Skip to main content

Глава 25

25

Чиста преданост

Aito antaumus

твайи ме 'наня-виш̣ая̄
матир мадху-пате 'сакр̣т
ратим удвахата̄д аддха̄
ган̇геваугхам уданвати
tvayi me ’nanya-viṣayā
matir madhu-pate ’sakṛt
ratim udvahatād addhā
gaṅgevaugham udanvati

О, господарю на Мадху, както Ганга вечно тече към морето без да се спира пред никакви препятствия, така и аз искам постоянно да се стремя към теб, без да се отклонявам към никого другиго.

Oi Madhun Herra, kuten Ganges ikuisesti ja vapaasti virtaa mereen, anna rakkauteni kohdistua pelkästään Sinuun.

Шрӣмад Бха̄гаватам 1.8.42

Śrīmad-Bhāgavatam 1.8.42

Съвършенството на чистото предано служене се постига тогава, когато цялото внимание се насочи към трансценденталното любовно служене на Бога. Да разсечем възела на всички останали привързаности не означава напълно да се откажем от такива фини чувства като привързаността към някого другиго. Това не е възможно. Живо същество, каквото и да е то, трябва да има това чувство на обич към другите, защото това е симптом на живота. Симптомите на живот като например желание, гняв, копнеж и привличане не могат да бъдат унищожени. Само трябва да се промени тяхната цел. Не можем да премахнем желанието, но когато извършваме предано служене, желанието за него заменя желанието за сетивно наслаждение. Привързаността към семейството, обществото, държавата и т.н., се състои в различна степен от желание за сетивно наслаждение. Когато това желание се превърне в желание за удовлетворяване на Бога, това се нарича предано служене.

Puhdas antaumuksellinen palvelu on täydellistynyt, kun huomiomme kiinnittyy kokonaan vain Herran yliaistilliseen, rakastavaan palveluun. Kaikkien muiden tunnesiteiden katkaiseminen ei merkitse sitä, että ihminen kieltäisi hienommat tunteensa, kuten kiintymyksen toisiin ihmisiin. Sellainen olisikin mahdotonta. Elävän olennon on oltava kiintynyt toisiin, sillä se on merkki elämästä. Elämän tuntomerkkejä eli toiveita, vihaa, kaipausta ja kiintymystä ei voida tukahduttaa. Vain niiden kohdetta on muutettava. Toivomista ei voida tehdä mahdottomaksi, mutta antaumuksellisessa palvelussa toiveet suunnataan omien aistien tyydyttämisestä Herran palveluun. Niin kutsuttu rakkaus perhettä, yhteisöä, isänmaata ynnä muuta kohtaan koostuu eriasteisista aistinautinnoista. Kun tämä toive muutetaan Herran ilahduttamiseksi, sitä kutsutaan antaumukselliseksi palvelemiseksi.

В Бхагавад-гӣта̄ можем да видим, че Арджуна не желаел да се сражава със своите братя и роднини, защото искал да удовлетвори личните си желания. Но когато чул посланието на Бога – Шримад Бхагавад-гӣта̄, той променил решението си и започнал да служи на Бога. Така той станал велик и славен предан и всички писания провъзгласяват, че Арджуна постигнал духовно съвършенство, отдавайки предано служене на Бога като негов приятел. Бойното поле било там, приятелството било там, Арджуна бил там и Кришна бил там, но благодарение на преданото служене Арджуна станал друг човек. В молитвите на Кунтӣ също се говори за такава решителна промяна в характера на дейностите. Шримати Кунтӣ искала да служи на Бога без да се отклонява към нищо друго и го молела за това. Тази чиста преданост е крайната цел на живота. Обикновено вниманието на човек винаги се отклонява към служенето на нещо, което не е свързано с Бога или не се намира в плана му. Когато плана ни се промени в посока на служене на Бога или с други думи казано, сетивата ни се пречистят, ангажирайки се в служене на Бога, това се нарича искрено, чисто предано служене. Шримати Кунтӣдеви желаела това съвършенство и молела Бога за него.

Bhagavad-gītāssa kerrotaan, kuinka Arjuna ei halunnut taistella veljiään ja sukulaisiaan vastaan täyttääkseen omat toiveet. Kun hän oli saanut kuulla Śrīmad Bhagavad-gītān, Herran opetukset, hän muutti päätöstään ja ryhtyi palvelemaan Herraa. Se teki hänestä kuuluisan Herran palvoja. Kaikissa kirjoituksissa kerrotaan, että Arjuna saavutti henkisen täydellistymän palvelemalla Kṛṣṇaa antaumuksellisesti ystävänä. Taistelun aikana Arjuna oli läsnä ja Herra Kṛṣṇa oli läsnä, ja heidän välillään vallitsi ystävyys, mutta taistelun aikana Arjuna muuttui toiseksi henkilöksi palvelemalla antaumuksellisesti. Myös kuningatar Kuntīn rukoukset viittaavat tuollaiseen toimintatavan muutokseen. Śrīmatī Kuntī rukoili, että hän saisi palvella yksinomaan Herraa. Tällainen puhdas antaumus on korkein elämän päämäärä. Yleensä me palvelemme kaikenlaisia jumalattomia tai Jumalan suunnitelmista erillisiä päämääriä. Kun suunnitelmamme vaihtuu Jumalan palvelemiseksi eli kun aistimme puhdistuvat Jumalan palvelemisen voimasta, kyseessä on puhdas, aito antaumuksellinen palvelu. Śrīmatī Kuntīdevī halusi saavuttaa tämän täydellistymän ja rukoili sitä Herralta.

Привързаността на Кунтӣ към Пандавите и Вришните не излизала от пределите на преданото служене, защото да се служи на преданите и да се служи на Бога е едно и също нещо. Понякога служенето, което отдаваме на преданите е по-ценно от служенето, отдавано на Бога. Но в този случай привързаността на Кунтӣдеви към Пандавите и Вршните била предизвикана от роднинските ѝ връзки с тях. Този възел на привързаност или тази материална връзка, е ма̄я̄, защото връзките на тялото или на ума се създават под влиянието на външната енергия. Връзките, които душата установява с Върховната душа, са истинските връзки. Когато Кунтӣдеви молела Бога да разсече възела на семейните привързаности, тя имала предвид роднинството, основаващо се на външната обвивка. Това телесно роднинство е причина за материалното робство, а духовните привързаности водят до освобождение. Връзката между душите трябва да се изгражда върху основата на връзката със Свръхдушата. Да гледаш в тъмнината не означава, че виждаш. Но да гледаш когато има слънце, означава да виждаш както слънцето, така и всичко останало, което преди е било скрито от мрака. Това е пътят на преданото служене.

Kuntīn kiintymys Pāṇḍavia ja Vṛṣṇejä kohtaan sisältyi myös antaumuksellisen palvelun piiriin, sillä Herran ja Hänen palvojiensa palveleminen on samalla tasolla. Joskus Kṛṣṇan palvojan palveleminen on jopa arvokkaampaa kuin Jumalan palveleminen. Mutta tässä tapauksessa Kuntīn kiintymys Pānḍaviin ja Vṛṣṇeihin johtui sukulaisuudesta. Aineelliseen sukulaisuuteen perustuva kiintymys on māyān vaikutusta, sillä kehoon ja mieleen perustuvat suhteet ovat syntyisin ulkoisen energian vaikutuksesta. Vain sielujen väliset suhteet, joiden keskipisteenä on suhteemme Korkeimpaan Sieluun, ovat todellisia. Kun Kuntīdevī halusi katkaista perhesiteensä, hän tarkoitti sukulaisuuteen liittyviä suhteita. Sukulaisuuteen liittyvät perhesiteet aiheuttavat aineellisen vankeutemme, kun taas sielulliset siteet tuovat vapauden. Sielujen väliset suhteet solmitaan sen suhteen välityksellä, joka meillä kaikilla on Ylisieluun. Pimeässä näkeminen ei ole näkemistä. Näkeminen auringonvalossa tarkoittaa sekä auringon että kaiken sen näkemistä mikä oli pimeydessä näkymätöntä. Tällä tavalla vaikuttaa myös antaumuksellinen palveleminen.

В предишния стих на Шрӣмад Бха̄гаватам Царица Кунтӣ се моли на Бога да отсече привързаността ѝ към нейните роднини, семействата на Пандававите и Вршните. Въпреки че да се откажеш от привързаност към материалните неща не е достатъчно. Философите Маявади казват: брахма сатям̇ джаган митхя̄ – Този свят е лъжа, а Брахман (духът) е истина. Ние сме съгласни с това, но трябва да уточним. Като живи същества, ние търсим наслаждение. Наслаждение означава разнообразие. Не е възможно да се наслаждаваме на нещата без да има разнообразие. Защо Бог е създал толкова много цветове и форми? За да се създаде наслада от разнообразието, защото разнообразието е майка на наслаждението.

Edellisessä Śrīmad-Bhāgavatamin säkeessä kuningatar Kuntī rukoilee, että Herra katkaisisi ystävällisesti hänen kiintymyksensä sukulaisiin, Pāṇḍava- ja Vṛṣṇi-perheisiin. Kiintymättömyys aineellisiin asioihin ei kuitenkaan vielä riitä. Māyāvādī- filosofit sanovat: brahma satyaṁ jagan mithyā. ”Maailma on valhetta ja Brahman, henki, on totuutta.” Sen mekin myönnämme, mutta se on selitettävä tarkemmin. Elävinä olentoina haluamme nautintoa. Nautinto tarkoittaa vaihtelua. Mistään ei voi nauttia ilman vaihtelua. Miksi Jumala on luonut niin paljon eri värejä ja muotoja? Luodakseen vaihtelua ja siten nautintoa, sillä juuri vaihtelu on nautinnon äiti.

Философите Маявади имперсоналисти искат да отрекат това разнообразие, но какъв е резултатът? Тъй като те не извършват предано служене, те просто се заемат с тежката работа на аскетизъм и покаяние без да могат да постигнат някакъв траен резултат. Това се обяснява в Шрӣмад Бха̄гаватам (10.02.32):

Māyāvādī-filosofit eli persoonattomuuden kannattajat kieltävät tämän vaihtelun. Mutta millä tuloksella? Koska he eivät palvele antaumuksellisesti, he näkevät vain valtavasti vaivaa askeesin ja itsekurin harjoittamisessa saamatta pysyviä tuloksia. Tämä selitetään Śrīmad-Bhāgavatamin (10.2.32) rukouksessa:

йе 'нйе 'равинда̄кш̣а вимукта-ма̄нинас
твайяста-бха̄ва̄д авишуддха-буддхаях̣
а̄рухя кр̣ччхрена парам̇ падам̇ татах̣
патантядхо 'на̄др̣та-юш̣мад-ан̇гхраях̣
ye ’nye ’ravindākṣa vimukta-māninas
tvayy asta-bhāvād aviśuddha-buddhayaḥ
āruhya kṛcchreṇa paraṁ padaṁ tataḥ
patanty adho ’nādṛta-yuṣmad-aṅghrayaḥ

„О Лотосооки Господи, този, който си мисли, че в този живот е постигнал освобождение, но не Ти отдава предано служене, трябва да се счита за личност с нечиста интелигентност. Въпреки че приема тежък аскетизъм и покаяние и се издига до духовната платформа на безличностния Брахман, той отново пада, защото е пренебрегнал обожанието на твоите лотосови нозе.“

”Oi lootussilmäinen Valtias, niillä jotka kuvittelevat olevansa vapautettuja tässä elämässään, mutta eivät palvele Sinua antaumuksellisesti, on oltava epäpuhdas älykkyys. Vaikka he suostuvat ankaraan askeesiin ja itsekuriin ja kohoavat henkiseen asemaan, persoonattoman Brahmanin oivallukseen, he lankeavat asemastaan, sillä he jättävät huomiotta Sinun lootusjalkojesi palvonnan”

Човешката форма на живот е предназначена за възстановяване връзката ни с Бога и действа в съответствие с тази връзка. Дори и в обикновените отношения, един бизнесмен, който има намерение да прави сделка с друг, първо трябва да установи връзка с него, а след това може да осъществи някаква сделка. По същия начин съпругът и съпругата първо установяват връзка с брак, а след това заживяват заедно. По подобен начин, човешкият живот е предназначен за възстановяване връзката ни с Бога. Материалният свят означава забравяне на тази връзка. В него няма Кришна съзнание, но ако това съзнание по някакъв начин се появи и Кришна стане основа на дейностите, това вече не е материалният свят, това е духовният свят.

Ihmiselämä on tarkoitettu Jumalsuhteemme jälleenrakentamiseen ja tuon suhteen mukaiseen toimintaan. Tavallisessa elämässäkin liikemiehen on ensin luotava kontakti liikekumppaniinsa, ennenkuin he astuvat liikesuhteeseen. Samoin mies ja vaimo luovat toisiinsa suhteen avioliitossa ja elävät keskenään. Vastaavasti ihmiselämä on tarkoitettu suhteen uudelleenluomiseen Jumalan kanssa. Aineellinen maailma merkitsee tuon suhteen unohtumista. Aineellisessa maailmassa ei ole tietoisuutta Kṛṣṇasta, sillä heti kun on olemassa Kṛṣṇa-tietoisuus, aineellista maailmaa ei enää ole vaan on vain henkinen maailma.

Като жена Кунтӣдеви имал връзка с две семейства. Това била нейната привързаност. Ето защо тя се молила на Кришна да разсече този възел и да я освободи. Но след като се освободи какво трябва да прави? Това е въпросът. Човек може да започне някаква работа, а после, ако се чувства притеснен, да подаде оставка. Това с оставката може да е добро решение, но ако в резултат човек стане безработен и няма ангажимент, тогава каква е стойността на оставката?

Naisena Kuntīdevīllä oli kaksi perhettä. Se oli hänen kiintymyksensä. Siksi hän rukoili Kṛṣṇaa katkaisemaan nuo suhteet ja vapauttamaan hänet. Mitä hän vapauduttuaan sitten olisi tehnyt? Se on kysymys. Ihminen voi olla jossain työsuhteessa ja luopua siitä viihtymättömyyden takia. Tuollainen työsuhteen lopettaminen voi olla oikein, mutta jos sen jälkeen jäädään työttömäksi, mitä hyötyä oli luopua työpaikasta?

Тези, които са разочаровани и объркани искат да се отрекат от този материален свят. Те знаят какво не искат, но ​​не знаят какво искат. Хората винаги казват: „Аз не искам това.“ Но какво искат? Това те не знаят.

Pettyneet ja hämillään olevat haluavat kieltää aineellisen maailman. He tietävät mitä he eivät halua, mutta he eivät tiedä mitä he haluavat. Ihmiset sanovat aina, että minä en halua tätä. Mutta tietävätkö he mitä he haluavat? He eivät tiedä.

А какво в действителност човек трябва да желае, се обяснява от Кунтӣдеви. Тя казва: „Нека моите семейни отношения да приключат, но нека връзката ми с теб да се задълбочи.“ С други думи, тя не иска да бъде привлечена към нищо друго, освен към Кришна. Това е съвършенството, това всъщност трябва да желаем.

Kuntīdevī selittää mitä meidän tulisi haluta. ”Perhesuhteiden tulisi jäädä taka-alalle, mutta suhteeni Sinuun tulisi vahvistua”, hän sanoo. Toisin sanoen hän ei halua olla viehättynyt mihinkään muuhun kuin Kṛṣṇaan. Se on täydellistymä ja se mitä toivotaan.

Думата ананя-виш̣ая̄ означава ананя-бхакти, неотклонно предано служене. Ние просто трябва да бъдем свързани с Кришна двадесет и четири часа на ден, без отклонение. Така можем да достигнем пълно отречение. Ако ние мислим, че може едновременно да бъдем привързани към Кришна и към материалните неща, грешим. Ние не можем да палим огън и в същото време да изливаме вода върху него. Ако го правим, огънят няма да се появи.

Anaya-viṣayā tarkoittaa ananya-bhaktia eli uskollista antaumuksellista palvelua. Meidän tulee olla vain vakaasti kiintyneitä Kṛṣṇaan jatkuvasti kaksikymmentäneljä tuntia vuorokaudessa. Tuolloin kieltäymyksemme voi täydellistyä. Jos luulemme voivamme olla kiintyneitä Kṛṣṇaan ja aineellisiin asioihin samalla kertaa, olemme väärässä. Emme voi sytyttää tulta ja samalla kaataa siihen vettä. Jos teemme niin, tuli sammuu.

Маявадите сання̄сӣ се отказват от този свят (брахма сатям̇ джаган митхя̄). Да се проповядва отречение от света, това е много добре, но заедно с това ние трябва да развиваме привързаност към нещо, в противен случай отречението няма да продължи дълго. Виждаме много Маявади сання̄сӣ, които казват: брахма сатям̇ джаган митхя̄, но след като приемат сання̄са, те се връщат в материалния свят, за да отварят болници и да вършат благотворителна дейност. Защо? Ако те са изоставили този свят, считайки го за митхя̄, фалшив, защо те се връщат, за да се захванат с политика, филантропия и социология? Всъщност това е трябвало да се случи, защото ние сме живи същества и сме активни по природа. Ако поради разочарование се опитваме да спрем дейностите си, нашите опити са обречени на провал. Ние трябва да се ангажираме в някакви дейности.

Māyāvādī-sannyāsīt kieltävät maailman (brahma satyaṁ jagan mithyā). On hyvä saarnata kieltäymystä maailmasta, mutta samalla on oltava myös viehtymystä johonkin, muuten kieltäymys ei ole pysyvää. Monet māyāvādī-sannyāsīt sanovat: Brahma satyaṁ jagan mithyā. Mutta kun he ovat hyväksyneet sannyāsan, he palaavat aineellisen maailman pariin avaamaan sairaaloita ja tekemään hyväntekeväisyystyötä. Miksi? Jos he ovat jättäneet maailman pitäen sitä valheellisena eli mithyā, miksi he palaavat jälleen politiikan, filantropian ja sosiologian pariin? Niin on itse asiassa pakko käydäkin, sillä me olemme elävinä olentoina aktiivisia. Jos pettymys ajaa meidät toimimattomuuteen, tulemme epäonnistumaan. Meidän on pakko olla aktiivisia.

Най-висшата дейност, Брахман (духовната) дейност, е преданото служене. За съжаление Маявадите не знаят това. Те си мислят, че духовният свят е пуст. Всъщност духовният свят е точно като материалния свят в това, че там има разнообразие. В духовния свят също има къщи, дървета, пътища, колесници – всичко има, но няма материално опиянение. Както е описано в Брахма Сам̇хита̄ (5.29):

Ylintä toimintaa, toimintaa Brahmanissa, on antaumuksellinen palvelu. Valitettavasti māyāvādīt eivät tiedä siitä mitään. He luulevat henkistä maailmaa tyhjäksi. Henkinen maailma on kuitenkin aivan samanlainen kuin aineellinen maailmakin siinä mielessä, että siellä on monimuotoisuutta. Henkisessä maailmassa on taloja, puita, teitä, kulkuneuvoja – kaikkea on, mutta ilman aineellista epäpuhtautta. Kuten Brahma-saṁhitāssa (5.29) kuvaillaan:

чинта̄ман̣и-пракара-садмасу калпа-вр̣кш̣а-
лакш̣а̄вр̣теш̣у сурабхӣр абхипа̄лаянтам
лакш̣мӣ-сахасра-шата-самбхрама-севяма̄нам̇
говиндам а̄ди-пуруш̣ам̇ там ахам̇ бхаджа̄ми
cintāmaṇi-prakara-sadmasu kalpa-vṛkṣa-
lakṣāvṛteṣu surabhīr abhipālayantam
lakṣmī-sahasra-śata-sambhrama-sevyamānaṁ
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi

Обожавам Говинда, първоначалния Бог, родоначалникът на всичко, който пасе кравите, който изпълнява всички желания. Неговата обител е изградена от духовни камъни, заобиколена от милиони дървета на желанията. Там винаги с голяма любов и почит му служат стотици хиляди богини на щастието или гопи.

”Palvon lehmiä paimentavaa Govindaa, iankaikkista Herraa, ensimmäistä esi-isää, kaikkien toiveiden täyttäjää, joka asustaa miljoonien toivepuiden ympäröimillä, henkisistä jalokivistä rakennetuilla asuinsijoilla satojen tuhansien onnenjumalattarien, gopīen, syvästi kunnioittamana ja rakastavasti palvelemana.”

В духовния свят има калпа-вр̣кш̣а дървета, които дават плодове, каквито пожелаем. В материалния свят манговото дърво не може да роди грозде, нито лозите – манго. В духовния свят обаче едно мангово дърво, ако пожелаем, може да ни даде грозде. Това се нарича дърво на желанията. Това е само част от действителността в духовния свят.

Henkisessä maailmassa on kalpa-vṛkṣa -puita, jotka antavat toiveiden mukaan mitä tahansa hedelmiä. Aineellisessa maailmassa mangopuu ei voi antaa viinirypäleitä, eikä viiniköynnös anna mangoja. Henkisessä maailmassa voimme ottaa puusta mangon ja samalla viinirypäleitäkin, jos niin toivomme. Tuollaiset puut ovat toivepuita. Henkisessä maailmassa vallitsevat tällaiset olosuhteet.

В този материален свят ние се нуждаем от слънчевата и лунната светлина, но в духовния свят няма нужда от тях, защото всичко и всеки излъчва сияние. В кр̣ш̣н̣а лӣла̄ Кришна откраднал масло и съседките, приятелки на майка Яшода се оплакали. Всъщност те не са се оплаквали, а просто са се наслаждавали на неговата красота и забавленията му. Те казали на майка Яшода: „Синът ти идва в нашата къща и краде масло. Ние се опитваме да го скрием в тъмното, така че Той да не може да го види, но някак си все пак го намира. По-добре е да махнеш всичките му украшения, защото мислим, че светлината на неговите бижута му помага да намери гърнетата с масло.“ Майка Яшода отговорила: „Да, аз ще сваля всичките му украшения.“ Но съседките отговорили: „Не, не, безсмислено е. Това момче някак си излъчва сияние. То може да намери маслото дори и без украшения.“ Да, трансценденталното тяло е сияйно.

Aineellisessa maailmassa tarvitaan auringon- ja kuunvaloa, mutta henkisessä maailmassa ei tarvita aurinkoa tai kuuta, sillä siellä kaikki ovat hohtavia. Kṛṣṇa-lilassa Kṛṣṇa varasti voita ja äiti Yaśodān naapurit valittivat siitä. Itse asiassa he eivät valittaneet vaan nauttivat Kṛṣṇan leikeistä ja huvituksista. He sanoivat äiti Yaśodālle, että tämän poika tuli heidän taloihinsa varastamaan voita. ”Me yritämme piilottaa voin pimeään, jotta Hän ei näkisi, mutta jotenkin Hän silti löytää voivarastot. Sinun on parasta riisua Hänen korunsa, sillä luulemme Hänen löytävän voiruukut jalokiviensä hohteessa.” Äiti Yaśodā sanoi ottavansa pois Kṛṣṇalta korut, mutta naapurit sanoivat: ”Ei, ei. Se on turhaa. Jotenkin tuon pojan ympärillä on hohde, joka tulee Hänestä itsestään. Hän löytää kyllä voin ilman korujaankin.” Henkinen keho on siis hohtava.

Това е, защото блясъкът на трансценденталното тяло на Кришна осветява всичко. Каквото и светлина ние да виждаме, тя просто отразява светлината от сиянието на Кришна. Както се посочва в Брахма Сам̇хита̄ (5.40):

Valo on peräisin Kṛṣṇan henkisestä kehosta. Kaikki näkemämme valo tulee Kṛṣṇan hohteesta, kuten Brahma-saṁhitāssa (5.40) sanotaan:

яся прабха̄ прабхавато джагадан̣д̣а-кот̣и-
кот̣иш̣в ашуш̣а-васудха̄ди-вибхӯти-бхиннам
тад брахма ниш̣калам анантам ашеш̣а-бхӯтам̇
говиндам а̄ди-пуруш̣ам̇ там ахам̇ бхаджа̄ми
yasya prabhā prabhavato jagad-aṇḍa-koṭi-
koṭiṣv aśeṣa-vasudhādi vibhūti-bhinnam
tad brahma niṣkalam anantam aśeṣa-bhūtaṁ
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi

„В милионите вселени съществуват безброй планети и всяка една от тях по своята природа е различна от останалите. Всички тези планети са разположени в духовното сияние, наречено брахма-джьотир, което е сияние от тялото на Бога, Върховната Личност, когото аз обожавам.“

”Miljoonissa ja taas miljoonissa maailmankaikkeuksissa on lukemattomia planeettoja, joista jokainen on kosmiselta rakenteeltaan erilainen. Kaikki nuo planeetat kelluvat henkisessä valossa, jota kutsutaan brahmajyotiksi. Brahmajyoti on palvomani Jumaluuden Ylimmän Persoonallisuuden kehon hohdetta.”

Сиянието от тялото на Кришна ражда милиони вселени. В тази слънчева система слънцето дава начало на много планети. Благодарение на слънцето планетите са топли и има различни сезони. Благодарение на слънцето има дървета, зелени листа, плодове и цветя. По същия начин, каквото виждаме в творението, всичко се дължи на сиянието от тялото на Кришна.

Kṛṣṇan kehon sädehohto luo miljoonia maailmankaikkeuksia. Planeettajärjestelmämme aurinko luo planeettoja, ja auringonvalon ansiosta planeetat ovat lämpimiä ja vuodenajat vaihtelevat. Auringon ansiosta on olemassa puita, vihreitä kasveja, hedelmiä ja kukkia. Samoin kaikki se mitä luomakunnassa on olemassa, on Kṛṣṇan kehon hohteen ansiota.

Маявадите виждат само сиянието, което е безличностно. Нищо повече. Самолетът се издига в небето, но след известно време се скрива от погледа ни и това се дължи на ослепителното слънце. Самолетът е там, но ние не можем да го видим. По същия начин, ако ние просто се опитваме да видим сиянието брахма-джьотир, ние не сме в състояние да видим това, което е в него. Една от мантрите в Ишопаниш̣ад изразява молба към Бога да прибере сиянието си, така че Той да може да бъде видян правилно.

Māyāvādīt näkevät ainoastaan persoonattoman sädehohdon, mutta eivät mitään muuta. Me näemme lentokoneen nousevan taivaalle, mutta jonkin ajan kuluttua se katoaa näkyvistämme auringonvaloon. Lentokone on siellä, mutta emme näe sitä enää. Jos yritämme nähdä vain brahmajyotin, emme pysty näkemään sen sisään. Yksi Īśopaniṣadin mantroista on pyyntö Herralle, että Hän vetäisi pois hohteensa, jotta Hänet voitaisiin nähdä.

Философите Маявади не могат да видят нито личните дейности на Кришна, нито планетата, на която Той ги проявява. В Шрӣмад Бха̄гаватам се казва: а̄рухя кр̣нчхрен̣а парам̇ падам̇ татах̣ патантй адхо 'на̄др̣таюш̣мад-ан̣гхрая – защото те не виждат в лотосовите нозе на Кришна, те трябва да се върнат в този материален свят, въпреки всичките си сериозни покаяния и аскетизъм. Затова отречението, само по себе си, няма да ни помогне. Ние можем външно, фалшиво да се отречем, но отново ще трябва да се върнем към така наречените наслаждения. Такова отречение и наслаждение са като двете страни на махало, което се люлее насам-натам. В едната страна ние ставаме фалшиви отшелници, а в другата – фалшиви наслаждаващи се. Но имаме изход от това положение. Ако наистина искаме да се откъснем от този материален свят, ние трябва да увеличим своята привързаност към Кришна. Отречението, само по себе си не ще ни помогне. Затова Кунтӣдеви се моли: твайи ме унаня-виш̣ая̄. Тя моли винаги да бъде привлечена към Кришна без да се отклонява към нищо друго. Това е бхакти, чисто предано служене. Както казва Рӯпа Госва̄мӣ, преданото служене трябва да бъде съвсем чисто, искрено (аня̄бхила̄ш̣ита̄-шӯням̇ гя̄на-карма̄дй-ана̄вр̣там).

Māyāvādī-filosofit eivät näe Kṛṣṇan toimintaa eivätkä planeettaa, jolla Kṛṣṇa toimii. Śrīmad-Bhāgavatamissa sanotaan: āruhya kṛcchreṇa paraṁ padaṁ tataḥ patanty adho ’nādṛta- yuṣmad-aṅghrayaḥ. ”Koska he eivät näe Kṛṣṇan lootusjalkoja, heidän on palattava aineelliseen maailmaan ankarasta askeesistaan huolimatta.” Siten kieltäymys itsessään ei auta meitä. Voimme keinotekoisesti olla kieltäymyksellisiä, mutta sen jälkeen alamme taas nauttia. Tuollainen kieltäymys ja nautinto ovat kuin heiluri, joka heiluu edestakaisin. Toisaalta kieltäymyksemme on valheellista ja toisaalta nautintomme on valheellista. Siihen on olemassa lääke. Jos todella haluamme olla kiintymättömiä aineelliseen maailmaan, meidän on lisättävä viehtymystämme Kṛṣṇa-tietoisuuteen. Pelkästään kieltäymys ei auta meitä. Siksi Kuntīdevī rukoilee: tvayi me ’nanya-viṣayā. Hän rukoilee, että hänen viehtymyksensä kohdistuisi jatkuvasti ja vakaasti vain Kṛṣṇaan. Tämä on bhaktia, puhdasta antaumuksellista palvelua, sillä kuten Rūpa Gosvāmī mainitsee, antaumuksellisen palvelun tulee olla puhdasta (anyābhilāṣitā- śunyaṁ jñāna-kārmady-anāvṛtaṁ).

В този материален свят има гя̄нӣ и кармӣ. Кармӣте са глупаци, които ненужно, но много усилено работят, гя̄нӣте са тези, които, издигнали се малко, започват да мислят: „Защо трябва да се работи толкова усилено? Много от нещата не са необходими. Защо да се трупат толкова много пари и храна и лъжлив престиж?“ Гя̄нӣ мисли по този начин. Но един бхакта превъзхожда кармӣте и гя̄нӣте. Кармӣте имат много желания, а гя̄нӣте се опитват да се отърват от всички желания, но свобода от всички желания може да се постигне само когато желаем да служим на Кришна. В противен случай не е възможно да се освободим от желанията. Джна̄на-карма̄дй-ана̄вр̣там. Като бхакти ние не трябва да имаме желания за гя̄на и карма. Ние трябва да нямаме привързаност към материални неща, но трябва да сме привързани към Кришна. По този начин нашето отречение ще бъде стабилно.

Aineellisessa maailmassa on sekä jñāneja että karmeja. Karmīt ovat typeryksiä, jotka turhaan ahertavat ja jñānīt ovat niitä, jotka hieman ylevöidyttyään ajattelevat, että miksi heidän pitäisi tehdä ankarasti työtä? ”On paljon turhaa mitä ei tarvita. Miksi ahnehtisin paljon rahaa, ruokaa ja kunniaa?” Näin jñānī ajattelee. Bhakta on kuitenkin karmīn ja jñānīn yläpuolella. Karmīlla on lukuisia toiveita ja jñānī yrittää päästä eroon kaikista toiveista, mutta toiveettomuus on mahdollista vain kun toivomme Kṛṣṇan palvelemista. Muuten toiveista ei voi päästä eroon. Jñāna-karmādy-anāvṛtaṁ. Bhaktoina meillä ei tulisi olla toivetta karmasta ja jñānasta. Meidän on oltava viehtymättömiä aineellisiin asioihin, mutta viehtyneitä Kṛṣṇaan. Siten viehtymyksemme kohdistuu yhteen asiaan.

Трябва да развиваме Кришна съзнание по позитивен, благоприятен начин (а̄нукӯлиена кр̣ш̣н̣а̄нусӣланам). Това означава, да мислим за това как Кришна ще бъде удовлетворен. Ние винаги трябва да мислим за Кришна точно като гопӣте. Съзнанието на гопӣте за Кришна е съвършено, защото те нямат друго желание, освен да се опитват да удовлетворят Бога. Това е съвършенство. Затова Чайтаня Махапрабху препоръчва: рамя̄ ка̄нид упа̄сана̄ враджа-вадхӯ-варген̣а я̄ калпита̄ – няма по-добър начин да се обожава Бога, Върховната Личност, от този на гопӣте.

On kehitettävä tietoisuutta Kṛṣṇasta positiivisesti (anukūlyena kṛṣṇa-nuśīlanam). Tämä tarkoittaa Kṛṣṇan tyytyväisyyden ajattelemista. Meidän on aina ajateltava Kṛṣṇaa kuten gopīt. Heidän tietoisuutensa Kṛṣṇasta oli täydellinen, koska heillä ei ollut muuta toivetta kuin yrittää ilahduttaa Häntä. Se on täydellistymä. Siksi Caitanya Mahāprabhu suosittelee: ramyā kācid apāsanā vraja-vahū-vargeṇa yā kalpitā. Ei ole parempaa tapaa palvella Jumaluuden Ylintä Persoonallisuutta kuin gopīen omaksuma menetelmä.

Гопӣте не са имали други желания, освен да удовлетворят Кришна. Всички гопи се опитвали да го удовлетворят, включително по-възрастните – Яшода и нейните приятелки, а също така и възрастните мъже като Нанда Махараджа и приятелите му. Момчетата и момичетата на Вриндавана, които са били на същата възраст като Кришна също се опитвали да го удовлетворят. Всеки се опитвал да удовлетвори Кришна, дори кравите, цветята, плодовете и водата на Вриндавана. Това е така, защото всичко във Вриндавана е духовно, нищо не е материално.

Gopeilla ei ollut muuta kuin toive ilahduttaa Kṛṣṇaa. Kaikki gopīt yrittivät ilahduttaa Häntä, niin vanhemmat gopīt, Yaśodā ystävineen, kuten myös vanhemmat gopat, kuten Nanda Mahārāja ystävineen. Vṛndāvanan Kṛṣṇan ikäiset tytöt ja pojat yrittivät hekin ilahduttaa Häntä. Jokainen halusi ilahduttaa Kṛṣṇaa – jopa lehmät, kukat, hedelmät sekä Vṛndāvanan vesi. Tämä siksi, että kaikki Vṛndāvanassa on henkistä, mikään ei ole aineellista.

Ние трябва да разберем разликата между духовното и материалното. Това което е материално няма симптоми на живот, а това което е духовно има всички такива симптоми. Дървета в духовния свят, както и тези в материалния свят, са живи същества, но у дърветата тук симптомите на живот отсъстват. Човешките същества са живи същества и преданите в духовния свят също са живи същества, но у човешките същества, които не са в Кришна съзнание, истинските симптоми на живот отсъстват.

Meidän on ymmärrettävä henkisen ja aineellisen välinen ero. Aineellisessa ei ole merkkiä elämästä ja henkisessä on kaikki elämän merkit. Puut sekä henkisessä maailmassa että aineellisessa maailmassa ovat eläviä olentoja, mutta täällä niissä ei ole elämän merkkejä. Ihminen on elävä olento ja bhaktat henkisessä maailmassa ovat hekin eläviä olentoja, mutta elävissä olennoissa, jotka eivät ole tietoisia Kṛṣṇasta, ei ole todellisia elämän merkkejä.

Всъщност няма друго съзнание освен Кришна съзнание. И това съзнание е духовно. По тази причина, ако ние развиваме своето Кришна съзнание, дори да се намираме в този материалния свят, всъщност ще живеем в духовния. Ако живеем в храма, ние живеем в духовния свят, защото в храма няма нещо, което да не е свързано с Кришна. Има толкова много дейности за удовлетворението на Кришна, които могат да се извършват. Тези, които строго съблюдават правилата на Кришна съзнание, всъщност живеят в духовния, а не в материалния свят. Ние може да мислим, че живеем в Ню Йорк, Лос Анджелис, или някъде другаде, но всъщност ние живеем във Вайкунтха.

Ei ole itse asiassa olemassakaan muuta tietoisuutta kuin tietoisuus Kṛṣṇasta. Tuo tietoisuus on henkinen. Niinpä jo aineellisessa maailmassa voimme elää henkisessä maailmassa, jos lisäämme Kṛṣṇa-tietoisuutta. Temppelissä me elämme henkisessä maailmassa, koska temppelissä vallitsee vain Kṛṣṇa-tietoisuus. Siellä tehdään monia asioita Kṛṣṇan hyväksi. Tarkasti Kṛṣṇa- tietoisuuden sääntöjä noudattavat elävät oikeastaan henkisessä, eivätkä aineellisessa maailmassa. Voimme luulla asuvamme New Yorkissa, Los Angelesissa tai jossakin muualla, mutta elämme itse asiassa Vaikuṇṭhassa.

Това е въпрос на съзнание. Насекомото може да кацне на мястото, където стои духовният учител, но защото духовният учител е развил съзнание, а буболечката – не, те са различни. Те могат да стоят на едно и също място, но насекомото си остава насекомо, а духовният учител – духовен учител. Положението ни в пространството може да остане същото, точно както ние оставаме в материалния или в духовния свят, но ако нашето Кришна съзнание е стабилно, ние не сме в материалния свят.

Kyse on tietoisuudesta. Hyönteinen ehkä istuu gurun kanssa samalla istuimella, mutta koska guru on kehittänyt tietoisuuttaan, mitä hyönteinen ei ole tehnyt, he ovat aivan erilaisia. He voivat istua samassa paikassa, mutta hyönteinen on hyönteinen ja guru pysyy guruna. Suhteellinen asema voi olla sama, mutta jos tietoisuutemme on voimakas, emme ole enää aineellisessa maailmassa.

Самоотречението и изоставянето на светските неща не са достатъчни. Отречението може да помогне, но тази помощ няма да е абсолютна. Когато ние увеличаваме нашата привързаност към Кришна, нашето отречение ще бъде съвършено. Когато ние засилим привързаността си към Кришна, привързаността ни към този материален свят автоматично ще намалее. Привързаността към Кришна и към материалния свят не могат да вървят ръка за ръка. Ако една жена е привързана към двама мъже – съпруга си и любовника си, тя не може да запази привързаността си и към двамата. Привързаността към любовника ѝ ще се увеличи. Въпреки че при своя съпруг тя може да върши домакинската си работа много добре, умът ѝ ще бъде привързан към любовника и тя ще си мисли: „Как да се срещна с него тази вечер?“ По същия начин, ако можем да засилим нашата привързаност към Кришна, непривързаността или отречението ни от този материален свят автоматично ще дойде – бхактих̣ пареша̄нубхаво вирактир анятра ча (Шрӣмад Бха̄гаватам 2.11.42).

Sinänsä kieltäymys, aineellisista asioista luopuminen, ei riitä. Kieltäymys voi olla suotuisaa, mutta se ei auta ehdottomasti. Kun viehtymys Kṛṣṇaan lisääntyy, kieltäymys on täydellistä. Kṛṣṇaan kohdistuvan kiintymyksen lisääntyessä, viehtymys aineelliseen maailmaan vastaavasti vähenee. Viehtymys Kṛṣṇaan ja aineelliseen maailmaan ei onnistu samaan aikaan. Jos nainen on viehtynyt kahteen mieheen – aviomieheensä ja rakastajaansa – hän ei voi säilyttää viehtymystään molempiin. Hänen viehtymyksensä rakastajaan voimistuu. Vaikka hän tekisi työtä aviomiehensä talossa, hänen mielensä on kiintynyt rakastajaan. ”Milloin voin ensi yönä tavata hänet?” Jos kasvatamme viehtymystä Kṛṣṇaan, kiintymättömyys ja kieltäymys aineelliseen maailmaan kasvavat. Bhaktiḥ pareśānubhavo viraktir anyatra ca (Śrīmad-Bhāgavatam 11.2.42).

Ето защо Кунтӣдеви моли Кришна за милостта му, чрез която тя ще може да се привърже към него. Ние не можем да увеличим нашата привързаност към Кришна без милостта на Кришна. Ние не можем да станем предани без милостта на Кришна. Ето защо ние просто трябва да служим на Кришна, за да го удовлетворим.

Niinpä Kuntīdevī rukoilee Kṛṣṇaa suomaan armonsa, jotta Kuntīdevī kiintyisi Häneen. Emme voi lisätä kiintymystämme Kṛṣṇaan ilman Kṛṣṇan armoa. Meistä ei voi tulla Kṛṣṇan palvojia ilman Kṛṣṇan armoa; meidän onkin vain yksinkertaisesti palveltava Kṛṣṇaa, sillä Kṛṣṇa ilahtuu palvelemisesta.

Кришна не иска служене от никого, защото Той самият е съвършен. Въпреки това, ако с цялото си сърце му дадем нашето искрено служене, по неговата милост ние ще напреднем. Севонмукхе хи джихва̄дау сваям ева спхурат адах̣. Бог ще разкрие себе си за нас. Ние не можем да видим Бог с нашите безполезни очи. Как тогава можем да го видим? Према̄нджана-чхурита-бхакти-вилочанена / сантах̣ садаива хр̣дайеш̣у вилокаянти (Брахма Сам̇хита̄, 5.38). Ние трябва да намажем очите си с елея на любовта, тогава Кришна ще ни се разкрие. Кришна наистина ще се яви пред нас.

Kṛṣṇa on täydellinen eikä tarvitse kenenkään palveluksia. Jos täydestä sydämestämme ja vakavasti palvelemme Häntä, silloin Hän armollisesti auttaa meitä kehittymään. Sevonmukhe hi jihvādau svayam eva sphuraty adaḥ. Jumala paljastaa Itsensä meille. Emme näe Jumalaa sokeilla silmillämme. Miten sitten näemme Hänet? Premāñjana-cchurita-bhakti-vilocanena / santaḥ sadaiva hṛdayeṣu vilokayanti (Brahma-saṁhitā 5.38). Meidän on siveltävä silmämme rakkauden salvalla, silloin Kṛṣṇa paljastaa Itsensä. Kṛṣṇa astuu silloin eteemme.

Когато Дхрува Махарадж се подложил на покаяние и медитирал върху формата на Вишну в сърцето си, формата на Вишну изведнъж изчезнала и медитацията била прекъсната. Щом отворил очи, Дхрува Махарадж видял Вишну пред себе си. Подобно на Дхрува Махарадж, ние винаги трябва да мислим за Кришна и когато постигнем съвършенство, ще видим Кришна пред себе си. Това е процесът. Не трябва да бъдем прекалено прибързани. Ние трябва да се изчакаме нужното време. Разбира се, че е добре да бъдем нетърпеливи да видим Кришна, но ние не трябва да се обезсърчаваме, ако не го видим веднага. Ако една жена се омъжи и иска да има дете веднага, тя ще бъде разочарована. Не е възможно да има дете веднага. Тя трябва да изчака. По същия начин, ние не можем да очакваме, че само защото се ангажираме в Кришна съзнание, ще видим Кришна веднага. Ние трябва да имаме вяра, че ще го видим. Ние трябва да имаме пълна вяра, че тъй като сме се ангажирали в Кришна съзнание, ще бъдем в състояние да видим Кришна лице в лице. Не трябва да се разочароваме. Ние просто трябва да продължим с нашите дейности в Кришна съзнание и ще дойде време, когато ще видим Кришна, точно както Кунтӣдеви го вижда лице в лице. Няма съмнение в това.

Dhruva Mahārājan harjoittaessa itsekuria ja mietiskellessä Viṣṇun hahmoa sydämessään, Viṣṇu ilmestyi hänelle yhtäkkiä ja hänen mietiskelynsä keskeytyi. Avatessaan silmänsä Dhruva Mahārāja näki Viṣṇun edessään. Dhruvan lailla meidänkin tulee ajatella aina Kṛṣṇaa ja kun saavutamme täydellistymän näemme Kṛṣṇan edessämme. Menetelmä on sellainen. Meidän ei pidä kiirehtiä. Meidän on odotettava kunnes aika on kypsä. On tietenkin hyväksi toivoa innokkaasti Kṛṣṇan kohtaamista, mutta meidän ei tule menettää toivoamme, jos emme näe Häntä heti. Jos avioliiton solminut nainen odottaa saavansa lapsen aivan heti, hän joutuu pettymään. Lasta ei voi saada siinä samassa. Naisen on odotettava. Mekään emme voi odottaa, että näkisimme Kṛṣṇan aivan heti kun olemme aloittaneet Kṛṣṇa-tietoisuuden kehittämisen. Meidän on luotettava siihen, että saamme vielä joskus olla Kṛṣṇan kanssa kasvotusten, koska harjoitamme Kṛṣṇa-tietoisuutta. Me emme tule pettymään. On vain jatkettava Kṛṣṇa-tietoista toimintaa ja Kṛṣṇan kohtaamisen aika tulee koittamaan, kuten Kuntīdevīlle, joka oli Kṛṣṇan kanssa kasvotusten. Tästä ei ole mitään epäilystä.

В Бхагавад-гӣта̄ се казва, дори ако стане ясно, че някой в известна степен греши, ако той се ангажира стабилно в служене на Кришна, трябва да се гледа на него като на светец. Понякога американски или европейски предани са критикувани, за това че правят грешки и малко снижават стандарта на храмовото обожание, както се практикува в Индия, но все пак, според Бхагавад-гӣта̄, те трябва да се считат за светци. Ние трябва да съсредоточим съзнанието си върху служенето на Кришна искрено и сериозно, а след това, дори и да има някаква грешка, Кришна ще я прости. Рӯпа Госва̄мӣ казва: тасма̄т кена̄пй упа̄йена манах̣ кр̣ш̣н̣е нивешайет – първо ние трябва да съсредоточим ума си върху Кришна, а след това способността да следваме другите правила и предписания автоматично ще се прояви. В началото ние трябва да правим всичко възможно да съсредоточим ума си върху лотосовите нозе на Кришна, а след това всичко останало автоматично ще се подреди.

Bhagavad-gītāssa sanotaan, että vaikka palvoja joskus olisi hieman huonokäytöksinen, häntä on pidettävä pyhimysmäisenä, jos hän palvelee Kṛṣṇaa uskollisesti. Joskus amerikkalaisia ja englantilaisia bhaktoja arvostellaan, koska he tekevät virheitä eikä heidän alttaripalvontansa vastaa intialaisia temppelipalvontamenoja, mutta kuitenkin Bhagavad-gītān mukaan heitäkin on pidettävä pyhimysmäisinä. Mieli tulee kohdistaa Kṛṣṇan uskolliseen palvelemiseen, jolloin Kṛṣṇa antaa virheet anteeksi, vaikka niitä tapahtuisi. Rūpa Gosvāmī sanoo: tasmāt kenāpy upāyena manaḥ kṛṣṇe niveśayet. Mieli on ensin keskitettävä Kṛṣṇaan, jolloin muiden sääntöjen ja määräysten noudattaminen seuraa itsestään. Alussa on yritettävä parhaan mukaan keskittää mieli Kṛṣṇan lootusjalkoihin ja kaikki muu menee itsestään oikein.

Кунтӣдеви се обръща към Кришна с името Мадхупати. Кришна има хиляди имена, а името Мадхупати показва, че той е убил демона Мадху. Кришна съзнание се оприличава на река, но не обикновена река. То е като реката Ганг, която е много чиста и пряко свързана с Кришна. Кунтӣдеви се моли, просто както река Ганг вечно тече към морето, нейната привързаност непрекъснато да се стреми към лотосовите нозе на Кришна. Това се нарича ананя-бхакти, чиста, безрезервна преданост. Така Кунтӣдеви се моли пред привързаността ѝ към Кришна да няма препятствия.

Kuntīdevī kutsuu Kṛṣṇaa Madhupatiksi. Kṛṣṇalla on tuhansia nimiä ja nimi Madhupati osoittaa, että Kṛṣṇa tappoi demoni Madhun. Kṛṣṇa-tietoisuutta verrataan jokeen. Tietoisuus Kṛṣṇasta on kuin Ganges, joka on hyvin puhdas ja suoraan yhteydessä Kṛṣṇaan. Kuntīdevī rukoilee, että kuten Ganges virtaa kohti merta, hänenkin viehtymyksensä virtaisi jatkuvasti kohti Kṛṣṇan lootusjalkoja. Tämä on puhdasta antaumusta, ananya- bhakti. Kuntīdevī rukoilee, että hänen viehtymyksensä Kṛṣṇaan virtaisi vuolaana ja esteettömästi.