Skip to main content

Chapter Three

Трета глава

Looking at the Cultural Background

Да намерим корените

India’s Greatest Impersonalist Meditated on Lord Kṛṣṇa and the Bhagavad-gītā

Безсмъртният нектар на Бхагавад-гӣта̄

Śrīla Prabhupāda reprimands impersonalist yogis and swamis, the nominal followers of the ninth-century teacher Śaṅkara, in this commentary on the latter’s Bhagavad-gītā: “Fools rush in where angels fear to tread. Whereas Śaṅkara, the greatest of the impersonalists, offers his due respects to Kṛṣṇa and His book Bhagavad-gītā, the foolish say that ‘we need not surrender to the personal Kṛṣṇa.’”

Векове наред най-великите философи и духовни водачи на Индия са оценявали Бхагавад-гӣта̄ като същността на вечната ведическа мъдрост. В своите „Медитации върху Бхагавад-гӣта̄“, дадени по-долу в стихотворна форма, известният философ на шести век Шан̇кара възхвалява Гӣта̄ и божествения ѝ автор, Шрӣ Кр̣ш̣н̣а. Макар че е известен като имперсоналист, тук Шан̇кара разкрива предаността си към личностната форма на Бога, Шрӣ Кр̣ш̣н̣а. А Шрӣла Прабхупа̄да разяснява тази поема.

- 1 -

- 1 -

O Bhagavad-gītā,
Through Thy eighteen chapters
Thou showerest upon man
The immortal nectar
Of the wisdom of the Absolute.
O blessed Gītā,
By Thee, Lord Kṛṣṇa Himself
Enlightened Arjuna.
Afterward, the ancient sage Vyāsa
Included Thee in the Mahābhārata.
O loving mother,
Destroyer of man’s rebirth
Into the darkness of this mortal world,
Upon Thee I meditate.

О, Бхагавад-гӣта̄,
твоите осемнайсет глави
изливат върху хората
безсмъртния нектар
на мъдростта на Абсолюта.
О, благословена Гӣта̄,
чрез теб самият Бог Кр̣ш̣н̣а
просвети Арджуна.
По-късно древният мъдрец Вя̄са
те включи в Маха̄бха̄рата.
О, любяща майко,
унищожителка на прераждането на човека
в мрака на този тленен свят,
върху теб аз медитирам.

- 2 -

- 2 -

Salutations to thee, O Vyāsa.
Thou art of mighty intellect,
And thine eyes
Are large as the petals
Of the full-blown lotus.
It was thou
Who brightened this lamp of wisdom,
Filling it with the oil
Of the Mahābhārata.

Привет на теб, о, Вя̄са!
Твоят ум е могъщ
и очите ти са големи
като листа на разцъфнал лотос.
Ти запали
тази лампа на мъдростта,
като я напълни с маслото
на Маха̄бха̄рата

PURPORT

Пояснение

Śrīpāda Śaṅkarācārya was an impersonalist from the materialistic point of view. But he never denied the spiritual form known as sac-cid-ānanda-vigraha, or the eternal, all-blissful form of knowledge that existed before the material creation. When he spoke of the Supreme Brahman as impersonal, he meant that the Lord’s sac-cid-ānanda form was not to be confused with a material conception of personality. In the very beginning of his commentary on the Gītā, he maintains that Nārāyaṇa, the Supreme Lord, is transcendental to the material creation. The Lord existed before the creation as the transcendental personality, and He has nothing to do with material personality. Lord Kṛṣṇa is the same Supreme Personality, and He has no connection with a material body. He descends in His spiritual, eternal form, but foolish people mistake His body to be like ours. Śaṅkara’s preaching of impersonalism is especially meant for teaching foolish persons who consider Kṛṣṇa to be an ordinary man composed of matter.

От материалистична гледна точка Шрӣпа̄да Шан̇кара̄ча̄ря е имперсоналист. Но той не отрича духовната форма, известна като сач-чид-а̄нанда-виграха, или вечната всеблажена форма на знание, която съществува и преди материалното творение. Когато говори за Върховния Брахман като за безличностен, той иска да каже, че сач-чид-а̄нанда формата на Бога не трябва да бъде обърквана с материалното схващане за личността. От самото начало на коментара си върху Гӣта̄ той заявява, че На̄ра̄ян̣а, Върховният Бог, е трансцендентален по отношение на материалното творение. Богът е съществувал преди творението като трансцендентална личност и няма нищо общо с материалната личност. Бог Кр̣ш̣н̣а е същата Върховна Личност и няма нищо общо с материалното тяло. Той слиза в своята духовна, вечна форма, но глупаците погрешно приемат, че неговото тяло е като тяхното. Проповядването на имперсонализъм от Шан̇кара е специално предназначено за глупавите хора, които смятат, че Кр̣ш̣н̣а е обикновен човек с материално тяло.

No one would care to read the Gītā if it had been spoken by a material man, and certainly Vyāsadeva would not have bothered to incorporate it into the history of the Mahābhārata. According to the above verses, the Mahābhārata is the history of the ancient world, and Vyāsadeva is the writer of this great epic. The Bhagavad-gītā is identical with Kṛṣṇa; and because Kṛṣṇa is the Absolute Supreme Personality of Godhead, there is no difference between Kṛṣṇa and His words. Therefore the Bhagavad-gītā is as worshipable as Lord Kṛṣṇa Himself, both being absolute. One who hears the Bhagavad-gītā “as is” actually hears the words directly from the lotus lips of the Lord. But unfortunate persons say that the Gītā is too antiquated for the modern man, who wants to find out God by speculation or meditation.

Никой не би се интересувал да чете Гӣта̄, ако тя беше произнесена от материален човек, а и Вя̄садева, разбира се, не би се заинтересувал да я включи в историята на Маха̄бха̄рата. Според горните стихове Маха̄бха̄рата е история на древния свят и Вя̄садева е авторът на този велик епос. Бхагавад-гӣта̄ е идентична с Кр̣ш̣н̣а; тъй като Кр̣ш̣н̣а е Абсолютната Върховна Личност, няма разлика между него и неговите думи. Следователно Бхагавад-гӣта̄ е достойна за обожание толкова, колкото и самият Бог Кр̣ш̣н̣а, тъй като те са абсолютни. Човек, който чуе Бхагавад-гӣта̄ „такава, каквато е“, всъщност чува думите директно от лотосовите уста на Бога. Но злочестите хора казват, че Гӣта̄ е твърде старомодна за съвременния човек, който иска да разбере Бога чрез размишления или медитация.

- 3 -

- 3 -

I salute Thee, O Kṛṣṇa,
O Thou who art the refuge
Of ocean-born Lakṣmī
And all who take refuge
At Thy lotus feet.
Thou art indeed
The wish-fulfilling tree
For Thy devotee.
Thy one hand holds a staff
For driving cows,
And Thy other hand is raised –
The thumb touching the tip
Of Thy forefinger,
Indicating divine knowledge.
Salutations to Thee, O Supreme Lord,
For Thou art the milker
Of the ambrosia of the Gītā.

Аз те приветствам, о, Кр̣ш̣н̣а,
теб, който си убежище
на родената от океана Лакш̣мӣ
и за всички, които приемат подслон
в лотосовите ти нозе.
Ти наистина си
дървото, което изпълнява желанията
на твоя предан.
Едната ти ръка държи тояга
за подкарване на крави,
а другата е вдигната —
палецът докосва върха
на твоя показалец —
знак на божественото знание.
Привет на теб, о, Върховни Господи,
за това, че доиш
амброзията на Гӣтa.

PURPORT

Пояснение

Śrīpāda Śaṅkarācārya explicitly says, “You fools, just worship Govinda and that Bhagavad-gītā spoken by Nārāyaṇa Himself,” yet foolish people still conduct their research work to find out Nārāyaṇa; consequently they are wretched, and they waste their time for nothing. Nārāyaṇa is never wretched nor daridra; rather, He is worshiped by the goddess of fortune, Lakṣmī, as well as by all living entities. Śaṅkara declared himself to be “Brahman,” but he admits Nārāyaṇa, or Kṛṣṇa, to be the Supreme Personality who is beyond the material creation. He offers his respects to Kṛṣṇa as the Supreme Brahman, or Para-brahman, because He (Kṛṣṇa) is worshipable by everyone. Only the fools and enemies of Kṛṣṇa, who cannot understand what the Bhagavad-gītā is (though they make commentaries on it), say, “It is not the personal Kṛṣṇa to whom we have to surrender ourselves utterly, but the unborn, beginningless Eternal who speaks through Kṛṣṇa.” Fools rush in where angels fear to tread. Whereas Śaṅkara, the greatest of the impersonalists, offers his due respects to Kṛṣṇa and His book the Bhagavad-gītā, the foolish say that “we need not surrender to the personal Kṛṣṇa.” Such unenlightened people do not know that Kṛṣṇa is absolute and that there is no difference between His inside and outside. The difference of inside and outside is experienced in the dual, material world. In the absolute world there is no such difference, because in the absolute everything is spiritual (sac-cid-ānanda), and Nārāyaṇa, or Kṛṣṇa, belongs to the absolute world. In the absolute world there is only the factual personality, and there is no distinction between body and soul.

Шрӣпа̄да Шан̇кара̄ча̄ря ясно казва: „О, глупци, просто обожавайте Говинда и Бхагавад-гӣта̄, изговорена от самия На̄ра̄ян̣а“. Въпреки това глупавите хора продължават своите изследвания, опитвайки се да разберат На̄ра̄ян̣а. Затова те са в окаяно положение и си пропиляват времето напразно. На̄ра̄ян̣а никога не е нещастен, нито даридра. Напротив — той е обожаван от богинята на щастието, Лакш̣мӣ, и от всички живи същества. Шан̇кара обявява, че самият той е „Брахман“, но приема, че На̄ра̄ян̣а, или Кр̣ш̣н̣а, е Върховната Личност, която е отвъд материалното творение. Той отдава почитанията си на Кр̣ш̣н̣а като на Върховния Брахман, или Парабрахман, защото той (Кр̣ш̣н̣а) е обожаван от всички. Само глупаците и враговете на Кр̣ш̣н̣а, които не могат да разберат Бхагавад-гӣта̄ (макар че пишат коментари върху нея), казват: „Ние не трябва да се отдадем изцяло на личността Кр̣ш̣н̣а, а на неродения и безначален Вечен, който говори чрез Кр̣ш̣н̣а“. Неразумните се захващат с неща, пред които и най-мъдрите се колебаят. Докато Шан̇кара, най-големият имперсоналист, отдава дължимото уважение на Кр̣ш̣н̣а и на неговата книга Бхагавад-гӣта̄, глупаците казват: „Не е необходимо да се отдаваме на личността Кр̣ш̣н̣а“. Тези неинтелигентни хора не знаят, че Кр̣ш̣н̣а е абсолютен и няма разлика между неговото вътре и вън. Разлика между вътре и вън се наблюдава в двойствения материален свят. В абсолютния свят няма такава разлика, защото в Абсолюта всичко е духовно (сач-чид-а̄нанда), а На̄ра̄ян̣а, или Кр̣ш̣н̣а, принадлежи на абсолютния свят. В абсолютния свят съществува само реалната личност и няма разлика между тялото и душата.

- 4 -

- 4 -

The Upaniṣads
Are like a herd of cows,
Lord Kṛṣṇa, son of a cowherd,
Is their milker,
Arjuna is the calf,
The supreme nectar of the Gītā
Is the milk,
And the wise man
Of purified intellect
Is the drinker.

Упаниш̣адите
са като стадо крави,
Бог Кр̣ш̣н̣а, пастирският син,
е техен дояч.
Арджуна е телето,
най-висшият нектар от Гӣта̄
е млякото,
а мъдрият човек
с пречистен разум
пие това мляко.

PURPORT

Пояснение

Unless one understands spiritual variegatedness, one cannot understand the transcendental pastimes of the Lord. In the Brahma-saṁhitā it is said that Kṛṣṇa’s name, form, quality, pastimes, entourage, and paraphernalia are all ānanda-cinmaya-rasa – in short, everything of His transcendental association is of the same composition of spiritual bliss, knowledge, and eternity. There is no end to His name, form, etc., unlike in the material world, where all things have their end. As stated in the Bhagavad-gītā, only fools deride Him; whereas it is Śaṅkara, the greatest impersonalist, who worships Him, His cows, and His pastimes as the son of Vasudeva and pleasure of Devakī.

Ако човек не разбере духовното разнообразие, няма да може да разбере трансценденталните забавления на Бога. В Брахма-сам̇хита̄ се казва, че името, формата, качествата, забавленията, придружителите и принадлежностите на Кр̣ш̣н̣а са всички а̄нанда-чинмая-раса — накратко, всичко трансцендентално, свързано с него, е със същата природа на духовно блаженство, знание и вечност. Нямат край неговите имена, форми и т. н., за разлика от материалния свят, където всичко има край. Както се казва в Бхагавад-гӣта̄, само глупаците му се присмиват. А самият Шан̇кара, най-големият имперсоналист, обожава Кр̣ш̣н̣а, неговите крави, неговите забавления като сина на Васудева и радостта на Девакӣ.

- 5 -

- 5 -

Thou son of Vasudeva,
Destroyer of the demons Kaṁsa and Cāṇūra,
Thou supreme bliss of Mother Devakī,
O Thou, guru of the universe,
Teacher of the worlds,
Thee, O Kṛṣṇa, I salute.

Ти, сине на Васудева,
унищожител на демоните Кам̇са и Ча̄н̣ӯра,
ти, най-висшето блаженство на майка Девакӣ,
о, ти, гуру на вселената,
учителю на световете,
теб, о, Кр̣ш̣н̣а, аз приветствам!

PURPORT

Пояснение

Śaṅkara describes Him as the son of Vasudeva and Devakī. Does he mean thereby that he is worshiping an ordinary, material man? He worships Kṛṣṇa because he knows that Kṛṣṇa’s birth and activities are all supernatural. As stated in the Bhagavad-gītā [4.9], Kṛṣṇa’s birth and activities are mysterious and transcendental, and therefore only the devotees of Kṛṣṇa can know them perfectly. Śaṅkara was not such a fool that he would accept Kṛṣṇa as an ordinary man and at the same time offer Him all devotional obeisances, knowing Him as the son of Devakī and Vasudeva. According to the Bhagavad-gītā, only by knowing the transcendental birth and activities of Kṛṣṇa can one attain liberation by acquiring a spiritual form like Kṛṣṇa’s. There are five different kinds of liberation. One who merges into the spiritual aura of Kṛṣṇa, known as the impersonal Brahman effulgence, does not fully develop his spiritual body. But one who fully develops his spiritual existence becomes an associate of Nārāyaṇa or Kṛṣṇa in different spiritual abodes. One who enters into the abode of Nārāyaṇa develops a spiritual form exactly like Nārāyaṇa’s (four-handed), and one who enters into the highest spiritual abode of Kṛṣṇa, known as Goloka Vṛndāvana, develops a spiritual form of two hands like Kṛṣṇa’s. Śaṅkara, as an incarnation of Lord Śiva, knows all these spiritual existences, but he did not disclose them to his then Buddhist followers because it was impossible for them to know about the spiritual world. Lord Buddha preached that void is the ultimate goal, so how could his followers understand spiritual variegatedness? Therefore Śaṅkara said, brahma satyaṁ jagan mithyā, or, material variegatedness is false but spiritual variegatedness is fact. In the Padma Purāṇa Lord Śiva has admitted that he had to preach the philosophy of māyā, or illusion, in the Kali-yuga as another edition of the “void” philosophy of Buddha. He had to do this by the order of the Lord for specific reasons. He disclosed his real mind, however, by recommending that people worship Kṛṣṇa, for no one can be saved simply by mental speculations composed of word jugglery and grammatical maneuvers. Śaṅkara further instructs:

Шан̇кара описва Кр̣ш̣н̣а като син на Васудева и Девакӣ. Това означава ли, че той обожава обикновен материален човек? Той обожава Кр̣ш̣н̣а, защото знае, че раждането и дейностите на Кр̣ш̣н̣а са свръхестествени. Както се казва в Бхагавад-гӣта̄ (4.9), раждането и дейностите на Кр̣ш̣н̣а са мистериозни и трансцендентални и затова само преданите на Кр̣ш̣н̣а могат напълно да ги разберат. Шан̇кара не е такъв глупак, че да приема Кр̣ш̣н̣а за обикновен човек и в същото време да му отдава всички почитания и преданост, познавайки го като сина на Девакӣ и Васудева. Според Бхагавад-гӣта̄ само когато човек разбира трансценденталното раждане и дейности на Кр̣ш̣н̣а, той може да постигне освобождение, получавайки духовна форма като на Кр̣ш̣н̣а. Има пет различни вида освобождение. Този, който се слее с духовното сияние на Кр̣ш̣н̣а, известно като безличностния Брахман, не развива изцяло духовното си тяло. Но този, който напълно развие духовното си съществуване, става придружител на На̄ра̄ян̣а или на Кр̣ш̣н̣а в различни духовни светове. Този, който влезе в обителта на На̄ра̄ян̣а, развива духовна форма точно като формата на На̄ра̄ян̣а (четириръка), а този, който влезе в най-висшата духовна обител на Кр̣ш̣н̣а, известна като Голока Вр̣нда̄вана, развива двуръка духовна форма като формата на Кр̣ш̣н̣а. Шан̇кара, като въплъщение на Бог Шива, познава добре тези духовни същности, но не ги разкрива на тогавашните си последователи, будисти, защото за тях е било невъзможно да разберат духовния свят. Бог Буда е проповядвал, че крайната цел е пустотата, така че как биха могли неговите последователи да разберат духовното разнообразие? Затова Шан̇кара казва: брахма сатям̇ джаган митхя̄, т. е. материалното разнообразие е неистинско, а духовното разнообразие е реалност. В Падма Пура̄н̣а Бог Шива признава, че в Кали юга ще проповядва философията на ма̄я̄, т. е. илюзията, като друг клон от философията за „пустотата“ на Буда. Той е трябвало да направи това по нареждане на Бога по определени причини. Той разкрива истинските си мисли, като препоръчва на хората да обожават Кр̣ш̣н̣а, защото никой не може да се спаси просто чрез умствените си спекулации, състоящи се от игра с думи и граматически увъртания. Шан̇кара продължава да дава наставленията си:

bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ
bhaja govindaṁ mūḍha-mate
samprāpte sannihite kāle
na hi na hi rakṣati ḍukṛñ karaṇe
бхаджа говиндам̇ бхаджа говиндам̇
бхаджа говиндам мӯд̣ха-мате
сампра̄пте саннихите ка̄ле
на хи на хи ракш̣ати д̣укр̣н̃-каран̣е

“You intellectual fools, just worship Govinda, just worship Govinda, just worship Govinda. Your grammatical knowledge and word jugglery will not save you at the time of death.”

„Вие, интелектуални глупаци, просто обожавайте Говинда, просто обожавайте Говинда, просто обожавайте Говинда. Граматическите ви познания и словесното ви жонгльорство не ще ви спасят, когато дойде смъртта“.

- 6 -

- 6 -

Of that terrifying river
Of the Battlefield of Kurukṣetra
Over which the Pāṇḍavas victoriously crossed,
Bhīṣma and Droṇa were as the high banks,
Jayadratha as the river’s water,
The King of Gandhāra the blue water-lily,
Śalya the shark, Kṛpa the current,
Karṇa the mighty waves,
Aśvatthāmā and Vikarṇa the dread alligators,
And Duryodhana the very whirlpool – But Thou,
O Kṛṣṇa, wast the ferryman!

На тази всяваща ужас река —
бойното поле при Курукш̣етра, —
която Па̄н̣д̣авите победоносно прекосиха,
Бхӣш̣ма и Дрон̣а са като високи брегове,
Джаядратха — като речната вода,
царят на Га̄ндха̄ра — синята водна лилия,
Шаля — акулата, Кр̣па — течението,
Карн̣а — мощните вълни,
Ашваттха̄ма̄ и Викарн̣а — ужасните алигатори
а Дурьодхана — самият водовъртеж —
но ти, о, Кр̣ш̣н̣а, си лодкарят.

- 7 -

- 7 -

May the spotless lotus of the Mahābhārata
Which grows on the waters
Of the words of Vyāsa
And of which the Bhagavad-gītā
Is the irresistibly sweet fragrance
And its tales of heroes
The full-blown petals
Fully opened by the talk of Lord Hari,
Who destroys the sins
Of Kali-yuga,
And on which daily light
The nectar-seeking souls,
As so many bees
Swarming joyously –
May this lotus of the Mahābhārata
Bestow on us the highest good.

Нека безупречно чистият лотос на Маха̄бха̄рата,
който расте върху водата
от думите на Вя̄са
и на който Бхагавад-гӣта̄
е завладяващо свежото благоухание,
а разказите за героите — 
напълно разцъфтелите листа,
разтворени от словата на Бог Хари;
лотосът, който унищожава греховете
на Кали юга
и върху който ежедневно кацат
търсещи нектар души,
като толкова много пчели,
радостно струпани —
нека това лотосово цвете Маха̄бха̄рата
ни дари с най-висшето благо.

- 8 -

- 8 -

Salutations to Lord Kṛṣṇa,
The embodiment of supreme bliss,
By whose grace and compassion
The dumb become eloquent
And the lame scale mountains – Him I salute!

Приветствия на Бог Кр̣ш̣н̣а,
олицетворението на най-висшето блаженство,
по чиято милост и състрадание
немият става сладкодумен,
а куцият изкачва планини —
Него аз приветствам.

PURPORT

Пояснение

Foolish followers of foolish speculators cannot understand the meaning of offering salutations to Lord Kṛṣṇa, the embodiment of bliss. Śaṅkara himself offered his salutations to Lord Kṛṣṇa so that some of his intelligent followers might understand the real fact by the example set by their great master, Śaṅkara, the incarnation of Lord Śiva. But there are many obstinate followers of Śaṅkara who refuse to offer their salutations to Lord Kṛṣṇa and instead mislead innocent persons by injecting materialism into the Bhagavad-gītā and confusing innocent readers by their commentaries, and consequently the readers never have the opportunity to become blessed by offering salutations to Lord Kṛṣṇa, the cause of all causes. The greatest disservice to humanity is to keep mankind in darkness about the science of Kṛṣṇa, or Kṛṣṇa consciousness, by distorting the sense of the Gītā.

Неинтелигентните последователи на глупавите спекулатори не могат да разберат значението на отправянето на приветствия към Бог Кр̣ш̣н̣а, олицетворение на блаженството. Самият Шан̇кара приветства Бог Кр̣ш̣н̣а, за да могат някои от по-интелигентните му последователи да разберат истината чрез примера, който дава великият им учител Шан̇кара, въплъщение на Бог Шива. Но има множество упорити последователи на Шан̇кара, които отказват да отправят приветствия към Бог Кр̣ш̣н̣а и вместо това заблуждават нищо неподозиращите хора, като внасят материализъм в Бхагавад-гӣта̄ и объркват непокварените читатели с коментарите си. Вследствие на това читателите нямат възможност да бъдат благословени, отправяйки приветствия към Бог Кр̣ш̣н̣а, причината на всички причини. Най-голямото зло за човечеството е хората да бъдат държани в невежество относно науката за Кр̣ш̣н̣а, т. е. Кр̣ш̣н̣а съзнание, чрез изопачаване смисъла на Гӣта̄.

- 9 -

- 9 -

Salutations to that supreme shining one,
Whom the creator Brahmā, Varuṇa,
Indra, Rudra, Marut, and all divine beings
Praise with hymns,
Whose glories are sung
By the verses of the Vedas,
Of whom the singers of Sāma sing
And of whose glories the Upaniṣads
Proclaim in full choir,
Whom the yogis see
With their minds absorbed
In perfect meditation,
And of whom all the hosts
Of gods and demons
Know not the limitations.
To Him, the Supreme God, Kṛṣṇa, be all salutations –
Him we salute! Him we salute! Him we salute!

Приветствия на върховния сияещ,
когото творецът Брахма̄, Варун̣а,
Индра, Рудра, Марут и всички божествени същества
възхваляват с химни;
за чието величие се пее в стиховете на Ведите;
за когото пеят певците от Са̄ма;
за чието величие Упаниш̣адите
известяват в хор;
когото йогӣте виждат
с умове, погълнати
в съвършена медитация
и на когото цялото множество
богове и демони
не знае границите.
За него, Върховния Бог, Кр̣ш̣н̣а, са всички приветствия —
Него приветстваме! Него приветстваме! Него приветстваме!

PURPORT

Пояснение

By recitation of the ninth verse of his meditation, quoted from the Śrīmad-Bhāgavatam, Śaṅkara has indicated that Lord Kṛṣṇa is worshipable by one and all, including himself. He gives hints to materialists, impersonalists, mental speculators, “void” philosophers, and all other candidates subjected to the punishment of material miseries – just offer salutations to Lord Kṛṣṇa, who is worshiped by Brahmā, Śiva, Varuṇa, Indra, and all other demigods. He has not mentioned, however, the name of Viṣṇu, because Viṣṇu is identical with Kṛṣṇa. The Vedas and the Upaniṣads are meant for understanding the process by which one can surrender unto Kṛṣṇa. The yogis try to see Him (Kṛṣṇa) within themselves by meditation. In other words, it is for all the demigods and demons who do not know where the ultimate end is that Śaṅkara teaches, and he especially instructs the demons and the fools to offer salutations to Kṛṣṇa and His words, the Bhagavad-gītā, by following in his footsteps. Only by such acts will the demons be benefited, not by misleading their innocent followers by so-called mental speculations or showbottle meditations. Śaṅkara directly offers salutations to Kṛṣṇa, as if to show the fools, who are searching after light, that here is light like the sun. But the fallen demons are like owls that will not open their eyes on account of their fear of the sunlight itself. These owls will never open their eyes to see the sublime light of Kṛṣṇa and His words, the Bhagavad-gītā. They will, however, comment on the Gītā with their closed owl-eyes to mislead their unfortunate readers and followers. Śaṅkara, however, discloses the light to his less intelligent followers and shows that the Bhagavad-gītā and Kṛṣṇa are the only source of light. This is all to teach the sincere seekers of truth to offer salutation to Lord Kṛṣṇa and thus surrender unto Him without misgivings. That is the highest perfection of life, and that is the highest teaching of Śaṅkara, the great learned scholar whose teachings drove the voidist philosophy of Buddha out of India, the land of knowledge. Oṁ tat sat.

Като рецитира деветия стих от своята медитация, цитиран от Шрӣмад Бха̄гаватам, Шан̇кара посочва, че Бог Кр̣ш̣н̣а е достоен за обожание от всички без изключение, включително и от него самия. Шан̇кара съветва материалистите, имперсоналистите, умствените спекулатори, философите на „пустотата“ и всички други кандидати за наказание с материални страдания, просто да приветстват Бог Кр̣ш̣н̣а, който е обожаван от Брахма̄, Шива, Варун̣а, Индра и всички останали полубогове. Той обаче не споменава името на Виш̣н̣у, защото Виш̣н̣у е идентичен с Кр̣ш̣н̣а. Ведите и Упаниш̣адите са предназначени да бъде разбран метода, чрез който човек може да се отдаде на Кр̣ш̣н̣а. Йогӣте се опитват да видят Кр̣ш̣н̣а в себе си чрез медитация. С други думи, Шан̇кара излага учението си именно заради полубоговете и демоните, които не знаят коя е крайната цел, и специално наставлява демоните и глупаците да отправят приветствия към Кр̣ш̣н̣а и неговите думи, Бхагавад-гӣта̄, като последват примера му. Само чрез такива действия демоните ще се облагодетелстват, а не като заблуждават простодушните последователи с умствените си спекулации и показните им медитации. Шан̇кара отправя приветствия непосредствено към Кр̣ш̣н̣а, като че ли за да покаже на глупаците, които се стремят към светлина, че тука има светлина, силна като слънцето. Но падналите демони са като бухали, които не си отварят очите поради страх от самата светлина. Тези бухали никога няма да си отворят очите, за да видят върховната светлина на Кр̣ш̣н̣а и неговите думи — Бхагавад-гӣта̄. Те обаче ще тълкуват Гӣта̄ със затворените си бухалски очи, за да объркват злочестите си читатели и последователи. Но Шан̇кара разкрива светлината за не толкова интелигентните си последователи и показва, че Бхагавад-гӣта̄ и Кр̣ш̣н̣а са единственият източник на светлина. Всичко това е казано, за да насочи искрените търсачи на истина да отправят приветствия към Бог Кр̣ш̣н̣а и така, без опасения, да му се отдадат. Това е най-висшето съвършенство на живота, това е и най-висшето наставление на Шан̣кара, най-великият и ерудиран учен, чиито учения прогонват философията на Буда за „пустотата“ извън пределите на Индия, земята на знанието. Ом̇ тат сат.

Kṛṣṇa Consciousness Movement, the Genuine Vedic Way

Основата на Кр̣ш̣н̣а съзнание са ведическите писания

After reading an article on the Kṛṣṇa consciousness movement in the Los Angeles Times (January 11, 1970), Śrīla Prabhupāda begins an unusual correspondence with Dr. J. F. Staal, Professor of Philosophy and of South Asian Languages at the University of California, Berkeley.

След като прочита статия в Лос Анджелис Таймс (11 януари 1970 г.) посветена на движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание, Шрӣла Прабхупа̄да започва кореспонденция с д-р Дж. Ф. Стаал, професор по философия и южноазиатски езици в Калифорнийския университет в Бъркли.

Excerpt from the Los Angeles Times Article

Извадки от статията в „Лос Анджелис Таймс“

Dr. J. F. Staal, Professor of Philosophy and Near Eastern [sic] Languages at UC Berkeley and an instructor in Indian philosophy, believes that the Krishna sect is an authentic Indian religion and that its adherents are sincere. He attributes the Society’s rapid increase in members to the tendency of today’s younger generation to reject organized churchgoing while at the same time searching for fulfillment of a belief in mysticism.

„Д-р Дж. Ф. Стаал, професор по философия и южноазиатски езици, консултант по индийска философия и преподавател в Калифорнийския университет в Бъркли, е убеден, че сектата на Кр̣ш̣н̣а е автентична религия и че последователите ѝ са искрени. Бързото увеличаване броя на членовете на това общество той отдава на склонността на съвременното младо поколение да отхвърля организираното посещение на църква и същевременно да се стреми да реализира вярата си в мистицизма.

He points out, however, that persons who turn away from Christianity, Muhammadanism, and Judaism have usually lost faith with the personal god of those religions and are looking for a mystical religion without absolutes.

Той посочва обаче, че хората, които се отказват от християнската, мюсюлманската и юдейската религия, обикновено са изгубили вяра в личностния бог в тези религии и търсят мистична религия без абсолюти.

“These people in the Krishna movement have turned to Hinduism, but, curiously, it is a cult that is highly personalistic,” Staal said. “They accept a personal god, Krishna, and Christianity has that. I feel that they have transferred some of their Christian background to a Hindu sect.”

„Чрез движението за Кр̣ш̣н̣а тези хора се обръщат към индуизма, но куриозното е, че този култ е изключително персонален — казва Стаал. — Те приемат личностен Бог, Кр̣ш̣н̣а, но християнството също има личностен Бог. Смятам, че те са прехвърлили някои от християнските си ценности в индуската секта.“

He also feels that they spend too much time chanting to develop a philosophy. On these grounds he and others on the faculty turned down the request to grant credit for an experimental course in Krishna consciousness that will be taught during the winter quarter by Hans Kary, president of the sect’s Berkeley temple.

Той смята също, че те отделят твърде много време на повтарянето на святите имена, за да напреднат във философията. Въз основа на това той и колегите му от Университета отхвърлят молбата за официално разрешаване на експериментален курс по Кр̣ш̣н̣а съзнание, който иначе би се водил от Ханс Кери, управляващ храма на сектата в Бъркли.“

Śrīla Prabhupāda’s Letter to
the Los Angeles Times

Писмо на Шрӣла Прабхупа̄да до вестник „Лос Анджелис Таймс“

January 14, 1970

14 януари, 1970 г.

Editor
Los Angeles Times

До Редактора
на Лос Анджелис Таймс

Dear Sir:

Скъпи господине,

With reference to your article in the Los Angeles Times dated Sunday, January 11, 1970, under the heading “Kṛṣṇa Chant,” I beg to point out that the Hindu religion is perfectly based on the personal conception of God, or Viṣṇu. The impersonal conception of God is a side issue, or one of the three features of God. The Absolute Truth is ultimately the Supreme Personality of Godhead, the Paramātmā conception is the localized aspect of His omnipresence, and the impersonal conception is the aspect of His greatness and eternity. But all these combined together make the Complete Whole.

Относно статията Ви в Лос Анджелис Таймс, излязла на 11 януари 1970 г., неделя, под заглавието „Възпяване на Кр̣ш̣н̣а“, бих искал да отбележа, че индуската религия е изцяло основана на личностното схващане за Бога, Виш̣н̣у. Безличностното схващане за Бога е странично — то е един от трите аспекта на Бога. Абсолютната Истина в основата си е Върховната Божествена Личност, схващането Парама̄тма̄ е локализираният аспект на нейното присъствие навсякъде, а безличностното схващане е аспектът на нейното величие и вечност. Но всичко това, взето заедно, съставлява Пълното Цяло.

Dr. J. F. Staal’s statement that the Kṛṣṇa cult is a combination of Christian and Hindu religion, as if something manufactured by concoction, is not correct. If Christian, Muhammadan, or Buddhist religions are personal, that is quite welcome. But the Kṛṣṇa religion has been personal from a time long, long ago when Christian, Muhammadan, and Buddhist religions had not yet come into existence. According to the Vedic conception, religion is basically made by the personal God as His laws. Religion cannot be manufactured by man or anyone except God superior to man. Religion is the law of God only.

Твърдението на д-р Дж. Ф. Стаал, че Кр̣ш̣н̣а култът е комбинация от християнска и индуска религия, сякаш той е нещо измислено, не е вярно. Много добре, ако християнската, мюсюлманската или будистката религия са личностни. Но Кр̣ш̣н̣а религията е била личностна много, много преди християнската, мюсюлманската и будистката религия да се появят. Според ведическото схващане религията всъщност е създадена от личностния Бог като негови закони. Религията не може да бъде измислена от човек или от някой друг, освен от Бога, който е по-висш от човека. Религията е само закон на Бога.

Unfortunately, all the swamis who came before me in this country stressed the impersonal aspect of God, without sufficient knowledge of God’s personal aspect. In the Bhagavad-gītā, therefore, it is said that only less intelligent persons consider that God is originally impersonal but assumes a form when He incarnates. The Kṛṣṇa philosophy, however, based on the authority of the Vedas, is that originally the Absolute Truth is the Supreme Personality of Godhead. His plenary expansion is present in everyone’s heart in His localized aspect, and the impersonal Brahman effulgence is the transcendental light and heat distributed everywhere.

За нещастие, всичките сва̄мӣ, които са идвали в тази страна преди мен, са наблягали на безличностния аспект на Бога, без достатъчно познание върху личностния аспект на Бога. Затова в Бхагавад-гӣта̄ се казва, че само нискоинтелигентните хора мислят, че Богът първоначално е безличностен и приема форма, когато се появява. Но философията на Кр̣ш̣н̣а, основана на авторитета на Ведите е, че първоначално Абсолютната Истина е Върховната Божествена Личност. Пълната му експанзия се намира в сърцето на всеки в локализирания си аспект, а безличностното сияние Брахман е трансценденталната светлина и топлина, проникваща навсякъде.

In the Bhagavad-gītā it is clearly said that the aim of the Vedic way of searching out the Absolute Truth is to find the personal God. One who is satisfied only with the other aspects of the Absolute Truth, namely the Paramātmā feature or the Brahman feature, is to be considered possessed of a poor fund of knowledge. Recently we have published our Śrī Īśopaniṣad, a Vedic literature, and in this small booklet we have thoroughly discussed this point.

В Бхагавад-гӣта̄ ясно се казва, че целта на ведическия начин за търсене на Абсолютната Истина е да се намери личностният Бог. Този, който се задоволява само с останалите аспекти на Абсолютната Истина, а именно аспекта Парама̄тма̄ или аспекта Брахман, притежава оскъдни знания. Наскоро публикувахме нашия Шрӣ Ӣшопаниш̣ад, ведическо произведение, и в тази малка книжка подробно сме обсъдили този въпрос.

As far as the Hindu religion is concerned, there are millions of Kṛṣṇa temples in India, and there is not a single Hindu who does not worship Kṛṣṇa. Therefore, this Kṛṣṇa consciousness movement is not a concocted idea. We invite all scholars, philosophers, religionists, and members of the general public to understand this movement by critical study. And if one does so seriously, one will understand the sublime position of this great movement.

Що се отнася до индуската религия, в Индия има милиони храмове на Кр̣ш̣н̣а и няма нито един индус, който да не обожава Кр̣ш̣н̣а. Следователно това движение за Кр̣ш̣н̣а съзнание не е измислена идея. Ние приканваме всички учени, философи, религиозни водачи и обикновените хора да го разберат, като критично го проучат. И ако сериозно се заеме с това, човек ще разбере възвишената позиция на това велико движение.

The chanting process is also authorized. Professor Staal’s feeling of disgust in the matter of constant chanting of the holy name of Kṛṣṇa is a definite proof of his lack of knowledge in this authorized movement of Kṛṣṇa consciousness. Instead of turning down the request to give Kary’s course credit, he and all other learned professors of the University of California at Berkeley should patiently hear about the truth of this authorized movement so much needed at present in godless society. [Credit for the course was later established.] This is the only movement that can save the confused younger generation. I shall invite all responsible guardians of this country to understand this transcendental movement and then give us all honest facilities to spread it for everyone’s benefit.

Методът на повтаряне на святите имена е също автентичен. Чувството на отвращение, което професор Стаал изпитва към постоянното повтаряне на святото име на Кр̣ш̣н̣а, е ясно доказателство за оскъдните му познания относно това обосновано от авторитети движение за Кр̣ш̣н̣а съзнание. Вместо да отхвърлят молбата за провеждането на курса от Кери, професор Стаал и останалите видни професори от Калифорнийския университет в Бъркли трябваше търпеливо да чуят истината за това авторитетно движение, толкова необходимо на сегашното безбожно общество. (Разрешение за курса беше дадено по-късно.) Това е единственото движение, което може да спаси обърканото младо поколение. Аз ще поканя всички отговорни лидери в тази страна да разберат това трансцендентално движение и да ни предоставят всички благоприятни условия за разпространяването му за доброто на всички.

A. C. Bhaktivedanta Swami
Spiritual Master of the Hare Kṛṣṇa Movement

А. Ч. Бхактиведанта Свами,
духовен учител на
движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание

The Exchange Between
Śrīla Prabhupāda and Dr. Staal

Кореспонденция между ШрӣлаПрабхупа̄да и д-р Стаал

January 23, 1970

23 януари, 1970 г.

Swami A. C. Bhaktivedanta

Свами А. Ч. Бхактиведанта

Dear Swamiji:

Скъпи Свамиджи,

Thank you very much for sending me a copy of your letter to the Los Angeles Times, now also published in the Daily Californian. I think you will agree with me that apart from publicity, little is gained by discussing religious or philosophic issues through interviews and letters in the press; but allow me to make two brief observations.

Много съм Ви благодарен, че ми изпратихте копие от писмото си до Лос Анжелос Таймс, което сега е публикувано и в Дейли Калифорниан. Смятам, ще се съгласите с мене, че извън публичността ползата от дискутиране на религиозни и философски теми чрез интервюта и писма до пресата е малка. Но позволете ми да направя две кратки забележки.

First, I know that devotion to Kṛṣṇa is old (though definitely not as old as the Vedas) and has never been influenced by Christianity, Islam, or Judaism (I never referred to Buddhism in this connection). The differences between the personal and impersonal are relatively vague, but adopting this distinction for simplicity, I expressed surprise at seeing people who have grown up in a Western culture which stresses the personal take to an Indian cult which does the same. I am less surprised when people who are dissatisfied with Western monotheism take to an Indian philosophy which stresses an impersonal absolute.

Първо, аз зная, че предаността към Кр̣ш̣н̣а е древна (макар и не толкова древна, колкото Ведите) и никога не е била повлиявана от християнството, исляма или юдаизма (а будизма никога не съм включвал в това число). Разликата между личностен аспект и безличностен аспект е доста неясна, но като приемам това различие (за да опростя нещата), се учудвам, че виждам хора, които са възпитавани в културата на Запада, изключително персонална, да се заемат с индийски култ, в който се набляга на същото. По-малко бих се учудил, ако хората, неудовлетворени от западния монотеизъм, се посветят на индийската философия, застъпваща безличностния абсолют.

Second, I never expressed nor felt disgust at the chanting of the name of Kṛṣṇa. I am not only not irritated at it (like some people), but I rather like it. But it is an indisputable fact that the Bhagavad-gītā (not to mention the Vedas) does not require such constant chanting. The Gītā deals with quite different subjects, which I treat at some length in my courses on the philosophies of India.

Второ, никога не съм изпитвал, нито изразявал отвращение към повтарянето на святото име на Кр̣ш̣н̣а. Не само че не се дразня (както някои хора), но по-скоро дори го харесвам. Безспорен факт е обаче, че Бхагавад-гӣта̄ (да не посочвам и Ведите) не изисква такова постоянно повтаряне на святото име. Гӣта̄ се занимава със съвсем различни теми, които до известна степен застъпвам в курса си по философия на Индия.

Thanking you,

Благодаря Ви,

Yours sincerely,
J. F. Staal
Professor of Philosophy
and of South Asian Languages

Искрено Ваш
Дж. Ф. Стаал,
професор по философия
и южноазиатски езици.

January 30, 1970

30 януари 1970 г.

J. F. Staal
Professor of Philosophy and of South Asian Languages
University of California
Berkeley, California

Дж. Ф. Стаал,
професор по философия и южноазиатски езици,
Калифорнийски университет, Бъркли

My dear Professor Staal:

Скъпи професор Стаал,

I thank you very much for your kind letter dated January 23, 1970. In the last paragraph of your letter you have mentioned that you are not irritated at the chanting of the Hare Kṛṣṇa mantra (like some people), but rather like it. This has given me much satisfaction, and I am sending herewith a copy of our magazine, Back to Godhead, issue number 28, in which you will find how the students [at a program at Ohio State University] liked this chanting of the Hare Kṛṣṇa mantra, although all of them were neophytes to this cult of chanting. Actually this chanting is very pleasing to the heart and is the best means of infusing spiritual consciousness, or Kṛṣṇa consciousness, into the hearts of people in general.

Много Ви благодаря за любезното писмо от 23 януари 1970 г. В последния параграф от писмото си Вие споменавате, че не се дразните от повтарянето на Харе Кр̣ш̣н̣а мантрата (както други хора), а по-скоро дори го харесвате. Това много ме удовлетвори и Ви изпращам копие от нашето списание Обратно при Бога, брой 28, в което ще намерите как студентите (на програма в Държавния университет в Охайо) харесаха това повтаряне на Харе Кр̣ш̣н̣а мантрата, макар че всички те бяха начинаещи в този култ на повтаряне на святите имена. Всъщност това повтаряне е много приятно за сърцето и е най-доброто средство за пробуждане на духовното съзнание, т. е. Кр̣ш̣н̣а съзнание, в сърцата на хората.

This is the easiest process of spiritual realization and is recommended in the Vedas. In the Bṛhan-nāradīya Purāṇa it is clearly stated that it is only chanting of the holy name of Hari (Kṛṣṇa) that can save people from the problems of materialistic existence, and there is no other alternative, no other alternative, no other alternative in this age of Kali.

Това е най-лесният метод за духовна реализация и той се препоръчва във Ведите. В Бр̣хан-на̄радӣя Пура̄н̣а ясно се казва, че единствено чрез повтаряне на святото име на Хари (Кр̣ш̣н̣а), хората могат да се спасят от проблемите на материалното съществуване и в тази епоха на Кали няма друг начин, няма друг начин, няма друг начин.

Western culture is monotheistic, but Westerners are being misled by impersonal Indian speculation. The young people of the West are frustrated because they are not diligently taught about monotheism. They are not satisfied with this process of teaching and understanding. The Kṛṣṇa consciousness movement is a boon to them, because they are being really trained to understand Western monotheism under the authoritative Vedic system. We do not simply theoretically discuss; rather, we learn by the prescribed method of Vedic regulations.

Западната култура е монотеистична, но западните хора са заблуждавани от имперсоналистични индийски спекулации. Младите хора на Запад са разочаровани, защото не са учени съвестно на монотеизъм. Те не са удовлетворени от този метод на обучение и разбиране. Кр̣ш̣н̣а съзнание е благодат за тях, защото те всъщност се учат да разбират западния монотеизъм под ръководството на авторитетната ведическа система. Ние не говорим само на теория, по-скоро ние се учим чрез предписания метод на ведическите наставления.

But I am surprised to see that in the last paragraph of your letter you say, “It is an indisputable fact that the Bhagavad-gītā (not to mention the Vedas) does not require such constant chanting.” I think that you have missed the following verse in the Bhagavad-gītā, apart from many other similar verses:

Но се учудих, като прочетох изказването Ви в последния параграф на Вашето писмо: „Безспорен факт е обаче, че Бхагавад-гӣта̄ (да не посочвам и Ведите) не изисква такова постоянно повтаряне на святото име“. Мисля, че сте пропуснали следния стих от Бхагавад-гӣта̄, а и много други подобни стихове:

satataṁ kīrtayanto māṁ
yatantaś ca dṛḍha-vratāḥ
namasyantaś ca māṁ bhaktyā
nitya-yuktā upāsate
сататам̇ кӣртаянто ма̄м̇
ятанташ ча др̣дха-врата̄х̣
намасянташ ча ма̄м̇ бхактя̄
нитя-юкта̄ упа̄сате

[Bhagavad-gītā 9.14]

(Бхагавад-гӣта̄ 9.14)

The engagement of the great souls, freed from delusion and perfect in their realization of God, is described here: satataṁ kīrtayanto mām – they are always (satatam) chanting (kīrtayantaḥ) My glories and – nitya-yuktā upāsate – always worshiping Me (Kṛṣṇa).

Тук е описано с какво се занимават великите души, освободени от заблуда и съвършени в осъзнаването на Бога: „сататам̇ кӣртаянто ма̄м̇ — те винаги (сататам̇) повтарят (кӣртаянтах̣) моето величие и — нитя-юкта̄ упа̄сате — винаги ме (Кр̣ш̣н̣а) обожават“.

So I do not know how you can say “indisputable.” And, if you want references from the Vedas, I can give you many. In the Vedas, the chief transcendental vibration oṁkāra is also Kṛṣṇa. Praṇava oṁkāra is the divine substance of the Vedas. Following the Vedas means chanting the Vedic mantras, and no Vedic mantra is complete without oṁkāra. In the Māṇḍūkya Upaniṣad, oṁkāra is stated to be the most auspicious sound representation of the Supreme Lord. This is also confirmed again in the Atharva Veda. Oṁkara is the sound representation of the Supreme Lord and is therefore the principal word in the Vedas. In this connection, the Supreme Lord, Kṛṣṇa, says, praṇavaḥ sarva-vedeṣu: “I am the syllable oṁ in all the Vedic mantras.” [Bhagavad-gītā 7.8]

Така че не мога да разбера защо казвате „неоспорим“. А ако искате отпратки към Ведите, мога да ви дам много. Във Ведите основната трансцендентална вибрация ом̇кара е също Кр̣ш̣н̣а. Пран̣ава ом̇кара е божествената същност на Ведите. Да се следват Ведите, означава да се повтарят ведическите мантри, а никоя ведическа мантра не е пълна без ом̇кара. В Ма̄н̣д̣ӯкя Упаниш̣ад се казва, че ом̇кара е най-благоприятното звуково представяне на Върховния Бог. Това се потвърждава отново и в Атхарва ВедаОм̇кара е звуково представяне на Върховния Бог и основната дума във Ведите. Във връзка с това Върховният Бог, Кр̣ш̣н̣а, казва: пран̣авах̣ сарва-ведеш̣у — „Аз съм сричката ом̇ във всички ведически мантри“ (Бхагавад-гӣта̄ 7.8).

Furthermore, in Bhagavad-gītā, chapter fifteen, verse 15, Kṛṣṇa says, “I am seated in everyone’s heart. By all the Vedas, I am to be known; I am the compiler of Vedānta, and I know Veda as it is.” The Supreme Lord, seated in everyone’s heart, is described in both the Muṇḍaka and Śvetāśvatara Upaniṣads: dvā suparṇā sayujā sakhāyā … The Supreme Lord and the individual soul are sitting in the body like two friendly birds in a tree. One bird is eating the fruits of the tree, or reactions of material activities, and the other bird, the Supersoul, is witnessing.

По-нататък, в Бхагавад-гӣта̄, петнадесета глава, петнадесети стих, Кр̣ш̣н̣а казва: „Аз се намирам в сърцето на всекиго. Именно Аз трябва да бъда узнат чрез Ведите. Аз съм съставителят на Веда̄нта и Аз познавам Ведите такива, каквито са“. Върховният Бог, намиращ се в сърцето на всекиго, е описан и в Мун̣д̣ака, и в Швета̄шватара Упаниш̣ад така: два̄ супарн̣а̄ саюджа̄ сакха̄я̄… Върховният Бог и индивидуалната душа стоят в тялото както две птици приятели, кацнали на едно дърво. Едната птица кълве плодовете на дървото, т. е. реакциите от материалните дейности, а другата птица, Свръхдушата, е свидетел.

The goal of Vedantic study, therefore, is to know the Supreme Lord, Kṛṣṇa. This point is stressed in the Bhagavad-gītā, chapter eight, verse 13, where it is stated that by the mystic yoga process, ultimately vibrating the sacred syllable oṁ, one attains to His supreme spiritual planet. In the Vedānta-sūtras, which you have certainly read, the fourth chapter, adhikaraṇa 4, sūtra 22, states positively, anāvṛttiḥ śabdāt: “By sound vibration one becomes liberated.” By devotional service, by understanding well the Supreme Personality of Godhead, one can go to His abode and never come back again to this material condition. How is it possible? The answer is, simply by chanting His name constantly.

Следователно целта на изучаването на Ведите е да бъде узнат Върховният Бог Кр̣ш̣н̣а. Това е подчертано в Бхагавад-гӣта̄, осма глава, тринадесети стих, където се казва, че чрез мистичната йога система накрая, като повтаря свещената сричка ом̇, човек достига върховната духовна планета. Във Веда̄нта сӯтра, която сигурно сте чели, в четвърта глава, четвърта адхикаран̣а, двадесет и втора сӯтра, категорично се казва: ана̄вр̣ттих̣ шабда̄т — „Чрез звуковата вибрация човек се освобождава“. Чрез предано служене, като разбере Върховния Бог, човек може да достигне жилището му и никога да не се върне в тези материални условия. Как е възможно това? Отговорът е — само като постоянно повтаря неговото свято име.

This is accepted by the exemplary disciple, Arjuna, who has perfectly learned the conclusion of spiritual science from the yogeśvara, the master of mystic knowledge, Kṛṣṇa. Recognizing Kṛṣṇa to be the Supreme Brahman, Arjuna addresses Him, sthāne hṛṣīkeśa…: “The world becomes joyful hearing Your name, and thus do all become attached to You.” [Bhagavad-gītā 11.36] The process of chanting is herein authorized as the direct means of contacting the Supreme Absolute Truth, the Personality of Godhead. Simply by chanting the holy name Kṛṣṇa, the soul is attracted by the Supreme Person, Kṛṣṇa, to go home, back to Godhead.

Това се приема от идеалния ученик Арджуна, който съвършено е изучил духовната наука от йогешвара, господаря на мистичното знание, Кр̣ш̣н̣а. Като приема, че Кр̣ш̣н̣а е Върховният Брахман, Арджуна се обръща към него: стха̄не хр̣ш̣ӣкеша… — „Светът става радостен, като слуша твоето име, и по този начин всички се привързват към теб“ (Бхагавад-гӣта̄ 11.36). Методът на повтарянето на святите имена е представен тук от авторитетен източник като пряк метод за влизане в контакт с Върховната Абсолютна Истина, Божествената Личност. Просто чрез повтаряне на святото име на Кр̣ш̣н̣а душата се привлича към Върховната Личност, Кр̣ш̣н̣а, за да се върне обратно вкъщи, при Бога.

In the Nārada Pañcarātra it is stated that all the Vedic rituals, mantras, and understanding are compressed into the eight words Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare. Similarly, in the Kali-santaraṇa Upaniṣad it is stated that these sixteen words, Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare/ Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma Rāma, Hare Hare, are especially meant for counteracting the degrading and contaminating influence of this materialistic age of Kali.

В На̄рада пан̃чара̄тра се казва, че всички ведически ритуали, мантри и разбирания са сбито представени в осем думи: Харе Кр̣ш̣н̣а, Харе Кр̣ш̣н̣а, Кр̣ш̣н̣а Кр̣ш̣н̣а, Харе Харе. Също така и в Кали-сантаран̣а Упаниш̣ад се казва, че тези шестнадесет думи, Харе Кр̣ш̣н̣а, Харе Кр̣ш̣н̣а, Кр̣ш̣н̣а Кр̣ш̣н̣а, Харе Харе / Харе Ра̄ма, Харе Ра̄ма, Ра̄ма Ра̄ма, Харе Харе, са специално предназначени да противодействат на деградиращото и замърсяващо влияние на тази материална епоха на Кали.

All these points are elaborately presented in my book Teachings of Lord Caitanya.

Всички тези въпроси са подробно представени в моята книга Ученията на Бог Чайтаня.

The process of chanting is, therefore, not only the sublime method for practical perfection of life but the authorized Vedic principle inaugurated by the greatest Vedic scholar and devotee, Lord Caitanya (whom we consider an incarnation of Kṛṣṇa). We are simply following in His authorized footsteps.

Следователно методът на повтаряне на святото име е не само най-висшият метод за практическо съвършенство в живота, но и автентичен ведически принцип, въведен от най-великия ведически учен и предан, Бог Чайтаня (когото смятаме за въплъщение на Кр̣ш̣н̣а). Ние само следваме авторитетния му пример.

The scope of the Kṛṣṇa consciousness movement is universal. The process for regaining one’s original spiritual status of eternal life, full with bliss and knowledge, is not abstract, dry theorizing. Spiritual life is not described in the Vedas as theoretical, dry, or impersonal. The Vedas aim at the inculcation of pure love of God only, and this harmonious conclusion is practically realized by the Kṛṣṇa consciousness movement, or by chanting the Hare Kṛṣṇa mantra.

Обсегът на движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание е всеобхватен. Методът за възстановяване на изначалното духовно състояние на вечен живот, изпълнен с блаженство и знание, не е абстрактно, сухо теоретизиране. Духовният живот не е описан във Ведите като теоретичен, сух или безличностен. Ведите целят единствено да вдъхнат чиста любов към Бога и този хармоничен извод практически се реализира чрез движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание, т. е. чрез повтарянето на Харе Кр̣ш̣н̣а мантрата. Тъй като целта на духовната реализация е една — любов към Бога, — Ведите се явяват единно изчерпателно цяло по въпросите на трансценденталното разбиране. Само несъвършените възгледи на различните групировки извън авторитетната ведическа приемственост на обучение нарушават хармонията в Бхагавад-гӣта̄. Обединяващият фактор, който отстранява всички на пръв поглед различия в твърденията на Ведите, е същността на Ведите, т. е. Кр̣ш̣н̣а съзнание (любовта към Бога).

As the goal of spiritual realization is only one, love of God, so the Vedas stand as a single comprehensive whole in the matter of transcendental understanding. Only the incomplete views of various parties apart from the bona fide Vedic lines of teaching give a rupturous appearance to the Bhagavad-gītā. The reconciliative factor adjusting all apparently diverse propositions of the Vedas is the essence of the Veda, or Kṛṣṇa consciousness (love of God).

Thanking you once again,

Отново Ви благодаря,

Yours sincerely,
A. C. Bhaktivedanta Swami

Искрено Ваш
А. Ч. Бхактиведанта Свами

February 8, 1970

8 февруари, 1970 г.

Swami A. C. Bhaktivedanta

Свами А. Ч. Бхактиведанта

Dear Swamiji:

Скъпи Свамиджи,

Thank you very much for your kindness in sending me your long and interesting letter of January 30, together with the last issue of Back to Godhead. So far I have had a few discussions with members of your society here, but they were not entirely satisfactory from my point of view. But now I have your much more authoritative letter, whereby the discussion moves to a higher level.

Много съм Ви благодарен за любезността да ми изпратите това дълго и интересно писмо от 30 януари 1970 г. заедно с последния брой на Обратно при Бога. Досега съм имал няколко беседи с членове на вашето общество тук, но те не бяха напълно удовлетворяващи за мен. Сега обаче с Вашето много по-авторитетно писмо дискусията се издига на по-високо ниво.

And yet, I am afraid, you have not convinced me that all the scriptures you quote prescribe only chanting of the name of Kṛṣṇa. Let me refer only to the most important ones.

Но въпреки това се страхувам, че не ме убедихте, че всички писания, които цитирате, предписват само повтарянето на името на Кр̣ш̣н̣а. Позволете ми да се позова на най-важните от тях.

In the Bhagavad-gītā [9.14], kīrtayantaḥ need not mean chanting of the name of Kṛṣṇa. It may mean glorifying, chanting, reciting, talking, and refer to songs, hymns, descriptions, or conversations. The commentators take it that way. Śaṅkara in his commentary merely repeats the word, but Ānandagiri in his vyākhyā classes kīrtana as vedānta-śravaṇaṁ praṇava-japaś ca, “listening to the Vedānta and muttering oṁ” (that the Vedic oṁ is Kṛṣṇa is said in the Bhagavad-gītā, where Kṛṣṇa is also identified with many other things, and which is smṛti, but not in the Vedas, which are śruti). Another commentator, Hanumān, in his Paiśāca-bhāṣya, says that kīrtayantaḥ merely means bhāsamānāḥ – “talking [about].”

В Бхагавад-гӣта̄ (9.14) кӣртаянтах̣ не означава непременно повтаряне на името на Кр̣ш̣н̣а. То може да означава и прославяне, възпяване, рецитиране, говорене и се отнася до песни, химни, описания или разговори. Коментаторите приемат думата по този начин. Шан̇кара в своя коментар просто повтаря думата, но А̄нандагири в своите вя̄кхя̄ определя думата кӣртана като веда̄нта-шраван̣ам̇ пран̣ава-джапаш ча — „слушане на Веданта и произнасяне на ом̇“. (Това, че ведическото ом̇ е Кр̣ш̣н̣а, се казва в Бхагавад-гӣта̄, в която Кр̣ш̣н̣а е отъждествяван и с много други неща, и която е смр̣ти, а не във Ведите, които са шрути.) Друг коментатор, Ханума̄н, в своя Паиа̄шчабха̄ш̣я казва, че кӣртаянтах̣ означава само бха̄ш̣ама̄нах̣ — „говорене (за)“.

More important, I think, than the precise meaning of this word, is that the entire verse does not require that everyone always engage in kīrtana, but merely states that some great souls do so. This is obvious from the next verse, which states that anye, “others,” engage in jñāna: yajñena … yajanto mām, “worshiping me … with the worship of knowledge.” The Bhagavad-gītā is broad-minded and tolerant of a variety of religious approaches, although it also stresses one aspect above all others (i.e., sarva-phala-tyāga).*

По-важно от точното значение на тази дума обаче е, че целият стих не изисква от всекиго постоянно да бъде ангажиран в кӣртана, а просто казва, че това правят само някои велики души. Това става очевидно от следващия стих, който казва: анйе — „други, ангажирани в гяна-ягйена… яджанто ма̄м — ме обожават… почитайки знанието“. Бхагавад-гӣта̄ е многоаспектна и допуска различни религиозни схващания, макар че тя също подчертава един аспект над всички останали (а именно сарва-пхала-тя̄га*).
* „отричане от резултатите на дейността“

Finally, in the last sūtra of the Vedānta-sūtra, anāvṛttiḥ śabdāt…, śabda refers to the scripture or to the revelation of the Vedas, as is clear from the context and from the commentators. Śaṅkara quotes a number of texts (ending with ity-ādi-śabdebhyaḥ, “according to these śabdas”) to support this, i.e., to support the statement that “according to the scripture there is no return.” He also refers to śabda in this sūtra by saying mantrārtha-vādādi…, “mantras, descriptions, etc.” Vācaspati Miśra in the Bhāmatī supports this and clarifies it further by adding that a contrary view is śruti-smṛti-virodhaḥ, “in conflict with the smṛti and the śruti.

И накрая, в последната сӯтра на Веда̄нта сӯтраана̄вр̣ттих̣ шабда̄т…, шабда се отнася до писанията или до разкриването на Ведите, което става ясно от контекста и от коментаторите. Шан̇кара цитира много стихове (завършващи с итй а̄ди-шабдебхях̣ — „според тези шабди“), за да подкрепи това, т. е. за да подкрепи твърдението, че „според писанията няма връщане“. Той също се позовава на шабда в тази сӯтра, като казва мантра̄ртха-ва̄да̄ди… — „мантри, описания и т. н.“. Ва̄часпати Мишра в Бха̄мати подкрепя това и го изяснява по-нататък, като добавя, че противоположното схващане е шрути-смр̣ти-виродхах̣ — „в противоречие със смр̣ти и шрути“.

Thanking you once again for your kind attention.

Благодаря Ви отново за вниманието, което ми оказвате.

Yours very sincerely,
J. F. Staal

Искрено Ваш 
Дж. Ф. Стаал

February 15, 1970

15 февруари, 1970 г.

J. F. Staal
Professor of Philosophy
and of South Asian Languages

Дж. Ф. Стаал,
професор по философия
и южноазиатски езици

My dear Dr. Staal:

Скъпи д-р Стаал,

I am very glad to receive your letter dated Sunday, February 8, 1970. I am very much pleased also to note the contents.

Много съм щастлив, че получих писмото Ви от неделя, 8 февруари, 1970 г. Бях много удовлетворен, когато се запознах със съдържанието му.

Regarding convincing you that all scriptures prescribe chanting of the name of Kṛṣṇa, I can simply present the authority of Lord Caitanya. Lord Caitanya recommended, kīrtanīyaḥ sadā hariḥ [“Hari, Kṛṣṇa, is constantly to be praised” (Śikṣāṣṭaka 3)]. Similarly, Madhvācārya quotes, vede rāmāyaṇe caiva hariḥ sarvatra gīyate [“Hari is sung about everywhere in the Vedas and Rāmāyaṇa”]. Similarly, in the Bhagavad-gītā [15.15] the Lord says, vedaiś ca sarvair aham eva vedyaḥ [“By all the Vedas, I am to be known”].

За да Ви убедя, че всички писания предписват повтарянето на името на Кр̣ш̣н̣а, мога просто да Ви представя авторитета на Бог Чайтаня. Бог Чайтаня препоръчва кӣртанӣях̣ сада̄ харих̣ („Хари, Кр̣ш̣н̣а, трябва постоянно да бъде възхваляван“ (Шикш̣а̄ш̣т̣ака 3). Също така и Мадхва̄ча̄ря цитира: веде ра̄ма̄ян̣е чаива харих̣ сарватра гӣяте („За Хари се пее навсякъде във Ведите и Ра̄ма̄ян̣а“). Също и в Бхагавад-гӣта̄ Богът казва: ведаиш ча сарваир ахам ева ведях̣. („Чрез всички Веди Аз трябва да бъда узнат“).

In this way we find all the scriptures aiming at the Supreme Person. In the Ṛg Veda [1.22.20] the mantra is oṁ tad viṣṇoḥ paramaṁ padaṁ sadā paśyanti sūrayaḥ [“The demigods are always looking to that supreme abode of Viṣṇu”]. The whole Vedic process, therefore, is to understand Lord Viṣṇu, and any scripture is directly or indirectly chanting the glories of the Supreme Lord, Viṣṇu.

Така откриваме, че целта на всички писания е Върховната Личност. В Р̣г Веда (1.22.20) мантрата е ом̇ тад виш̣н̣ох̣ парамам̇ падам̇ сада̄ пашянти сӯраях̣ („Полубоговете винаги се надяват да достигнат върховната обител на Виш̣н̣у“). Следователно целият ведически метод е да се разбере Бог Виш̣н̣у и всяко писание пряко или косвено възпява славата на Върховния Бог Виш̣н̣у.

Regarding the Bhagavad-gītā, verse 9.14, kīrtayantaḥ certainly means glorifying, chanting, reciting, and talking, as you have said; but glorifying, chanting, or reciting about whom? It is certainly Kṛṣṇa. The word used in this connection is mām [“Me”]. Therefore, we do not disagree when a person glorifies Kṛṣṇa, as Śukadeva did in the Śrīmad-Bhāgavatam. This is also kīrtana. The highest among all Vedic literatures is the proper place for such glorification of the Supreme Lord, Kṛṣṇa, and this is to be well understood from the verse:

Що се отнася до Бхагавад-гӣта̄, стих 9.14 кӣртаянтах̣ несъмнено означава възхваляване, възпяване, рецитиране и говорене, както казвате Вие; но възхваляване, възпяване или рецитиране на какво? Разбира се, на Кр̣ш̣н̣а. Думата, използвана в тази връзка, е ма̄м („мен“). Следователно ние не сме против личността, която възхвалява Кр̣ш̣н̣а като Шукадева в Шрӣмад Бха̄гаватам. Това също е кӣртана. Най-висшата от всички ведически книги е подходящото място за възхваляване на Върховния Бог, Кр̣ш̣н̣а, и това трябва добре да се разбере от стиха:

nigama-kalpataror galitaṁ phalaṁ
śuka-mukhād amṛta-drava-saṁyutam
pibata bhāgavataṁ rasam ā-layaṁ
muhur aho rasikā bhuvi bhāvukāḥ
нигама-калпатарор галитам̇ пхалам̇
шука-мукха̄д амр̣та-драва-сам̇ютам
пибата бха̄гаватам̇ расам а̄лаям̇
мухур ахо расика̄ бхуви бха̄вука̄х̣

“O expert and thoughtful men, relish Śrīmad-Bhāgavatam, the mature fruit of the desire tree of Vedic literatures. It emanated from the lips of Śrī Śukadeva Gosvāmī. Therefore this fruit has become even more tasteful, although its nectarean juice was already relishable for all, including liberated souls.” [Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.3]

„О, знаещи и мъдри хора, насладете се на Шрӣмад Бха̄гаватам, зрелия плод на дървото на желанията — ведическата литература. Той е излязъл от устните на Шрӣ Шукадева Госва̄мӣ. От това този плод е станал дори още по-вкусен, макар че нектарният му сок винаги е давал наслада на всички, включително и на освободените души“ (Шрӣмад Бха̄гаватам 1.1.3).

It is said that Mahārāja Parīkṣit attained salvation simply by hearing, and similarly Śukadeva Gosvāmī attained salvation simply by chanting. In our devotional service there are nine different methods for achieving the same goal, love of Godhead, and the first process is hearing. This hearing process is called śruti. The next process is chanting. The chanting process is smṛti. We accept both śruti and smṛti simultaneously. We consider śruti the mother and smṛti the sister, because a child hears from the mother and then again learns from the sister by description.

Казва се, че Маха̄ра̄джа Парӣкшит постигнал спасение само като слушал, а Шукадева Госва̄мӣ постигнал спасение само като възпявал. В нашето предано служене има девет начина за постигане на същата цел — любов към Бога — и първият начин е слушане. Този метод на слушане се нарича шрути. Следващият начин е да се повтаря святото име. Методът на повтаряне се нарича смр̣ти. Ние приемаме едновременно и шрути, и смр̣ти. Смятаме шрути за майката, а смр̣ти — за сестрата, защото детето слуша от майката, а след това се учи от сестрата чрез описване.

Śruti and smṛti are two parallel lines. Śrīla Rūpa Gosvāmī therefore says:

Шрути и смр̣ти вървят успоредно. Затова Шрӣла Рӯпа Госва̄мӣ казва:

śruti-smṛti-purāṇādi-
pañcarātra-vidhiṁ vinā
aikāntikī harer bhaktir
utpātāyaiva kalpate
шрути-смр̣ти-пура̄н̣а̄ди-
пан̃чара̄тра-видхим̇ вина̄
аика̄нтикӣ харер бхактир
утпа̄та̄яива калпате

[Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.101]

(Бхакти-раса̄мр̣та синдху 1.2.101)

That is, without references to śruti, smṛti, Purāṇas, and Pañcarātras, unadulterated devotional service is never achieved. Therefore, anyone who shows a devotional ecstasy without reference to the śāstras [Vedic scriptures] simply creates disturbances. On the other hand, if we simply stick to the śrutīs, then we become veda-vāda-ratāḥ,* who are not very much appreciated in the Bhagavad-gītā.

Това означава, че ако не се приемат шрути, смр̣ти, Пура̄н̣ите и Пан̃чара̄тра, никога не може да се постигне истинско чисто предано служене. Следователно този, който показва екстатична преданост, без връзка с ша̄стрите (ведическите писания), само създава проблеми. От друга страна, ако се придържаме единствено към шрути, тогава ставаме веда-ва̄да-рата̄х̣*, които не са високо ценени в Бхагавад-гӣта̄.
* (Бхагавад-гӣта̄ 2.42) Механично повтаряне на думи от писанията, без истинско разбиране или прилагане на практика.

Therefore Bhagavad-gītā, although smṛti, is the essence of all Vedic scripture, sarvopaniṣado gāvaḥ.* It is just like a cow that is delivering the milk, or the essence of all the Vedas and Upaniṣads, and all the ācāryas, including Śaṅkarācārya, accept the Bhagavad-gītā as such. Therefore you cannot deny the authority of the Bhagavad-gītā because it is smṛti; that view is śruti-smṛti-virodhaḥ, “in conflict with the smṛti and the śruti,” as you have correctly said.

Затова Бхагавад-гӣта̄, макар че е смр̣ти, е същността на всички ведически писания, сарвопаниш̣адо га̄вах̣. Тя е като крава, която дава млякото, т. е. есенцията на всички Веди и Упаниш̣ади и всички а̄ча̄рии, включително и Шан̇кара̄ча̄ря, приемат Бхагавад-гӣта̄ като такава. Затова не можете да отричате авторитета на Бхагавад-гӣта̄, понеже е смр̣ти; това схващане е шрути-смр̣ти-виродхах̣ — „в противоречие със смр̣ти и шрути“, — както правилно сте отбелязали.

Regarding Ānandagiri’s quotation that kīrtana means vedānta-śravaṇaṁ praṇava-japaś ca [“listening to the Vedānta and muttering oṁ”], the knower of Vedānta is Kṛṣṇa, and He is the compiler of Vedānta. He is veda-vit and vedānta-kṛt. So where is there a greater opportunity for vedānta-śravaṇa than to hear it from Kṛṣṇa?

Що се отнася до цитата от А̄нандагири, че кӣртана означава веда̄нта-шраван̣ам̇ пран̣ава-джапаш ча („слушане на Веда̄нта и произнасяне на ом̇“), познавачът на Веда̄нта е Кр̣ш̣н̣а, той е и съставителят на Веда̄нта. Той е веда-вит и веда̄нта-кр̣т. Така че къде може да има по-голяма възможност за веда̄нта-шраван̣а от слушането от Кр̣ш̣н̣а?

Regarding the next verse, in which it is mentioned that jñāna-yajñena … yajanto mām, the object of worship is Kṛṣṇa, as indicated by mām [“Me”]. The process is described in the Īśopaniṣad, mantra 11:

Що се отнася до следващия стих, в който се споменава гяна-ягйена… яджанто ма̄м, обектът на обожание е Кр̣ш̣н̣а, както се посочва от ма̄м („мен“). Методът е описан в Ӣшопаниш̣ад, мантра 11:

vidyāṁ cāvidyāṁ ca yas
tad vedobhayaṁ saha
avidyayā mṛtyuṁ tīrtvā
vidyayāmṛtam aśnute
видя̄м̇ ча̄видя̄м̇ ча яс
тад ведобхаям̇ саха
авидяя̄ мр̣тюм̇ тӣртва̄
видяя̄мр̣там ашнуте

“Only one who can learn the process of nescience and that of transcendental knowledge side by side can transcend the influence of repeated birth and death and enjoy the full blessings of immortality.”

„Само този, който може да изучи както незнанието, така и трансценденталното знание, може да превъзмогне влиянието на повтарящото се раждане и смърт и изцяло да се наслади на блаженството от безсмъртието“.

The culture of vidyā, or transcendental knowledge, is essential for the human being, otherwise the culture of avidyā, or nescience, binds him to conditioned existence on the material platform. Materialistic existence means the pursuit or culture of sense gratification, and this kind of knowledge of sense gratification (avidyā) means advancement of repeated birth and death. Those who are absorbed in such knowledge cannot learn any lesson from the laws of nature, and they do the same things over repeatedly, being enamored of the beauty of illusory things. Vidyā, or factual knowledge, on the other hand, means to know thoroughly the process of nescient activities while at the same time culturing transcendental science and thereby undeviatingly following the path of liberation.

Развиването на видя̄, т. е. на трансценденталното знание е най-важното нещо за човешкото същество. В противен случай авидя̄, т. е. незнанието, го привързва към обусловеното съществуване на материална платформа. Материално съществуване означава преследване и получаване на сетивно наслаждение, а знанието с цел сетивно наслаждение (авидя̄) означава продължаване на повтарящото се раждане и смърт. Тези, които са погълнати от това знание, не могат да си извлекат никаква поука от природните закони и извършват повторно същите дейности, омаяни от красотата на илюзорните неща. От друга страна, видя̄, т. е. истинско знание, означава изцяло да се познават невежите дейности и същевременно да се развива трансцендентално знание и така неотклонно да се следва пътят на освобождението.

Liberation is the enjoyment of the full blessings of immortality. This immortality is enjoyed in the eternal kingdom of God (sambhūty-amṛtam aśnute), the region of the Supreme Personality of Godhead, and is the result obtained by worshiping the Supreme Lord, the cause of all causes, sambhavāt. So in this way real knowledge, vidyā, means to worship the Supreme Personality of Godhead, Kṛṣṇa; that is jñāna-yajñena, the worship of knowledge.

Освобождение означава наслаждаване на пълното блаженство на безсмъртието. На това безсмъртие можем да се наслаждаваме във вечното царство на Бога (самбхӯтй-амр̣там ашнуте), обителта на Върховната Божествена Личност. То е резултат, постиган чрез обожаване на Върховния Бог, причината на всички причини, самбхава̄т. И така, истинско знание, видя̄, означава да се обожава Върховната Божествена Личност, Кр̣ш̣н̣а; това е гяна-ягйена, обожаване със знание.

This jñāna-yajñena … yajanto mām is the perfection of knowledge, as stated in the Bhagavad-gītā [7.19]:

Това гяна-ягйена… яджанто ма̄м е съвършенството на знанието, както се казва в Бхагавад-гӣта̄ (7.19):

bahūnāṁ janmanām ante
jñānavān māṁ prapadyate
vāsudevaḥ sarvam iti
sa mahātmā su-durlabhaḥ
бахӯна̄м̇ джанмана̄м анте
гянава̄н ма̄м̇ прападяте
ва̄судевах̣ сарвам ити
са маха̄тма̄ судурлабхах̣

“After many births and deaths, he who is actually in knowledge surrenders unto Me [Kṛṣṇa], knowing Me to be the cause of all causes and all that is. Such a great soul is very rare.”

„След много раждания и смърти този, който наистина е в знание, се отдава на мен (Кр̣ш̣н̣а), знаейки, че Аз съм причината на всички причини и на всичко, което съществува. Такава велика душа се среща много рядко“.

If one has not yet come to this conclusion of knowledge and simply indulges in dry speculation without Kṛṣṇa, then his hard speculative labor is something like beating empty husks of grain. The unhulled rice and the empty husks of rice look very much the same. One who knows how to get the grain out of the unhulled rice is wise, but one who beats on the empty husk, thinking to get some result, is simply wasting his labor uselessly. Similarly, if one studies the Vedas without finding the goal of the Vedas, Kṛṣṇa, he simply wastes his valuable time.

Ако човек още не е стигнал до това заключение на знанието и се отдава само на сухи размишления, в които отсъства Кр̣ш̣н̣а, упоритият му умозрителен труд е като удряне по празна оризова шушулка. Празната шушулка много прилича на неолющен ориз. Този, който знае как да извади зърното от неолющения ориз, е мъдър, а този, който удря по празната шушулка, очаквайки да получи някакъв резултат, напразно пропилява труда си. Също така ако човек изучава Ведите, без да намери целта на Ведите, Кр̣ш̣н̣а, той само си губи времето.

So to cultivate knowledge for worshiping Kṛṣṇa culminates after many, many births and deaths when one actually becomes wise. When one becomes wise in this way, he surrenders to Kṛṣṇa, recognizing Him at last to be the cause of all causes and all that is. That sort of great soul is very rare. So those who have surrendered to Kṛṣṇa life and soul are rare, su-durlabha mahātmās. They are not ordinary mahātmās.

Така че, за да се развие знание за обожаването на Кр̣ш̣н̣а, е необходимо да се натрупат много, много раждания и смърти, докато човек наистина стане мъдър. Когато човек стане мъдър, той се отдава на Кр̣ш̣н̣а, признавайки накрая, че той е причината на всички причини и на всичко, което съществува. Такава велика душа се среща много рядко. Тези, които се отдават на Кр̣ш̣н̣а с цялата си душа, са рядко срещани судурлабха маха̄тми. Те не са обикновени маха̄тми.

By the grace of Lord Caitanya that highest perfectional status of life is being distributed very freely. The effect is also very encouraging; otherwise, how are boys and girls without any background of Vedic culture quickly occupying the posts of rare mahātmās simply by vibrating this transcendental sound, Hare Kṛṣṇa? And simply on the basis of this chanting, the majority of them (those who are very sincere) are steady in devotional service and are not falling down to the four principles of material sinful life, namely (1) meat-eating, (2) illicit sexual connection, (3) taking of intoxicants, including coffee, tea, and tobacco, and (4) gambling. And that is the last sūtra of the Vedānta-sūtra, i.e., anāvṛttiḥ śabdāt [“By sound vibration one becomes liberated”].

По милостта на Бог Чайтаня това най-висше съвършенство на живота се раздава много щедро. Ефектът е също много окуражаващ — иначе как биха могли момчета и момичета без никакви познания върху ведическата култура така бързо да заемат позицията на рядко срещани маха̄тми само като произнасят този трансцендентален звук, Харе Кр̣ш̣н̣а? И само въз основа на това повтаряне на святото име по-голямата част от тях (тези, които са много искрени) са устойчиви в преданото служене и никога не се поддават на четирите принципа на греховен материален живот: (1) месоядство; (2) извънбрачни сексуални отношения; (3) приемане на интоксиканти, включително кафе, чай и цигари; (4) хазарт. И това е последната сӯтра на Веда̄нта сӯтра, т. е. ана̄вр̣ттих̣ шабда̄т („Човек се освобождава чрез звукова вибрация“).

One has to learn by the result (phalena paricīyate). Our students are ordered to act like this, and they are not falling down. That they are remaining on the platform of pure spiritual life without hankering to culture the above principles of avidyā, or sense gratification, is the test of their proper understanding of the Vedas. They do not come back to the material platform, because they are relishing the nectarean fruit of love of God.

Човек трябва да се учи от резултата (пхалена паричӣяте). Ние учим учениците си да действат така и те не се провалят. Фактът, че остават на платформата на чист духовен живот, без да се стремят да развият горепосочените принципи на авидя̄, сетивното наслаждение, е най-добрият тест за това, че правилно са разбрали Ведите. Те не се връщат към материалната платформа, защото вкусват нектарния плод на любовта към Бога.

Sarva-phala-tyāga [“renunciation of all the fruits of one’s work”] is explained in the Bhagavad-gītā by the Lord Himself in the words sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja: “Give up everything and simply surrender unto Me [Kṛṣṇa].” The Hare Kṛṣṇa mantra means “O Supreme Energy of Kṛṣṇa and O Lord Kṛṣṇa, please engage me in Your eternal service.” So we have given up everything and are simply engaged in the service of the Lord. What Kṛṣṇa orders us to do is our only engagement. We have given up all resultant actions of karma, jñāna, and yoga; and that is the stage of pure devotional service, bhaktir uttamā.

Сарва-пхала-тя̄га („отказването от резултатите от труда“) се обяснява в Бхагавад-гӣта̄ от самия Бог с думите сарва-дхарма̄н паритяджя ма̄м екам̇ шаран̣ам̇ враджа — „Изостави всичко и просто се отдай на мен (Кр̣ш̣н̣а)“. Харе Кр̣ш̣н̣а мантрата означава „О, Върховна енергия на Кр̣ш̣н̣а, о, Бог Кр̣ш̣н̣а, моля Ви, ангажирайте ме във вечно служене на Вас“. По този начин, ние сме изоставили всичко и просто се отдаваме на предано служене на Бога. Единственото ни задължение е това, което Кр̣ш̣н̣а ни нареди да правим. Ние сме изоставили всички плодоносни дейности, като карма, гяна и йога; и това е стадият на чисто предано служене, бхактир уттама̄.

Yours sincerely,
A. C. Bhaktivedanta Swami

Искрено Ваш
А. Ч. Бхактиведанта Свами

February 25, 1970

25 Февруари, 1970 г.

Swami A. C. Bhaktivedanta
Founder-Ācārya
International Society for Krishna Consciousness

Свами А. Ч. Бхактиведанта,
а̄ча̄ря-основател
на Международното общество за Кришна съзнание

Dear Swamiji:

Скъпи Свамиджи,

Thank you very much for your very interesting letter of February 15, 1970, with enclosure.

Много съм Ви благодарен за Вашето интересно писмо от 15 февруари, 1970 г. с приложението.

I am afraid that whenever you quote a passage purporting to show that only the chanting of the name Kṛṣṇa is required, I can quote another one that requires something else, adding, yadi śloko ’pi pramāṇam, ayam api ślokaḥ pramāṇaṁ bhavitum arhati: “If mere verses are authoritative, this verse also ought to be regarded as authoritative.” And there may be no end to this in the foreseeable future, as Patañjali also says, mahān hi śabdasya prayoga-viṣayaḥ: “For vast is the domain for the use of words.”

Страхувам се, че където Вие цитирате пасаж, целящ да покаже, че единственото, което ни е необходимо, е повтарянето на името Кр̣ш̣н̣а, аз мога да цитирам друг, който изисква и нещо друго, допълнително, яди шлоко 'пи прама̄н̣ам, аям апи шлоках̣ прама̄н̣ам̇ бхавитум архати — „Ако обикновените стихове са авторитетни, този стих също трябва да бъде смятан за авторитетен“. И така можем да продължаваме, без да има край в близко бъдеще, или както казва и Патан̃джали: маха̄н хи шабдася прайога-вишаях̣ — „Неизчерпаеми са възможностите за използване на думите“.

Yours very sincerely,
J. F. Staal

Искрено Ваш
Дж. Ф. Стаал

April 24, 1970

24 април, 1970 г.

Dear Dr. Staal:

Скъпи Д-р Стаал,

I beg to thank you very much for your kind letter dated February 25, 1970. I am sorry that I could not reply to your letter earlier because I was a little busy in the matter of purchasing a new church estate at the above address. We have secured a very nice place for a separate temple, lecture room, my quarters, and the devotees’ residential quarters, all together in a nice place with all the modern amenities.

Искам да изразя голямата си благодарност за любезното Ви писмо от 25 февруари, 1970 г. Съжалявам, че не можах да Ви отговоря по-рано, защото бях зает със закупуването на нова земя за храм на горепосочения адрес. Осигурихме много хубаво място за отделен храм, помещение за лекции, помещение, където ще живея аз, и помещение, където ще живеят преданите, и всичко това е снабдено с всички съвременни удобства.

I beg to request you to visit this place at your convenience, and if you kindly let me know a day before, my students will be very glad to receive you properly.

Бих искал да посетите това място, когато намерите за добре, и ако бъдете така любезен да ми съобщите един ден по-рано, учениците ми с радост ще Ви посрещнат както подобава.

Regarding our correspondence, actually this quotation and counter-quotation cannot solve the problem. In a court both the learned lawyers quote from law books, but that is not the solution to the case. The determination of the case is the judgment of the presiding judge. So argument cannot bring us to a conclusion.

Що се отнася до нашата кореспонденция, всъщност цитирането на стихове и противопоставянето с други цитирани стихове не може да разреши проблема. В съда двама компетентни адвокати цитират от една и съща законодателна книга, но това не решава изхода на делото. Окончателната присъда се произнася от председателстващия съдия. Така че аргументите няма да ни доведат до никакъв извод.

The scriptural quotations are sometimes contradictory, and every philosopher has a different opinion, because without putting forward a different thesis, no one can become a famous philosopher. It is therefore difficult to arrive at the right conclusion. The conclusion is, as above mentioned, to accept the judgment of authority. We follow the authority of Lord Caitanya Mahāprabhu, who is nondifferent from Kṛṣṇa, and His version according to Vedic scripture is that in this age this chanting is the only solution for all problems of life. And that is actually being shown by practical experience.

Цитатите от писанията понякога са противоречиви и всеки философ има собствено мнение, защото ако не представи различна теза, никой не може да стане прочут философ. Затова е трудно да стигнем до правилния извод. Изходът е, както посочих по-горе, да приемем решението на авторитет. Ние следваме авторитета на Бог Чайтаня Маха̄прабху, който е Кр̣ш̣н̣а, и неговото твърдение според ведическите писания е, че в този век това повтаряне на святото име е единственото разрешение на всички проблеми на живота. А това всъщност беше показано на практика.

Recently there was a big procession of our students in Berkeley on the Advent Day of Lord Caitanya, and the public has remarked as follows: “This crowd of men is not like others, who assemble to break windows and create havoc.” This is also confirmed by the police in the following words: “Members of the Kṛṣṇa consciousness movement cooperated fully with the police, and their efforts to maintain peaceful order throughout the parade were so successful that only minimal police involvement was required.”

Неотдавна моите ученици организираха голямо шествие в Бъркли в деня на появяването на Бог Чайтаня и публиката отбеляза следното: „Тези хора не са като другите, които се събират да чупят прозорци и да създават безредици“. Това се потвърди и от местните власти със следните думи: „Членове на движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание съдействаха на полицията и усилията им за мирното провеждане на шествието бяха успешни, като намесата на полицията беше минимална“.

Similarly, in Detroit there was a big peace march, and our men were appreciated as “angels” in the crowd. So this Kṛṣṇa consciousness movement is actually needed at the present moment as the panacea for all kinds of problems in human society.

А в Детройт имаше голям поход за мир и тълпата наричаше нашите хора „ангели“. Следователно движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание наистина е необходимо сега като панацея за всички проблеми на човешкото общество.

Other quotations will not act very appreciably at this time. In a drugstore there may be many medicines, and all may be genuine, but what is required is that an experienced physician prescribe medicine for a particular patient. We cannot say in this case, “This is also medicine, and this is also medicine.” No. The medicine which is effective for a particular person is the medicine for him – phalena paricīyate.

Други цитати засега не биха имали особена стойност. В аптеката има много лекарства и всичките могат да бъдат добри, но е необходимо опитен лекар да предпише лекарство за конкретния пациент. Не можем да кажем в този случай: „Това също е лекарство и онова също е лекарство“. Не. Лекарството, което е ефикасно за даден човек, е лекарство за него — пхалена паричӣяте.

Yours very sincerely,
A. C. Bhaktivedanta Swami

Най-искрено Ваш
А. Ч. Бхактиведанта Свами

Final Note by
Śrīla Prabhupāda

Последни бележки от Шрӣла Прабхупа̄да

In a court of justice two lawyers put forward their respective relevant arguments taken from the authorized law books to decide a point, but it is up to the judge to decide the case in favor of one of the litigants. When the opposing lawyers put forward their arguments, both of them are legal and bona fide, but the judgment is given as to which argument is applicable to the particular case.

В съда двама адвокати представят аргументи, базирани на закона, но съдията е този, който решава изхода на делото в полза на една от страните. Когато адвокатите на противните страни представят аргументите си, и двамата се позовават на закона и на авторитети, но присъдата се отсъжда в зависимост от това, кой аргумент е приложим в дадения случай.

Lord Caitanya gives His judgment on the authority of śāstras that the chanting of the holy names of the Lord is the only means to elevate one to the transcendental platform, and actually we can see it is effective. Each and every one of our students who has seriously taken to this process may be examined individually, and any impartial judge will find it easy to see that they have advanced in their transcendental realization further than any philosophers, religionists, yogis, karmīs, etc.

Основавайки се на авторитета на ша̄стрите, Бог Чайтаня отсъжда, че повтарянето на святото име на Бога е единственото средство човек да се издигне до трансцендентална платформа. И ние всъщност можем да видим, че това дава резултати. Всеки един от моите ученици, който сериозно се е заел с този метод, може да бъде проучен индивидуално и всеки безпристрастен съдия лесно ще установи, че учениците ми са напреднали в трансценденталната реализация много повече от който и да е философ, теист, йогӣкармӣ и т. н.

We have to accept everything favorable to the circumstances. Rejection of other methods in a particular circumstance does not mean that the rejected ones are not bona fide. But for the time being, taking into consideration the age, time, and object, methods are sometimes rejected even though bona fide. We have to test everything by its practical result. By such a test, in this age the constant chanting of the Hare Kṛṣṇa mahā-mantra undoubtedly proves very effective.

Трябва да приемаме това, което е благоприятно според обстоятелствата. Отхвърлянето на другите методи в дадените обстоятелства не означава, че отхвърлените методи не заслужават доверие. Но в момента, като се взема под внимание епохата, времето и обектът, те понякога се отхвърлят, дори и да са автентични. Трябва да оценяваме всичко по практическите му резултати. Чрез такъв тест се установи без никакво съмнение, че в тази епоха постоянното повтаряне на Харе Кр̣ш̣н̣а маха̄-мантрата е много удачно.

A. C. Bhaktivedanta Swami

Hindu Cult or Divine Culture?

Кр̣ш̣н̣а съзнание — индуски култ или божествена култура?

“Sometimes Indians both inside and outside of India think that we are preaching the Hindu religion, but actually we are not.… People should not think that we are preaching a sectarian religion. No. We are simply preaching how to love God.… We are giving a spiritual culture that can solve all the problems of life, and therefore it is being accepted all over the world.”

„Понякога индийците както в Индия, така и извън страната смятат, че проповядваме индуска религия, но всъщност това не е вярно Хората не трябва да мислят, че проповядваме сектантска религия. Не. Ние просто учим как да бъде обичан Богът… Ние даваме духовна култура, с която могат да се разрешат проблемите в живота, затова тя е приемана по цял свят.“

There is a misconception that the Kṛṣṇa consciousness movement represents the Hindu religion. In fact, however, Kṛṣṇa consciousness is in no way a faith or religion that seeks to defeat other faiths or religions. Rather, it is an essential cultural movement for the entire human society and does not consider any particular sectarian faith. This cultural movement is especially meant to educate people in how they can love God.

Съществува погрешно схващане, че движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание е индуска религия. Кр̣ш̣н̣а съзнание в никакъв случай не е нито вяра, нито религия, която се опитва да вземе надмощие над другите вери и религии. Всъщност това е едно крайно необходимо за цялото човешко общество културно движение, което не се основава на никаква сектантска вяра. Това културно движение е специално предназначено да научи хората как да обичат Бога.

Sometimes Indians both inside and outside of India think that we are preaching the Hindu religion, but actually we are not. One will not find the word Hindu in the Bhagavad-gītā. Indeed, there is no such word as Hindu in the entire Vedic literature. This word has been introduced by the Muslims from provinces next to India, such as Afghanistan, Baluchistan, and Persia. There is a river called Sindhu bordering the northwestern provinces of India, and since the Muslims there could not pronounce Sindhu properly, they instead called the river Hindu, and the inhabitants of this tract of land they called Hindus. In India, according to the Vedic language, the Europeans are called mlecchas or yavanas. Similarly, Hindu is a name given by the Muslims.

Понякога индийците както в Индия, така и извън страната смятат, че проповядваме индуска религия, но всъщност това не е вярно. Думата хинду не може да бъде открита в Бхагавад-гӣта̄. Всъщност в цялата ведическа литература няма такава дума, хинду. Тази дума е била въведена от мюсюлманите в областите, съседни на Индия, като Афганистан, Белуджистан и Персия. Има една река Синдху, опасваща северозападните провинции на Индия. Понеже мюсюлманите не могат да произнесат правилно думата Синдху, те наричат реката Хинду, а жителите на тази земя — хиндуси. В Индия, според ведическия език, европейците биват наричани млеччхи или явани. По същия начин хинду е име, дадено от мюсюлманите.

India’s actual culture is described in the Bhagavad-gītā, where it is stated that according to the different qualities or modes of nature there are different types of men, who are generally classified into four social orders and four spiritual orders. This system of social and spiritual division is known as varṇāśrama-dharma. The four varṇas, or social orders, are brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, and śūdra. The four āśramas, or spiritual orders, are brahmacarya, gṛhastha, vānaprastha, and sannyāsa. The varṇāśrama system is described in the Vedic scriptures known as the Purāṇas. The goal of this institution of Vedic culture is to educate every man for advancement in knowledge of Kṛṣṇa, or God. That is the entire Vedic program.

Истинската култура на Индия е описана в Бхагавад-гӣта̄, където се казва, че според различните качества (гун̣и) на природата съществуват и различни видове хора, които обикновено се класифицират в четири социални и четири духовни подразделения. Тази система на социални и духовни подразделения се нарича варн̣а̄шрама-дхарма. Четирите варн̣и, или социални подразделения, са бра̄хман̣а, кшатрия, ваишя и шӯдра. Четирите а̄шрама, духовни подразделения, са брахмачаря, гр̣хастха, ва̄напрастха и сання̄са. Системата варн̣а̄шрама е описана във ведическите писания, известни като Пура̄н̣и. Целта на ведическата културна институция е да обучи всеки човек да напредва в знанието за Кр̣ш̣н̣а, Бога. Това е цялата ведическа програма.

When Lord Caitanya talked with the great devotee Rāmānanda Rāya, the Lord asked him, “What is the basic principle of human life?” Rāmānanda Rāya answered that human civilization begins when varṇāśrama-dharma is accepted. Before coming to the standard of varṇāśrama-dharma there is no question of human civilization. Therefore, the Kṛṣṇa consciousness movement is trying to establish this right system of human civilization, which is known as Kṛṣṇa consciousness, or daiva-varṇāśrama – divine culture.

Когато Бог Чайтаня разговарял с великия предан Ра̄ма̄нанда Ра̄я, той го попитал кой е основният принцип в човешкия живот. Ра̄ма̄нанда Ра̄я отговорил, че човешката цивилизация започва тогава, когато се приеме варн̣а̄шрама-дхарма. Преди да се стигне до нивото на варн̣а̄шрама-дхарма, и въпрос не може да става за човешка цивилизация. Затова движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание се опитва да възстанови тази правилна форма на човешка цивилизация, известна като Кр̣ш̣н̣а съзнание или даиви-варн̣а̄шрама — божествена култура.

In India, the varṇāśrama system has now been taken in a perverted way, and thus a man born in the family of a brāhmaṇa (the highest social order) claims that he should be accepted as a brāhmaṇa. But this claim is not accepted by the śāstra (scripture). One’s forefather may have been a brāhmaṇa according to gotra, or the family hereditary order, but real varṇāśrama-dharma is based on the factual quality one has attained, regardless of birth or heredity. Therefore, we are not preaching the present-day system of the Hindus, especially those who are under the influence of Śaṅkarācārya, for Śaṅkarācārya taught that the Absolute Truth is impersonal, and thus he indirectly denied the existence of God.

В Индия системата варн̣а̄шрама днес се приема по изопачен начин и затова човекът, роден в семейството на бра̄хман̣а (най-висшето обществено стъпало), има претенции да бъде бра̄хман̣а. Но това не се приема в ша̄стрите (писанията). Прадядото на някой човек може да е бил бра̄хман̣а според готра, т. е. като семейно наследство, но истинската варн̣а̄шрама-дхарма се основава на реалните качества, без да се взема под внимание произходът или наследството. Следователно ние не проповядваме днешната индуска система, особено пък на тези, които са под влиянието на Шан̇кара̄ча̄ря — защото Шан̇кара̄ча̄ря учи, че Абсолютната истина е безличностна и по този начин косвено отрича съществуването на Бога.

Śaṅkarācārya’s mission was special; he appeared in order to reestablish the Vedic influence after the influence of Buddhism. Because Buddhism was patronized by Emperor Aśoka, twenty-six hundred years ago the Buddhist religion practically pervaded all of India. According to the Vedic literature, Buddha was an incarnation of Kṛṣṇa who had a special power and who appeared for a special purpose. His system of thought, or faith, was accepted widely, but Buddha rejected the authority of the Vedas. While Buddhism was spreading, the Vedic culture was stopped both in India and in other places. Therefore, since Śaṅkarācārya’s only aim was to drive away Buddha’s system of philosophy, he introduced a system called Māyāvāda.

Шан̇кара̄ча̄ря има специална мисия: той се явява, за да възстанови влиянието на Ведите след установяването на будизма. Тъй като преди двадесет и шест века будистката религия е била покровителствана от император Ашока, тя се е разпространила из цяла Индия. Според ведическата литература Буда е въплъщение на Кр̣ш̣н̣а, което има специална власт и се явява със специална цел. Неговата система на мислене, или вяра, бива приета от много последователи, но Буда отхвърля авторитета на Ведите. Докато се разпространява будизмът, ведическата култура замира както в Индия, така и в другите страни. Тъй като единствената цел на Шан̇кара̄ча̄ря е била да измести будистката философия, той въвежда системата, наречена ма̄я̄ва̄да.

Strictly speaking, Māyāvāda philosophy is atheism, for it is a process in which one imagines that there is God. This Māyāvāda system of philosophy has been existing since time immemorial. The present Indian system of religion or culture is based on the Māyāvāda philosophy of Śaṅkarācārya, which is a compromise with Buddhist philosophy. According to Māyāvāda philosophy there actually is no God, or if God exists, He is impersonal and all-pervading and can therefore be imagined in any form. This conclusion is not in accord with the Vedic literature. That literature names many demigods, who are worshiped for different purposes, but in every case the Supreme Lord, the Personality of Godhead, Viṣṇu, is accepted as the supreme controller. That is real Vedic culture.

Всъщност ма̄я̄ва̄да философията е атеизъм, защото тя е метод, в който човек си представя, че има Бог. Тази ма̄я̄ва̄да философска система съществува от незапомнени времена. Днешната индийска религия или култура е основана на ма̄я̄ва̄да философията на Шан̇кара̄ча̄ря, която е един компромис с будистката философия. Според ма̄я̄ва̄да философията в действителност няма Бог или ако съществува Бог, той е безличностен и всепроникващ и затова човек може да си го представя във всякакви форми. Този извод не е в съответствие с ведическата литература. Тази литература дава имената на много полубогове, обожавани с различни цели, но във всички случаи Върховният Бог, Божествената Личност, Виш̣н̣у, е приеман за върховен господар. Това е истинската ведическа култура.

The philosophy of Kṛṣṇa consciousness does not deny the existence of God and the demigods, but Māyāvāda philosophy denies both; it maintains that neither the demigods nor God exist. For the Māyāvādīs, ultimately all is zero. They say that one may imagine any authority – whether Viṣṇu, Durgā, Lord Śiva, or the sun-god – because these are the demigods generally worshiped in society. But the Māyāvāda philosophy does not in fact accept the existence of any of them. The Māyāvādīs say that because one cannot concentrate one’s mind on the impersonal Brahman, one may imagine any of these forms. This is a new system, called pañcopāsanā. It was introduced by Śaṅkarācārya, but the Bhagavad-gītā does not teach any such doctrines, and therefore they are not authoritative.

Философията на Кр̣ш̣н̣а съзнание не отрича съществуването на Бога и полубоговете, но ма̄я̄ва̄да философията ги отрича. Тя твърди, че не съществуват нито Богът, нито полубоговете. За ма̄я̄ва̄дӣте в крайна сметка всичко е нищо. Те казват, че човек може да си представя който и да е като господар — все едно дали Виш̣н̣у, Дурга̄, Шива или бога на Слънцето (защото това са боговете, които обикновено са обожавани в обществото). Но ма̄я̄ва̄да философията всъщност не приема съществуването на никого от тях. Ма̄я̄ва̄дӣте казват, че понеже човек не може да концентрира ума си върху безличностния Брахман, той може да си представя която и да е от тези форми. Това е нова система, наречена пан̃чопа̄сана̄. Тя е въведена от Шан̇кара̄ча̄ря, но Бхагавад-гӣта̄ не съдържа такива доктрини и затова те не са автентични.

The Bhagavad-gītā accepts the existence of the demigods. The demigods are described in the Vedas, and one cannot deny their existence, but they are not to be understood or worshiped according to the way of Śaṅkarācārya. The worship of demigods is rejected in the Bhagavad-gītā. The Gītā [7.20] clearly states:

Бхагавад-гӣта̄ приема съществуването на полубоговете. Полубоговете са описани във Ведите и човек не може да отрича съществуването им, но те не трябва да бъдат разбирани и обожавани по начина, препоръчван от Шан̇кара̄ча̄ря. Обожаването на полубоговете не се препоръчва в Бхагавад-гӣта̄Гӣта̄ (7.20) ясно казва:

kāmais tais tair hṛta-jñānāḥ
prapadyante ’nya-devatāḥ
taṁ taṁ niyamam āsthāya
prakṛtyā niyatāḥ svayā
ка̄маис таис таир хр̣та-гя̄на̄х̣
прападянте 'ня-девата̄х̣
там̇ там̇ ниямам а̄стха̄я
пракр̣тя̄ нията̄х̣ свая̄

“Those whose minds are distorted by material desires surrender unto demigods and follow the particular rules and regulations of worship according to their own natures.” Furthermore, in the Bhagavad-gītā [2.44], Lord Kṛṣṇa states:

„Тези, чиито умове са изкривени от материални желания, се отдават на полубоговете и следват специфични правила и предписания на обожание в съответствие със собствената си природа“. Освен това в Бхагавад-гӣта̄ (2.44) Кр̣ш̣н̣а заявява:

bhogaiśvarya-prasaktānāṁ
tayāpahṛta-cetasām
vyavasāyātmikā buddhiḥ
samādhau na vidhīyate
бхогаишваря-прасакта̄на̄м̇
тая̄пахр̣та-четаса̄м
вяваса̄я̄тмика̄ буддхих̣
сама̄дхау на видхӣяте

“In the minds of those who are too attached to sense enjoyment and material opulence, and who are bewildered by such things, the resolute determination for devotional service does not take place.” Those who are pursuing the various demigods have been described as hṛta-jñānāḥ, which means “those who have lost their sense.” That is also further explained in the Bhagavad-gītā [7.23]:

„В ума на тези, които са твърде привързани към сетивното наслаждение и материалното богатство и са обърквани от такива неща, не може да има твърда решителност за предано служене“. Хората, които почитат различни полубогове, са описани като хр̣та-джн̃а̄на̄х̣, което означава „тези, които са загубили разума си“. Това е обяснено по-нататък в Бхагавад-гӣта̄ (7.23):

antavat tu phalaṁ teṣāṁ
tad bhavaty alpa-medhasām
devān deva-yajo yānti
mad-bhaktā yānti mām api
антават ту пхалам̇ теш̣а̄м̇
тад бхаватй-алпа-медхаса̄м
дева̄н дева-яджо я̄нти
мад-бхакта̄ я̄нти ма̄м апи

“Men of small intelligence worship the demigods, and their fruits are limited and temporary. Those who worship the demigods go to the planets of the demigods, but My devotees reach My supreme abode.” The rewards given by the demigods are temporary, because any material facility must act in connection with the temporary body. Whatever material facilities one gets, whether by modern scientific methods or by deriving benedictions from the demigods, will be finished with the body. But spiritual advancement will never be finished.

„Хората с ниска интелигентност обожават полубоговете и резултатите, които постигат, са ограничени и временни. Тези, които обожават полубоговете, отиват на планетите на полубоговете, а моите предани достигат моята върховна обител“. Възнагражденията, давани от полубоговете, са временни, защото всяка материална придобивка действа във връзка с временното тяло. Каквито и материални удобства да получи човек, независимо дали чрез съвременни научни методи, или от благословия на полубогове, ще изчезнат с тялото. А духовният напредък никога няма да бъде изгубен.

People should not think that we are preaching a sectarian religion. No. We are simply preaching how to love God. There are many theories about the existence of God. The atheist, for example, will never believe in God. Atheists like Professor Jacques Monod, who won the Nobel Prize, declare that everything is chance (a theory already put forward long ago by atheistic philosophers of India such as Cārvāka). Then other philosophies, such as the Karma-mīmāṁsā philosophy, accept that if one goes on doing his work nicely and honestly, automatically the result will come, without need for one to refer to God. For evidence, the proponents of such theories cite the argument that if one is diseased with an infection and takes medicine to counteract it, the disease will be neutralized. But our argument in this connection is that even if one gives a man the best medicine, he still may die. The results are not always predictable. Therefore, there is a higher authority, daiva-netreṇa, a supreme director. Otherwise, how is it that the son of a rich and pious man becomes a hippie in the street or that a man who works very hard and becomes rich is told by his doctor, “Now you may not eat any food, but only barley water”?

Хората не трябва да мислят, че проповядваме сектантска религия. Не. Ние просто учим как да бъде обичан Богът. Има много теории за съществуването на Бога. Атеистите например никога няма да повярват в Бога. Атеистите като професор Жак Моно, който спечели Нобеловата награда, заявяват, че всичко е случайност (теория, която е представена много преди това от философите атеисти на Индия, като Ча̄рва̄ка). Другите философии, като карма-мӣма̄м̇са̄, приемат, че ако човек просто продължава да изпълнява съвършено задълженията си, резултатът ще дойде автоматично, без да има нужда човек да се отдава на Бога. За доказателство защитниците на тази теория привеждат аргумента, че ако човек е заболял вследствие на инфекция и вземе лекарство, за да противодейства на болестта, той ще оздравее. Но нашият аргумент във връзка с това е, че на болния може да се даде и най-доброто лекарство, и въпреки това той да умре. Резултатите невинаги могат да се предвидят. Следователно има по-висш авторитет, даива-нетрен̣а, върховен управник. В противен случай как става така, че синът на заможен и добродетелен човек става хипи по улиците или че човек, който работи без отдих и накрая забогатява, получава лекарска забрана: „Сега не трябва да ядеш никаква друга храна, освен ечемичена отвара“?

The Karma-mīmāṁsā theory holds that the world is going on without the supreme direction of God. Such philosophies say that everything takes place by lust (kāma-haitukam). By lust a man becomes attracted to a woman, and by chance there is sex, and the woman becomes pregnant. There is actually no plan to make the woman pregnant, but by a natural sequence when a man and a woman unite, a result is produced. The atheistic theory, which is described in the sixteenth chapter of the Bhagavad-gītā as asuric, or demoniac, is that actually everything is going on in this way, because of chance and resulting from natural attraction. This demoniac theory supports the idea that if one wants to avoid children, he may use a contraceptive method.

Теорията карма-мӣма̄м̇са̄ поддържа мнението, че светът съществува и без върховното ръководство на Бога. Според тези философии всичко се случва поради похот (ка̄ма-хаитукам). Похотта влече мъжа към жената, по случайност те имат сексуални отношения и жената забременява. Всъщност няма план жената да забременее, а като естествена последица, когато се събират мъж и жена, се стига до определен резултат. Атеистичната теория, описана в Бхагавад-гӣта̄ като асурична, т. е. демонична, е, че всичко става и продължава да става по този начин по случайност и в резултат от естествено привличане. Тази демонична теория подкрепя идеята, че ако човек иска да избегне раждането на деца, може да използва противозачатъчни средства.

Actually, however, there is a great plan for everything – the Vedic plan. The Vedic literature gives directions regarding how men and women should unite, how they should beget children, and what the purpose of sex life is. Kṛṣṇa says in the Bhagavad-gītā that sex life sanctioned by the Vedic order, or sex life under the direction of the Vedic rules and regulations, is bona fide and is acceptable to Him. But chance sex life is not acceptable. If by chance one is sexually attracted and there are children, they are called varṇa-saṅkara, unwanted population. That is the way of the lower animals; it is not acceptable for humans. For humans, there is a plan. We cannot accept the theory that there is no plan for human life or that everything is born of chance and material necessity.

В действителност има велик план за всичко — ведическият план. Ведическата литература дава наставления как мъжът и жената да съжителстват, как да зачеват деца и каква е целта на сексуалния живот. В Бхагавад-гӣта̄ Кр̣ш̣н̣а казва, че сексуалният живот, одобрен от Ведите, т. е. сексуалният живот, съгласуван с ведическите предписания, е позволен и е приеман от него. Той не приема безразборния сексуален живот. Ако човек случайно изпита желание за секс и после се родят деца, те биват наричани варн̣а-сан̇кара, нежелано поколение. По този начин действат низшите животни, но това не е приемливо за хората. За хората има план. Не можем да приемем теорията, че няма план за човешкия живот или че всичко се ражда случайно и поради материална необходимост.

Śaṅkarācārya’s theory that there is no God and that one can go on with his work and imagine God in any form just to keep peace and tranquillity in society is also more or less based on this idea of chance and necessity. Our way, however, which is completely different, is based on authority. It is this divine varṇāśrama-dharma that Kṛṣṇa recommends, not the caste system as it is understood today. This modern caste system is now condemned in India also, and it should be condemned, for the classification of different types of men according to birth is not the Vedic or divine caste system.

Теорията на Шан̇кара̄ча̄ря, че няма Бог и че човек може да продължава да изпълнява задълженията си и да си представя Бога в някаква форма само за да се поддържа мир и спокойствие в обществото, е малко или много основана на тази идея за случайността и необходимостта. Нашият път обаче е съвсем различен и се основава на авторитети. Именно тази божествена варн̣а̄шрама-дхарма е препоръчана от Кр̣ш̣н̣а, а не кастовата система такава, каквато се възприема днес. Съвременната кастова система се отрича дори и в Индия и тя трябва да бъде отхвърлена, защото класификацията на хората според произхода им не е ведическата или божествената кастова система.

There are many classes of men in society – some men are engineers, some are medical practitioners, some are chemists, tradesmen, businessmen, and so on. These varieties of classes are not to be determined by birth, however, but by quality. No such thing as the caste-by-birth system is sanctioned by the Vedic literature, nor do we accept it. We have nothing to do with the caste system, which is also at present being rejected by the public in India. Rather, we give everyone the chance to become a brāhmaṇa and thus attain the highest status of life.

В обществото има различни групи хора — някои са инженери, други са лекари, трети са химици, търговци, бизнесмени и т. н. Това разнообразие сред хората се определя не по рождение, а според качествата им. Ведическата литература изобщо не одобрява такова нещо като кастовата система според произхода, нито пък ние я приемаме. Ние нямаме нищо общо с кастовата система, която сега се отхвърля от обществото в Индия. По-скоро ние даваме възможност на всеки да стане бра̄хман̣а и така да достигне най-висшия статус на живот.

Because at the present moment there is a scarcity of brāhmaṇas (spiritual guides), and kṣatriyas (administrative men), and because the entire world is being ruled by śūdras, or men of the manual laborer class, there are many discrepancies in society. It is to mitigate all these discrepancies that we have taken to this Kṛṣṇa consciousness movement. If the brāhmaṇa class is actually reestablished, the other orders of social well-being will automatically follow, just as when the brain is perfectly in order, the other parts of the body, such as the arms, the belly, and the legs, all act very nicely.

Тъй като в настоящия момент има недостиг от бра̄хман̣и (духовни водачи) и кш̣атрии (управници) и тъй като целият свят е управляван от шӯдри, т. е. хора от класата на работниците, в обществото съществуват много проблеми. За да облекчим тези проблеми, ние започнахме движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание. Ако класата на бра̄хман̣ите наистина бъде възстановена, автоматично ще последва ред в общественото благосъстояние, точно както ако мозъкът е в нормално състояние, останалите части на тялото — ръце, стомах и крака — ще функционират много добре.

The ultimate goal of this movement is to educate people in how to love God. Caitanya Mahāprabhu approves the conclusion that the highest perfection of human life is to learn how to love God. The Kṛṣṇa consciousness movement has nothing to do with the Hindu religion or any system of religion. No Christian gentleman will be interested in changing his faith from Christian to Hindu. Similarly, no Hindu gentleman of culture will be ready to change to the Christian faith. Such changing is for men who have no particular social status. But everyone will be interested in understanding the philosophy and science of God and taking it seriously. One should clearly understand that the Kṛṣṇa consciousness movement is not preaching the so-called Hindu religion. We are giving a spiritual culture that can solve all the problems of life, and therefore it is being accepted all over the world.

Крайната цел на това движение е да научи хората как да обичат Бога. Чайтаня Маха̄прабху утвърждава, че най-висшето съвършенство на човешкия живот е да се научим да обичаме Бога. Движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание няма нищо общо с индуската религия или с каквато и да било религиозна система. Никой порядъчен християнин не би променил вярата си от християнска в индуска. Също така и никой порядъчен индус не би променил вярата си в християнска. Такива промени подхождат на човек, който няма определен социален статус. Но всеки ще се заинтересува да разбере философията и науката за Бога и да я приеме сериозно. Човек трябва ясно да разбере, че движението за Кр̣ш̣н̣а съзнание не проповядва индуска религия. Ние даваме духовна култура, която може да разреши проблемите на живота, и затова тя се приема по целия свят.