisuudessa, kuten Mahārāja Ambarīṣa. Sa vai manaḥ kṛṣṇa- padāravindayor vacāṁsi vaikuṇṭha-guṇānuvarṇane (Śrīmad- Bhāgavatam 9.4.18). Ensiksi mieli on kohdistettava Kṛṣṇan lootusjalkoihin, sillä mieli on aistitoiminnan keskus. Jos mieltä ei olisi, me emme pystyisi näkemään tai kuulemaan silmistä ja korvista huolimatta. Siksi mieltä pidetään yhdentenätoista aistina. Aisteja on kymmenen – viisi toiminta-aistia ja viisi tiedostavaa aistia – niiden keskus on mieli. Bhagavad-gītāssa (3.42) sanotaan:

Ние просто трябва да ангажираме нашия ум и сетива в Кришна съзнание, както е направил Махараджа Амбариша. Са ваи манах̣ кр̣ш̣н̣а-пада̄равиндайор вача̄м̇си ваикун̣т̣ха-гун̣а̄нуварн̣ане (Шрӣмад Бха̄гаватам 4.9.18). Първо ние трябва да съсредоточим ум си върху лотосовите нозе на Кришна, тъй като умът е в центъра на всички сетивни дейности. Ако умът отсъства, очите не могат да виждат, ушите не могат да слушат. Затова умът се счита за единадесетото сетиво. Има десет сетива – пет работни и пет сетива за придобиване на знание, а центърът на сетивата е умът. В Бхагавад-гӣта̄ (3.42) се казва:

indriyāṇi parāṇy āhur
indriyebhyaḥ paraṁ manaḥ
manasas tu parā buddhir
yo buddheḥ paratas tu saḥ
индрия̄н̣и пара̄н̣й а̄хур
индрийебхях̣ парам̇ манах̣
манасас ту пара̄ буддхир
йо буддхех̣ паратас ту сах̣

Tässä säkeessä Kṛṣṇa selittää, että varsinaisten aistien taustalla on mieli, mielen yläpuolella on älykkyys ja älykkyyden yläpuolella on sielu.

В този стих Кришна обяснява, въпреки че ние считаме сетивата за много важни, отвъд сетивата е нещо по-висше – ума, отвъд ума е интелигентността, а отвъд интелигентността е душата.

Miten voisimme täysin ymmärtää sielun olemassaolon, jos emme käsitä edes mielen psykologiaa? Mielen yllä on älykkyys ja järkeilemällä voidaan korkeintaan päästä intellektuaaliselle tasolle. Jumalan ja sielun ymmärtämiseksi on mentävä ohi älykkyyden tason. On mahdollista käsittää kaikki, mutta ymmärrys on saatava oikealta taholta. Vedat antavat ohjeeksi:

Как можем да оценим съществуването на душата, ако не можем да разберем дори психичните движения на ума? Отвъд ума е интелигентността и чрез разсъждения човек може да стигне най-много до нивото на интелигентността. Но за да разбере душата и Бога, човек трябва да излезе извън рамките на интелигентността. Възможно е да се разбере всичко, но ние трябва да получим знание от авторитетен източник. Ето защо наставленията на ведите гласят:

tad-vijñānārthaṁ sa gurum evābhigacchet
samit-pāṇiḥ śrotriyaṁ brahma-niṣṭham
тад-вигя̄на̄ртхам̇ са гурум ева̄бхиганчхет
самит-па̄н̣их̣ шротриям̇ брахма-нищхам

”Jos vakavasti halutaan käsittää yliluonnollisia, yliaistillisia asioita, on käännyttävä aidon ja vilpittömän henkisen opettajan puoleen.” (Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12)

Ако човек наистина сериозно иска да разбере свръхестествените, трансцендентални въпроси, той трябва да се обърне към авторитетен духовен учител. (Мундака Упаниш̣ад 1.2.12)