Skip to main content

TEXT 1

ТЕКСТ 1

Tekst

Текст

śrī-bhagavān uvāca
imaṁ vivasvate yogaṁ
proktavān aham avyayam
vivasvān manave prāha
manur ikṣvākave ’bravīt
шрӣ-бхагава̄н ува̄ча
имам̇ вивасвате йогам̇
проктава̄н ахам авяям
вивасва̄н манаве пра̄ха
манур икш̣ва̄каве 'бравӣт

Synonyms

Дума по дума

śrī-bhagavān uvāca — Guddommens Højeste Personlighed sagde; imam — denne; vivasvate — til solguden; yogam — videnskaben om ens forhold til den Højeste; proktavān — underviste; aham — Jeg; avyayam — den uforgængelige; vivasvān — Vivasvān (solgudens navn); manave — til menneskehedens fader (ved navn Vaivasvata Manu); prāha — fortalte; manuḥ — menneskehedens fader; ikṣvākave — til Kong Ikṣvāku; abravīt — talte.

шрӣ-бхагава̄н ува̄ча – Бог, Върховната Личност, каза; имам – това; вивасвате – на бога на Слънцето; йогам – науката за връзката на човек с Върховния; проктава̄н – предадох; ахам – Аз; авяям – нетленна; вивасва̄н – Вивасва̄н (име на бога на Слънцето); манаве – на бащата на човечеството (на име Ваивасвата); пра̄ха – разказах; манух̣ – бащата на човечеството; икш̣ва̄каве – на цар Икш̣ва̄ку; абравӣт – каза.

Translation

Превод

Guddommens Personlighed, Herren Srī Kṛṣṇa, sagde: Jeg underviste solguden Vivasvān i denne uforgængelige yoga-videnskab, Vivasvān underviste Manu, menneskehedens fader, og Manu instruerede Ikṣvāku.

Върховната Божествена Личност Шрӣ Кр̣ш̣н̣а каза: Аз разкрих на бога на Слънцето Вивасва̄н тази вечна наука за йога, Вивасва̄н я предаде на Ману – бащата на човечеството, а Ману на свой ред я предаде на Икш̣ва̄ку.

Purport

Пояснение

FORKLARING: Her ser vi Bhagavad-gītās historie sporet tilbage til en fjern fortid, da den blev overdraget til den kongelige orden på alle planeterne med udgangspunkt i solplaneten. Regenterne på de forskellige planeter har som deres vigtigste opgave at beskytte indbyggerne, og derfor skal den kongelige orden forstå Bhagavad-gītās videnskab for at kunne regere over borgerne og beskytte dem mod materiel binding til begær. Formålet med menneskelivet er at udvikle åndelig viden om sit evige forhold til Guddommens Højeste Personlighed, og alle staters og planeters regenter er forpligtede til at bibringe borgerne denne lærdom gennem uddannelse, kultur og hengivenhed. Det er med andre ord alle statslederes opgave at udbrede videnskaben om Kṛṣṇa-bevidsthed, så folk kan drage fordel af denne storslåede viden og benytte den mulighed, de er blevet givet i den menneskelige livsform, til at efterstræbe et fremgangsrigt liv.

Тук е изложена историята на Бхагавад-гӣта̄, която в дълбока древност е била предадена първо на бога на Слънцето, а после на царете на всички планети. Основен дълг на царете е да защитават поданиците си; те трябва да усвоят науката на Бхагавад-гӣта̄, за да могат да управляват хората и да ги предпазват от материалното робство на похотта. Човешкият живот е предназначен за развитие на духовно знание във вечна връзка с Върховната Божествена Личност и управляващите на всички държави и планети са длъжни да посочват това предназначение на поданиците си със средствата на образованието, културата и предаността. С други думи, правителствата трябва да спомагат за разпространението на Кр̣ш̣н̣а съзнание, така че с помощта на тази велика наука хората да използват правилно човешката форма на живот.

I denne tidsalder er solguden kendt som Vivasvān, der er konge over Solen, der er oprindelsen til alle planeter i solsystemet. I Brahma- saṁhitā (5.52) står der skrevet:

В тази епоха богът на Слънцето, от което произлизат всички планети в слънчевата система, е известен под името Вивасва̄н. В Брахма сам̇хита̄ (5.52) се казва:

yac-cakṣur eṣa savitā sakala-grahāṇāṁ
rājā samasta-sura-mūrtir aśeṣa-tejāḥ
yasyājñayā bhramati sambhṛta-kāla-cakro
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi
яч-чакш̣ур еш̣а савита̄ сакала-граха̄н̣а̄м̇
ра̄джа̄ самаста-сура-мӯртир ашеш̣а-теджа̄х̣
яся̄гяя̄ бхрамати самбхр̣та-ка̄ла-чакро
говиндам а̄ди-пуруш̣ам̇ там ахам̇ бхаджа̄ми

Herren Brahmā sagde: “Lad mig tilbede Guddommens Højeste Personlighed, Govinda [Kṛṣṇa], der er den oprindelige person, under hvis indflydelse Solen, der er kongen over alle planeter, antager umådelig styrke og varme. Solen repræsenterer Herrens øje og følger sin bane i lydighed mod Hans ordre.”

„Покланям се – казва Брахма̄ – на Върховната Божествена Личност, Говинда (Кр̣ш̣н̣а), който е изначалната личност и по чиято заповед Слънцето, царят на всички планети, излъчва огромна сила и топлина. Слънцето символизира окото на Бога и се движи в орбитата си по неговата воля.“

Solen er konge over alle planeterne, og solguden (der for indeværende hedder Vivasvān) regerer over solplaneten, der styrer alle de andre planeter ved at forsyne dem med varme og lys. Han roterer i sin bane på Kṛṣṇas ordre, og Herren Kṛṣṇa gjorde oprindeligt Vivasvān til Sin første discipel, så denne kunne forstå Bhagavad-gītās videnskab. Bhagavad-gītā er derfor ikke en spekulativ afhandling for den ubetydelige verdslige lærde, men en stående kundskabsbog fra tidernes morgen af.

Слънцето е царят на планетите, а богът на Слънцето Вивасва̄н е повелител на слънчевата планета, която контролира останалите планети, като им предоставя топлина и светлина. Слънцето се върти в орбита по заповед на Кр̣ш̣н̣а; Бог Кр̣ш̣н̣а прави Вивасва̄н свой пръв ученик и му предава науката на Бхагавад-гӣта̄. Така че Гӣта̄ не е философски трактат, предназначен за незначителни светски учени, а авторитетна книга, в която е изложено знание, идващо от незапомнени времена.

Vi kan spore Bhagavad-gītās historie i Mahābhārata (Śānti-parva 348.51–52) som følger:

В Маха̄бха̄рата (Ша̄нти-парва, 348.51 – 52) за произхода на Гӣта̄ се казва следното:

tretā-yugādau ca tato
vivasvān manave dadau
manuś ca loka-bhṛty-arthaṁ
sutāyekṣvākave dadau
ikṣvākuṇā ca kathito
vyāpya lokān avasthitaḥ
трета̄-юга̄дау ча тато
вивасва̄н манаве дадау
мануш ча лока-бхр̣тй-артхам̇
сута̄йекш̣ва̄каве дадау
икш̣ва̄кун̣а̄ ча катхито
вя̄пя лока̄н авастхитах̣

“I begyndelsen af tidsalderen Tretā-yuga videregav Vivasvān videnskaben om forholdet til den Højeste til Manu. Manu, menneskehedens fader, gav den til sin søn Mahārāja Ikṣvāku, denne jordplanets konge og forfader til Raghu-dynastiet, i hvilket Herren Rāmacandra åbenbarede Sig.” Bhagavad-gītā har derfor eksisteret i menneskesamfundet lige siden Mahārāja Ikṣvākus tid.

„В началото на Трета̄-юга науката за връзката с Върховния Бог беше предадена от Вивасва̄н на Ману. Ману, прародителят на човечеството, я предаде на сина си Маха̄ра̄джа Икш̣ва̄ку, цар на тази планета и основател на династията Рагху, в която се появява Бог Ра̄мачандра.“ Следователно Бхагавад-гӣта̄ съществува в човешкото общество от времето на Маха̄ра̄джа Икш̣ва̄ку.

På nuværende tidspunkt er der gået 5.000 år af Kali-yuga, der i alt varer 432.000 år. Før det var der Dvāpara-yuga (864.000 år) og før da Tretā-yuga (1.296.000 år). Således er der rundt regnet gået 2.165.000 år, siden Manu talte Bhagavad-gītā til sin discipel og søn, Mahārāja Ikṣvāku, kongen over denne jord. Den nuværende Manus tidsalder forventes at vare omkring 305.300.000 år, hvoraf 120.400.000 år allerede er gået. Hvis man accepterer, at Bhagavad-gītā blev talt af Herren til Hans discipel, solguden Vivasvān, før Manus fødsel, kan man løst anslå Bhagavad-gītā til at være blevet talt for mindst 120.400.000 år siden, og i menneskesamfundet har den eksisteret de sidste to millioner år. Herren talte den igen til Arjuna for omkring 5.000 år siden. Det er et løst skøn over Bhagavad-gītās historie ifølge Bhagavad-gītā selv og ifølge taleren, Herren Śrī Kṛṣṇas, egen udlægning. Den blev talt til solguden Vivasvān, fordi han selv er kṣatriya og fader til alle de kṣatriyaer, der er efterkommere af solguden, dvs. sūrya-vaṁśa-kṣatriyaer. Eftersom Bhagavad-gītā er lige så god som Vedaerne, fordi den blev talt af Guddommens Højeste Personlighed, er denne kundskab apauruṣeya, overmenneskelig. Fordi de vediske instruktioner bliver accepteret, som de er, uden menneskelig fortolkning, skal Bhagavad-gītā accepteres uden verdslige fortolkninger. Verdslige ordkløvere kan spekulere over Bhagavad-gītā på deres egen måde, men det er ikke Bhagavad-gītā, som den er. Bhagavad-gītā skal accepteres fra discipelrækken, som den er, og her beskrives det, at Herren talte til solguden, solguden talte til sin søn Manu, og Manu talte til sin søn Ikṣvāku.

В момента са изминали пет хиляди години от началото на Кали-юга, която продължава 432   000 години. Преди това е била Два̄пара-юга (800   000 години), а преди нея – Трета̄-юга (1   200   000 години). Тоест преди около 2   005   000 години Ману разказва Бхагавад-гӣта̄ на своя ученик и син Маха̄ра̄джа Икш̣ва̄ку, царя на Земята. Епохата на сегашния Ману се изчислява на 305   300   000 години, от които 120   400   000 години вече са отминали. Ако приемем, че преди раждането на Ману Гӣта̄ е била разказана от Върховния Бог на неговия ученик, бога на Слънцето – Вивасва̄н, то по една приблизителна преценка става ясно, че Гӣта̄ съществува най-малко отпреди 120   400   000 години, а на човешкото общество тя е известна поне от два милиона години. Тя е разказана отново от Господ на Арджуна преди около пет хиляди години. Такава е приблизителната датировка на Гӣта̄ според самата книга и според нейния разказвач, Бог Шрӣ Кр̣ш̣н̣а. Тя е разкрита пред бога на Слънцето – Вивасва̄н, защото той е кш̣атрия и прародител на всички кш̣атрии, които са негови потомци, сӯря-вам̇ша кш̣атрии. Тъй като Бхагавад-гӣта̄ е изговорена от Върховната Божествена Личност, тя не се отличава от Ведите и знанието в нея е апауруш̣ея, свръхчовешко. Ведическите наставления се приемат такива, каквито са, без човешки тълкувания; би трябвало и Гӣта̄ да се приема такава, каквато е, без да се подлага на светско тълкувание. Светските личности могат да разясняват Гӣта̄ посвоему, но това няма да е истинската Бхагавад-гӣта̄. Ето защо Бхагавад-гӣта̄ трябва да се възприема така, както е предадена по ученическата приемственост. Тук се описва, че Господ я разказва на бога на Слънцето; той от своя страна я предава на Ману, а Ману – на сина си Икш̣ва̄ку.